Јаков чу гдје синови Лаванови говоре: Јаков узе све што бјеше нашега оца, и од онога што бјеше нашега оца стече све ово благо.
И видје Јаков гдје лице Лаваново није према њему као прије.
И Господ рече Јакову: врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
И послав Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду својему.
И рече им: видим гдје лице оца вашега није према мени као прије; али је Бог оца мојега био са мном,
И ви знате да сам служио оцу вашему како сам год могао;
А отац ме је ваш варао и мијењао ми плаћу десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
Кад он рече: што буде шарено нека ти је плаћа, онда се младило све шарено; а кад рече: с биљегом што буде нека ти је плаћа, онда се младило све с биљегом.
Тако Бог узе стоку оцу вашему и даде је мени;
Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видјех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе бијаху шарени, с биљегама прутастим и коластим.
А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: ево ме.
А он рече: подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с биљегама прутастим и коластим; јер видјех све што ти чини Лаван.
Ја сам Бог од Ветиља, гдје си прелио камен и учинио ми завјет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: еда ли још имамо какав дио и нашљедство у дому оца својега?
Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао па је још и наше новце једнако јео.
Јер све ово благо што узе Господ оцу нашему, наше је и наше дјеце. За то чини све што ти је Господ казао.
И подиже се Јаков, и метну дјецу своју и жене своје на камиле;
И одведе сву стоку своју и све благо што бјеше стекао, стоку коју бјеше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу својему у земљу Хананску.
А Лаван бјеше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу својему.
И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
И побјеже са свијем благом својим, и подиже се те пријеђе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
А трећи дан јавише Лавану да је побјегао Јаков.
И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потјеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.
И стиже Лаван Јакова; а Јаков бјеше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такођер разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
И Лаван рече Јакову: шта учини те крадом побјеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете.
За што тајно побјеже и крадом отиде од мене? нити ми рече да те испратим с весељем и с пјесмама, с бубњима, и гуслама?
Нити ми даде да их љубим синове своје и кћери своје? лудо си радио.
Могао бих вам досадити; али Бог оца вашега ноћас ми рече говорећи: чувај се да не говориш с Јаковом ни лијепо ни ружно.
Иди дакле кад си се тако ужелио куће оца својега; али за што украде богове моје?
А Јаков одговори и рече: бојах се и мишљах: хоћеш силом отети кћери своје од мене.
А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи што је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двију робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и сједе озго; и Лаван пипаше по цијелом шатору, и не нађе.
А она рече оцу својему: немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је што у жена бива. Тражив дакле не нађе идола својих.
И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко тјерао?
Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
Ево двадесет година бијах код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твојега не једох.
Што би звијерје заклало нијесам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
Тако ми је било двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за двије кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плаћу си ми мијењао десет пута.
Да није Бог оца мојега, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме за цијело отпустио празна. Али је Бог видио невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
А Лаван одговори Јакову и рече: ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и што год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховијем које родише?
Него хајде да ухватимо вјеру, ја и ти, да буде свједочанетво између мене и тебе.
И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
И рече Јаков браћи својој: накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
И рече Лаван: ова гомила нека буде свједок између мене и тебе данас. За то се прозва Галед.
А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видјети један другога.
Ако уцвијелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, не ће човјек бити између нас него гле Бог свједок између мене и тебе.
И још рече Лаван Јакову: гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
Свједок је ова гомила и свједок је овај споменик: да ни ја не ћу пријећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да не ћеш пријећи преко ове гомиле и споменика овога на зло.
Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њихова, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца својега Исака.
И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
А у јутру рано уста Лаван, и ижљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје мјесто.
Но Іаковъ чуе рѣчи сынова Лавановыхъ, кои говорише: узе Іаковъ сва, коя су отца нашега, и начини отъ свега, што є отца нашега, себи славу ову сву.
И примѣти Іаковъ на лицу Лавановомъ, да га не гледи, као юче и ономадне.
И рече Господъ Іакову: повратисе у землю отца твога и међу родъ твой, па ћу быти съ тобомъ.
Іаковъ пошлѣ и дозове Лію и Рахилю у полѣ, гдѣ стада бяху;
па имъ рече: я видимъ, да лице отца мене не гледи, као юче и ономадне; али Богъ отца мога бяше са мномъ.
А и саме знате, да самъ свомъ снагомъ служіо отцу вашем’;
ипакъ обиди ме отацъ вашъ, и промѣну награду мою за овце десетъ путій, али му не даде Богъ учинити ми зла.
Рече ли овако: шарене быће твоя награда, и овце се рађаше шарене; ако ли рече: бѣле ће быти твоя награда, и овце се рађаше бѣле.
Па отузме Богъ сва стада отца вашега, и даде ихъ мени.
Кад’ зачиняше овце у утроби примаюћи, а я видихъ у сну очима моима, и гле! ярцеви и овнови скакаше на овце и козе, бѣлчасте и шарене и пепелясте шарене.
Па ми Ангелъ Божій рече у сну. Іакове! а я рекохъ: што є?
И рече: погледай очима твоима, и види ярцеве и овнове скачуће на овце и козе бѣле и шарене и пепелясте шарене; єръ видихъ, шта ти Лаванъ чини.
Я самь Богъ, Кой самь ти се явіо на мѣсту Божіемъ, гдѣ си ми помазао тамо столпъ, и завѣтовао си ми тамо обѣтъ; устай дакле сад’, пакъ изиђи изъ ове землѣ, и иди у землю рођена твога, и быћу съ тобомъ.
А Рахиля и Ліа отговоре му и рекну: еда ли намъ іоште часть и наслѣдіе у дому отца нашега?
не сматра ли насъ као туђе? єрбо насъ продаде, и изєде єломъ сребро наше.
Све богатство и слава, кою отузе Богъ отъ отца нашега, нама ће быти и дѣцы нашой; ради дакле сад’, што ти рече Богъ.
А Іаковъ, уставши узме жене свое и дѣцу свою на камиле;
и скупи сва иманя своя, да отлази къ Ісааку отцу своме у землю Ханаанску.
Лаванъ отиде стрићи свое овце, а Рахиля украде ідоле отца свога.
Іаковъ затаи отъ Лавана Сиріна, не казати му, да ће да утече:
пакъ побѣгне самъ са свыма своима, пређе рѣку, и поннесе на гору Галаадъ.
А Лавану Сиріну явлѣно буде трећій данъ, да побѣже Іаковъ,
те узме сынове и браћу свою са собомъ, па за ньимъ путемъ седамъ дана’, и стигне га на гори Галаадъ.
И дође Богъ къ Лавану Сиріну ноћу у сну, па му рече: чувайсе, да не рекнешь кадгодъ Іакову зла.
И стигне Лаванъ Іакова; а Іаковъ постави колебу свою на гори Галаадъ.
И рече Лаванъ Іакову: шта си учиніо? зашто си умакао тайно‚ и покрао си ме, и отвео кћери мое као робкинѣ оружіемъ?
А да си ми казао, отпустіо бы съ веселѣмъ съ музікомъ, свиралама и гуслама,
те не имадохъ среће полюбити дѣцу мою и кћери мое; несмишлѣно си дакле учиніо.
И сад’ ти може рука моя зло учинити; али Богъ отца твога юче ми рече, говорећи: чувайсе‚ да не рекнешь кадгодъ Іакову зла.
Сад’ си дакле отишао, єръ жельомъ си зажеліо отићи у домъ отца твога; зашто си украо богове мое?
А Іаковъ отговори и рекне Лавану: будући самь се побояо мыслећи, да како не отмешь кћери твое отъ мене и сва моя.
И рече Іаковъ: ако кодъ кога нађешь богове твое, тай нека буде живъ предъ браћомъ нашомъ; познай што є твое у мене па узми; и не позна у нѣга ништа. А Іаковъ ніе знао, да є Рахизя жена нѣгова украла ихъ.
Кад’ уђе Лаванъ у колебу Ліину, потражи свуда ту и не нађе. Уђе у колебу Рахильину;
али є Рахиля узела была ідоле, и метне ихъ подъ седло камилино, па сѣдне на нѣи.
И рече отцу своме: нека ти не падне тежко, Господине‚ што не могу устати предъ тобомъ‚ єръ имамъ обычна женска. Лаванъ тражаше по свой колеби, и не нађе ідола’.
А Іаковъ се разгнѣви, и стане претисе съ Лаваномъ; па отговораюћи Лавану рече Іаковъ: коя є моя неправда? и кой є грѣхъ мой? те си потерао за мномъ,
и претресао све судове дома мога? положи овдѣ предњ браћомъ твоіомъ и браћомъ моіомъ‚ нека разсуде међу обоицом нама.
Ето самь я двадесетъ година’ съ тобомъ; овце твое и козе твое не быше безъ плода; овнове оваца твоихъ не поєдохъ;
звѣромъ удавлѣно не донесохъ ти; отъ свога самь ти надокнађавао крађе прекоданъ и крађе преконоћь.
Даню ме є припека жегла, а нођу хладноћа, те бѣгаше санъ отъ очію моихъ.
Ево ми є двадесетъ година’ како самь у дому твомъ служіо самь ти четрнайсть година’ за двѣ кћери твое, и шестъ година’ за овце твое, па си мѣняо награду мою за овце десетъ путій.
Да ми ніе быо Богъ отца мога Авраама и страхъ Ісаака, отпустіо бы ме саде праздна; смѣрность мою и трудъ руку’ моихъ угледао є Богъ, а тебе обличи юче.
Лаванъ одговори и рекне Іакову: кћери су мое кћери, и сынови, и скотови мои скотови, и сва, коя ты видишь, моя су и кћерій моихъ; шта ћу да имъ учинимъ данасъ, или дѣцы ньиховой, кою изродише?
Него ходи, завѣтуймо завѣтъ сад’ я и ты, па да буде свѣдочбомъ међу мномъ и тобомъ. А Іаковъ му рече: гле! съ нама нема ништа; види, Богъ є Свѣдокъ међу мномъ и тобомъ.
И узме Іаковъ каменъ, метне га као стубъ;
па рече Іаковъ браћи своіои: скупите каменѣ; и скупише каменѣ, те начинише брежулякъ, и єдоше и пише ту на брежульку. И рече му Лаванъ: брежулякъ овай свѣдочи данас међу мномъ и тобомъ.
И назове га Лаванъ: брежулякъ свѣдочбе; а Іаковъ га назове: брежулякъ свѣдокъ.
И рече Лаванъ Іакову: ево брежулякъ овай и стубъ, поставлѣный међу мномъ и тобомъ, свѣдоче; свѣдочи брежудякъ овай, и свѣдочи стубъ овай, зато се назове име: брежулякъ свѣдочи,
и виђенѣ, кое рече да види Богъ међу мномъ и тобомъ, да ће мо отићи єданъ отъ другога.
Ако увредишь кћери мое, ако узмешь жене преко кћерій моихъ, гле! нитко ніе съ нама да насъ види; Богъ свѣдокъ међу мномъ и међу тобомъ.
И рече Лаванъ Іакову: ево є брежулякъ овай и стубъ овай свѣдокъ,
да нити ћу я прећи къ теби, нити ти до холма овога и стуба овога пређешь къ мени у злоби.
Богъ Авраамовъ и Богъ Нахоровъ нека суди међу нама; а Іаковъ закуне страхомъ отца свога Ісаака,
и принесе Іаковъ жертву на гори.
Лаванъ пакъ, уставши рано, излюби сынове и кћери свое; и благослови ихъ, па се врати Лаванъ, и отиде на свое мѣсто.
Postquam autem audivit verba filiorum Laban dicen tium: " Tulit Iacob omnia, quae fuerunt patris nostri, et de patris nostri facultate acquisivit has divitias ",
animadvertit quoque faciem Laban quod non esset erga se sicut heri et nudiustertius.
Et dixit Dominus ad Iacob: " Revertere in terram patrum tuorum et ad cognationem tuam, eroque tecum ".
Misit Iacob et vocavit Rachel et Liam in agrum, ubi pascebat greges,
dixitque eis: " Video faciem patris vestri quod non sit erga me sicut heri et nudiustertius; Deus autem patris mei fuit mecum,
et ipsae nostis quod totis viribus meis servierim patri vestro.
Sed pater vester circumvenit me et mutavit mercedem meam decem vicibus; et tamen non dimisit eum Deus, ut noceret mihi.
Si quando dixit: "Variae erunt mercedes tuae", pariebant omnes oves varios fetus. Quando vero e contrario ait: "Striata quaeque accipies pro mercede", omnes greges striata pepererunt.
Tulitque Deus substantiam patris vestri et dedit mihi.
Postquam enim conceptus gregis tempus advenerat, levavi oculos meos et vidi in somnis ascendentes mares super feminas, striatos et varios et respersos.
Dixitque angelus Dei ad me in somnis: "Iacob". Et ego respondi: Adsum.
Qui ait: "Leva oculos tuos et vide universos masculos ascendentes super feminas, striatos et varios atque respersos. Vidi enim omnia, quae fecit tibi Laban.
Ego sum Deus Bethel, ubi unxisti lapidem et votum vovisti mihi. Nunc ergo surge et egredere de terra hac revertens in terram nativitatis tuae".
Responderunt ei Rachel et Lia: " Numquid habemus adhuc partem et hereditatem in domo patris nostri?
Nonne quasi alienas reputavit nos et vendidit nos comeditque pretium nostrum?
Sed omnes opes, quas tulit Deus patri nostro, nobis abstulit ac filiis nostris; unde omnia, quae praecepit tibi Deus, fac ".
Surrexit itaque Iacob et imposuit liberos suos ac coniuges suas super camelos.
Tulitque omnes greges suos et omnem substantiam suam, quidquid in Paddanaram acquisierat, ut iret ad Isaac patrem suum in terram Chanaan.
Eo tempore Laban ierat ad tondendas oves, et Rachel furata est theraphim patris sui.
Iacob autem decepit cor Laban, non indicans ei quod fugeret.
Cumque fugisset cum omnibus, quae possidebat, et, amne transmisso, pergeret contra montem Galaad,
nuntiatum est Laban die tertio quod fugisset Iacob.
Qui, assumptis fratribus suis, persecutus est eum diebus septem et comprehendit eum in monte Galaad.
Venit autem Deus ad Laban Aramaeum per somnium noctis dixitque ei: Cave, ne quidquam loquaris contra Iacob!".
Iamque Iacob extenderat in monte tabernaculum, cum Laban, consecutus eum cum fratribus suis, in eodem monte Galaad fixit tentorium.
Et dixit ad Iacob: " Quare ita egisti et decepisti cor meum, abigens filias meas quasi captivas gladio?
Cur clam fugisti et decepisti me, non indicans mihi, ut prosequerer te cum gaudio et canticis et tympanis et citharis?
Non es passus, ut oscularer filios meos ac filias; stulte operatus es. Et nunc
valet quidem manus mea reddere tibi malum, sed Deus patris vestri heri dixit mihi: "Cave, ne loquaris contra Iacob quidquam!".
Esto, profectus es, quia desiderio tibi erat domus patris tui; cur furatus es deos meos? ".
Respondit Iacob: " Quia timui. Dixi enim, ne forte violenter auferres filias tuas a me.
Apud quemcumque inveneris deos tuos, non vivat! Coram fratribus nostris scrutare, quidquid tuorum apud me inveneris, et aufer ". Ignorabat enim Iacob quod Rachel furata esset theraphim.
Ingressus itaque Laban tabernacula Iacob et Liae et utriusque famulae, non invenit. Egressus de tentorio Liae, intravit tentorium Rachelis.
Illa autem absconderat theraphim in stramento cameli et sedit desuper. Scrutantique omne tentorium et nihil invenienti
ait: " Ne irascatur dominus meus, quod coram te assurgere nequeo, quia iuxta consuetudinem feminarum nunc accidit mihi ". Quaesivit ergo et non invenit theraphim.
Tumensque Iacob cum iurgio ait: " Quam ob culpam meam et ob quod peccatum meum sic persecutus es me,
quia scrutatus es omnem supellectilem meam? Quid invenisti de cuncta substantia domus tuae? Pone hic coram fratribus meis et fratribus tuis, et iudicent inter me et te.
Ecce, viginti annis fui tecum. Oves tuae et caprae non abortiverunt, arietes gregis tui non comedi;
nec dilaceratum a bestia ostendi tibi: ego damnum omne reddebam; quidquid die noctuque furto perierat, a me exigebas.
Die aestu consumebar et nocte gelu, fugiebatque somnus ab oculis meis.
Sic per viginti annos in domo tua servivi tibi: quattuordecim pro filiabus et sex pro gregibus tuis; immutasti quoque mercedem meam decem vicibus.
Nisi Deus patris mei, Deus Abraham et Timor Isaac, affuisset mihi, certemodo nudum me dimisisses; afflictionem meam et laborem manuum mearum respexit Deus et iudicavit heri ".
Respondit ei Laban: " Filiae filiae meae et filii filii mei et greges greges mei et omnia, quae cernis, mea sunt; et filiabus meis quid possum facere illis hodie et filiis earum, quos genuerunt?
Veni ergo, et ineamus foedus ego et tu, ut sit in testimonium inter me et te ".
Tulit itaque Iacob lapidem et erexit illum in titulum;
dixitque fratribus suis: " Afferte lapides ". Qui congregantes fecerunt tumulum comederuntque ibi super eum.
Quem vocavit Laban Iegarsahadutha (id est Tumulus testimonii), et Iacob Galed (uterque iuxta proprietatem linguae suae).
Dixitque Laban: " Tumulus iste testis erit inter me et te hodie "; et idcirco appellatum est nomen eius Galed (id est Tumulus testis)
et etiam Maspha (id est Specula), quia dixit: " Speculetur Dominus inter me et te, quando absconditi erimus ab invicem.
Si afflixeris filias meas et si introduxeris uxores alias super eas, cum nemo nobiscum sit, vide, Deus est testis inter me et te ".
Dixitque Laban ad Iacob: " En tumulus hic et lapis, quem erexi inter me et te.
Testis erit tumulus iste et lapis quod ego non transibo tumulum hunc pergens ad te, neque tu transibis tumulum hunc et lapidem hunc ad malum.
Deus Abraham et Deus Nachor iudicent inter nos ".Iuravit Iacob per Timorem patris sui Isaac;
immolatisque victimis in monte, vocavit fratres suos, ut ederent panem. Qui cum comedissent, pernoctaverunt in monte.