30.1
30.2
30.3
30.4
30.5
30.6
30.7
30.8
30.9
30.10
30.11
30.12
30.13
30.14
30.15
30.16
30.17
30.18
30.19
30.20
30.21
30.22
30.23
30.24
30.25
30.26
30.27
30.28
30.29
30.30
30.31
30.32
30.33
30.34
30.35
30.36
30.37
30.38
30.39
30.40
30.41
30.42
30.43
Видивши Рахиля, да не рађа Іакову, позавиди Рахиля сестри своіой, и рекне Іакову: дай ми дѣцу; ако ли не, я ћу умрети.
А Іаковъ се разяри, пакъ іой рече: еда ли самь я умѣсто Бога Кой те є лишіо плода утробнога?
Рахиля рекне Іакову: ево служкиня моя Валла, уђи къ ньой, нека роди на колѣны мои, па ћу и я имати дѣте отъ нѣ.
И даде му Валлу служкиню за жену нѣгову; па уђе къ ньой Іаковъ.
И зачне Валла служкина Рахильина, и роди Іакову сына;
па рече Рахиля: суди ми Богъ, и послуша гласъ мой, и даде ми сына; па тога ради надѣне му име Данъ.
Валла служкиня Рахильина, іоште зачне и роди Іакову другога сына,
и надѣне му име Невталімъ.
А Ліа, видећи да преста рађати, узме Зелфу служкиню свою, па ю даде Іакову за жену, и онъ уђе къ ньой.
И зачне Зелфа служкиня Ліина, и роди Іакову сына.
И рече Ліа: благо мени; па му надѣне име Гадъ.
И іоште зачне Зелфа служкиня Ліина, па роди Іакову сына другога.
И рече Ліа: блажена я, што ће ме срећномъ называти жене; и надѣне му име Асиръ.
А Рувимъ отиде у време жетве пшенице, и нађе у полю ябуке мандрагорове па донесе Ліи матери своіой; а Рахиля рекне Ліи сестри своіой, дай ми отъ мандрагорій сына твога;
Ліа пакъ отговори: ніе ли ти доста, да си узела мужа мога? еда ли ћешь узети и мандрагоре сына мога? И овговори Рахиля: не тако; но ову ноћь нека буде съ тобомъ за мандрагоре сына твога.
Іаковъ дође исполя увече, а Ліа изиђе предъ нѣга, и рече: данасъ ћешь къ мени ући, єръ самь те наймила за мандрагоре сына мога; и буде съ ньомъ те ноћи.
Богъ послуша Лію, те зачне, и роди Іакову сына петога.
И рече Ліа: даде ми Богъ награду мою за то, што самь дала служкиню мою мужу моме; и надѣне му име Іссахаръ, кое значи награда.
И іошт’ зачне Ліа, и роди Іакову шестога сына;
па рече Ліа дарова ми Богъ даръ добаръ у саданѣ време; облюбиће ме мужъ мой, єр му родихъ шестъ сынова; и надѣне му име Завулонъ:
Послѣ тога роди кћерь, и надѣне іой име Дина;
али се опомену Богъ Рахилѣ, па ю услыша Богъ, и отвори утробу нѣну,
те зачне, и роди Іакову сына; и рече Рахиля: скину Богъ укоръ съ мене;
па му надѣне име Іосифъ, говорећи: да ми придода Богъ другога сына.
А кад’ роди Рахила Іосифа, рекне Іаковъ Лавану: отпусти ме, да идемъ на мое мѣсто у мою землю;
предай ми жене мое и дѣцу мою, да отлазимъ, єръ ты знашь службу мою, коіомъ ти служихъ.
А Лаванъ му рече: ако самь нашао любовь предъ тобомъ, почемъ самь искусіо, да ме благослови Богъ долазкомъ твоимъ,
подѣли награду свою кодъ мене, па ћу ти дати.
И рече Іаковъ: ты знашь како самь ти служіо, и колико є было марве твое у мене.
Мало є было твога у мене, и постаде множствомъ, и благослови те Господъ долазкомъ моимъ; па сад’ дакле кад’ ћу о своіой кући постаратисе?
И рече му Лаванъ: шта да ти дамъ? а Іаковъ му рече: нећешь ми дати ништа; ако учинишь по овоме захтеваню‚ опетъ ћу пасти и сачувати овце твое.
Прођи сад’ све овце твое, и разлучи међу ньима сваку овцу међ’ овцама сивасту, и сваку бѣлчасту и шарену међ’ козама, то да ми буде награда, и быће мое.
И послушаће ме правда моя сутрашньимъ даномъ, да има награде мое предъ тобомъ; све што не буде шарено и бѣлчасто међ’ козама, и сивасто међ’ овцама, за украдено быће мномъ.
А Лаванъ му рече: нека буде по твоіой рѣчи:
па разлучи у тай данъ козе шарене и бѣлчасте, и све козе шарене и бѣлчасте, и све што бяше сивасто међ’ овцама, и све што бяше бѣло међу ньима преда у руке сыновма своима.
И разстави редомъ за три дана међу ньима и међу Іаковомъ, а Іаковъ стане пасти заоставше овце Лаванове
И узме Іаковъ себи палицу зелену стирахінову, и орахову, и яворову, па ихъ оструже Іаковъ шаромъ бѣломъ састругуюћи кору; а на палицама се являше бѣло остругано шареним.
И положи палице, кое оструга, у поилна корыта у воду, да, кад дођу овце пити. зачну овце по палицама.
И зачеше овце котити по палицама бѣлчасте и шарене и пепелясте шарене овце.
А яганце разлучи Іаковъ, и метне међу овце овна бѣлчастога и свако ягнѣ шарено, па отлучи себи стада за се, и не помѣша та съ овцама Лавановыма.
А у време, кад’ зачиняше овце примаюћи у утроби, положи Іаковъ палице у корыта предъ овце у корыта, да зачиню по палицама,
а кад’ се овце ягньише, ніе полагао; те буду неназнаменоване Лаванове, а знаменоване Іаковлѣве.
И обогатисе човѣкъ врло врло, и буде у нѣга много марве, и волова, и слугу’, и служкиня’, и камила’, и магаради.
Cernens autem Rachel quod infecunda esset, invidit sorori et ait marito suo: " Da mihi liberos, alioquin moriar ".
Cui iratus respondit Iacob: " Num pro Deo ego sum, qui privavit te fructu ventris? ".
At illa: " Ecce, inquit, famula mea Bilha; ingredere ad illam, ut pariat super genua mea, et habeam ex illa et ego filios ".
Deditque illi Bilham famulam suam in coniugium. Quae,
ingresso ad se Iacob, concepit et peperit filium.
Dixitque Rachel: " Iudicavit mihi Deus et exaudivit vocem quoque meam dans mihi filium "; et idcirco appellavit nomen illius Dan.
Rursumque Bilha famula Rachel concepit et peperit Iacob alterum filium, et
ait Rachel: " Certamina Dei certavi cum sorore mea et invalui "; vocavitque eum Nephthali.
Sentiens Lia quod parere desisset, sumpsit Zelpham ancillam suam et tradidit eam Iacob in uxorem.
Quae peperit Iacob filium.
Dixitque Lia: " Feliciter! "; et idcirco vocavit nomen eius Gad.
Peperit quoque Zelpha ancilla Liae Iacob alterum filium.
Dixitque Lia: " Pro beatitudine mea! Beatam quippe me dicent mulieres; propterea appellavit eum Aser.
Egressus autem Ruben tempore messis triticeae, repperit in agro mandragoras, quas Liae matri suae detulit. Dixitque Rachel: " Da mihi partem de mandragoris filii tui ".
Illa respondit: " Parumne tibi videtur, quod praeripueris maritum mihi, ut etiam mandragoras filii mei auferas? ". Ait Rachel: " Dormiat ergo tecum hac nocte pro mandragoris filii tui ".
Redeuntique ad vesperam Iacob de agro egressa est in occursum eius Lia et: " Ad me, inquit, intrabis, quia mercede conduxi te pro mandragoris filii mei ". Dormivitque cum ea nocte illa.
Et exaudivit Deus Liam, concepitque et peperit Iacob filium quintum
et ait: " Dedit Deus mercedem mihi, quia dedi ancillam meam viro meo "; appellavitque nomen illius Issachar.
Rursum Lia concepit et peperit Iacob sextum filium
et ait: " Donavit me Deus dono bono; hac vice honorabit me maritus meus, eo quod genuerim ei sex filios "; et idcirco appellavit nomen eius Zabulon.
Post quem peperit filiam nomine Dinam.
Recordatus quoque Deus Rachelis exaudivit eam Deus et aperuit vulvam illius.
Quae concepit et peperit filium dicens: " Abstulit Deus opprobrium meum;
et vocavit nomen illius Ioseph dicens: " Addat mihi Dominus filium alterum! ".
Nato autem Ioseph, dixit Iacob ad Laban: " Dimitte me, ut revertar in patriam et ad terram meam.
Da mihi uxores et liberos meos, pro quibus servivi tibi, ut abeam; tu nosti servitutem, qua servivi tibi ".
Ait illi Laban: " Inveniam gratiam in conspectu tuo; augurio didici, quia benedixerit mihi Deus propter te.
Constitue mercedem tuam, quam dem tibi ".
At ille respondit: " Tu nosti quomodo servierim tibi et quanti in manibus meis facti sint greges tui.
Modicum habuisti, antequam venirem ad te, et nunc multiplicatum est vehementer, benedixitque tibi Dominus ad introitum meum. Nunc autem quando providebo etiam domui meae? ".
Dixitque Laban: " Quid tibi dabo? ". At ille ait: " Nihil mihi dabis; si feceris, quod postulo, iterum pascam et custodiam pecora tua.
Gyrabo omnes greges tuos hodie; separa cuncta pecora varia et maculosa et, quodcumque furvum in ovibus et maculosum variumque in capris fuerit, erit merces mea.
Respondebitque mihi cras iustitia mea; quando veneris, ut inspicias mercedem meam, omnia, quae non fuerint varia et maculosa in capris et furva in ovibus, furti me arguent ".
Dixit Laban: " Gratum habeo, quod petis! ".
Et separavit in die illo hircos striatos atque maculosos et omnes capras varias et maculosas, omne, in quo album erat, et omne furvum in ovibus, et tradidit in manu filiorum suorum.
Et posuit spatium itineris trium dierum inter se et Iacob, qui pascebat reliquos greges Laban.
Tollens ergo Iacob virgas virides populeas et amygdalinas et ex platanis, ex parte ita decorticavit eas, ut in his, quae spoliata fuerant, candor appareret.
Posuitque virgas, quas ex parte decorticaverat, in canalibus, ubi effundebatur aqua, ut, cum venissent greges ad bibendum, ante oculos haberent virgas et in aspectu earum conciperent.
Factumque est ut in ipso calore coitus greges intuerentur virgas et parerent striata et varia et maculosa.
Agnos autem segregavit Iacob et posuit gregem ex adverso striatorum et omnium furvorum in grege Laban et constituit sibi greges seorsum neque statuit eos cum grege Laban.
Quotiescumque igitur calefiebant pecora robusta, ponebat Iacob virgas in canalibus aquarum ante oculos pecorum, ut in earum contemplatione conciperent.
Quando vero pecora debilia erant, non ponebat eas. Factaque sunt debilia Laban et robusta Iacob;
ditatusque est homo ultra modum et habuit greges multos, ancillas et servos, camelos et asinos.
Ви́дѣвши же рахи́ль, ꙗ҆́кѡ не родѝ і҆а́кѡвꙋ, и҆ поревнова̀ рахи́ль сестрѣ̀ свое́й и҆ речѐ і҆а́кѡвꙋ: да́ждь мѝ ча̑да: а҆́ще же нѝ, ᲂу҆мрꙋ̀ а҆́зъ.
Разгнѣ́вавсѧ же і҆а́кѡвъ на рахи́ль, речѐ є҆́й: є҆да̀ вмѣ́стѡ бг҃а а҆́зъ є҆́смь, и҆́же лиши́ тѧ плода̀ ᲂу҆тро́бнагѡ;
Рече́ же рахи́ль і҆а́кѡвꙋ: сѐ, раба̀ моѧ̀ ва́лла: вни́ди къ не́й, и҆ да роди́тъ на колѣ́нахъ мои́хъ, и҆ ча́до сотворю̀ и҆ а҆́зъ ѿ неѧ̀.
И҆ дадѐ є҆мꙋ̀ ва́ллꙋ рабꙋ̀ свою̀ є҆мꙋ̀ въ женꙋ̀: и҆ вни́де къ не́й і҆а́кѡвъ.
И҆ зача̀ ва́лла раба̀ рахи́лина и҆ родѝ і҆а́кѡвꙋ сы́на.
И҆ речѐ рахи́ль: сꙋди́ ми бг҃ъ и҆ послꙋ́ша гла́са моегѡ̀, и҆ даде́ ми сы́на. Сегѡ̀ ра́ди прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ да́нъ.
И҆ зача́тъ є҆щѐ ва́лла раба̀ рахи́лина и҆ родѝ сы́на втора́го і҆а́кѡвꙋ.
И҆ речѐ рахи́ль: под̾ѧ́ мѧ бг҃ъ, и҆ сравни́хсѧ съ сестро́ю мое́ю, и҆ возмого́хъ. И҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆гѡ̀ нефѳалі́мъ.
Ви́дѣ же лі́а, ꙗ҆́кѡ преста̀ ражда́ти, и҆ взѧ̀ зе́лфꙋ рабꙋ̀ свою̀ и҆ дадѐ ю҆̀ і҆а́кѡвꙋ въ женꙋ̀: и҆ вни́де къ не́й.
И҆ зача́тъ зе́лфа раба̀ лі́ина и҆ родѝ і҆а́кѡвꙋ сы́на.
И҆ речѐ лі́а: бла́го мнѣ̀ слꙋчи́сѧ. И҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ га́дъ.
И҆ зача́тъ є҆щѐ зе́лфа раба̀ лі́ина и҆ родѝ і҆а́кѡвꙋ сы́на втора́го.
И҆ речѐ лі́а: блаже́на а҆́зъ, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆блажа́тъ мѧ̀ жєны̀. И҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ а҆си́ръ.
И҆́де же рꙋви́мъ въ де́нь жа́твы пшени́цы и҆ ѡ҆брѣ́те ꙗ҆́блѡка мандраго́рѡва на по́ли, и҆ принесѐ ѧ҆̀ къ лі́и ма́тери свое́й. Рече́ же рахи́ль къ лі́и сестрѣ̀ свое́й: да́ждь мѝ ѿ мандраго́рѡвъ сы́на твоегѡ̀.
Рече́ же лі́а: не дово́льно ли тебѣ̀, ꙗ҆́кѡ взѧла̀ є҆сѝ мꙋ́жа моего̀; є҆да̀ и҆ мандраго́ры сы́на моегѡ̀ во́змеши; Рече́ же рахи́ль: не та́кѡ: да бꙋ́детъ сеѧ̀ но́щи съ тобо́ю за мандраго́ры сы́на твоегѡ̀.
Прїи́де же і҆а́кѡвъ съ по́лѧ въ ве́черъ, и҆ и҆зы́де лі́а во срѣ́тенїе є҆мꙋ̀ и҆ речѐ: ко мнѣ̀ вни́деши дне́сь: наѧ́ла бо тѧ̀ є҆́смь за мандраго́ры сы́на моегѡ̀. И҆ бы́сть съ не́ю тоѧ̀ но́щи.
И҆ послꙋ́ша бг҃ъ лі́ю, и҆ заче́нши родѝ і҆а́кѡвꙋ сы́на пѧ́таго.
И҆ речѐ лі́а: даде́ ми бг҃ъ мздꙋ̀ мою̀, занѐ да́хъ рабꙋ̀ мою̀ мꙋ́жꙋ моемꙋ̀. И҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆ссаха́ръ, є҆́же є҆́сть мзда̀.
И҆ зача́тъ є҆щѐ лі́а и҆ родѝ сы́на шеста́го і҆а́кѡвꙋ.
И҆ речѐ лі́а: дарова́ ми бг҃ъ да́ръ до́бръ въ нн҃ѣшнее вре́мѧ: возлю́битъ мѧ̀ мꙋ́жъ мо́й: роди́хъ бо є҆мꙋ̀ ше́сть сынѡ́въ. И҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ завꙋлѡ́нъ.
И҆ посе́мъ родѝ дще́рь, и҆ прозва̀ и҆́мѧ є҆́й ді́на.
Помѧнꙋ́ же бг҃ъ рахи́ль, и҆ ᲂу҆слы́ша ю҆̀ бг҃ъ, и҆ ѿве́рзе ᲂу҆тро́бꙋ є҆ѧ̀:
и҆ заче́нши, родѝ і҆а́кѡвꙋ сы́на. И҆ речѐ рахи́ль: ѿѧ̀ бг҃ъ ᲂу҆кори́знꙋ мою̀.
И҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆ѡ́сифъ, глаго́лющи: да прида́стъ мѝ бг҃ъ сы́на дрꙋга́го.
Бы́сть же ꙗ҆́кѡ родѝ рахи́ль і҆ѡ́сифа, речѐ і҆а́кѡвъ лава́нꙋ: ѿпꙋсти́ мѧ, да и҆дꙋ̀ на мѣ́сто моѐ и҆ въ зе́млю мою̀:
ѿда́ждь мѝ жєны̀ моѧ̑ и҆ дѣ́ти моѧ̑, и҆́хже ра́ди рабо́тахъ тебѣ̀, да ѿидꙋ̀: ты́ бо вѣ́си рабо́тꙋ, ю҆́же рабо́тахъ тѝ.
Рече́ же є҆мꙋ̀ лава́нъ: а҆́ще ѡ҆брѣто́хъ благода́ть пред̾ тобо́ю: ᲂу҆смотри́хъ бо, ꙗ҆́кѡ блгⷭ҇ви́ мѧ бг҃ъ прише́ствїемъ твои́мъ:
раздѣлѝ мздꙋ̀ свою̀ ᲂу҆ менє̀, и҆ да́мъ тѝ.
Рече́ же і҆а́кѡвъ: ты̀ вѣ́си, ꙗ҆̀же рабо́тахъ тебѣ̀, и҆ коли́кѡ бѣ̀ скота̀ твоегѡ̀ ᲂу҆ менє̀:
ма́лѡ бо бѣ̀ є҆ли́кѡ твоегѡ̀ ᲂу҆ менє̀ и҆ возрастѐ во мно́жество: и҆ блгⷭ҇ви́ тѧ гдⷭ҇ь прише́ствїемъ мои́мъ: нн҃ѣ ᲂу҆̀бо когда̀ сотворю̀ и҆ а҆́зъ себѣ̀ до́мъ;
И҆ речѐ къ немꙋ̀ лава́нъ: что́ ти да́мъ; Рече́ же є҆мꙋ̀ і҆а́кѡвъ: не да́си мѝ ничто́же: а҆́ще сотвори́ши мѝ глаго́лъ се́й, па́ки пастѝ и҆́мамъ ѻ҆́вцы твоѧ̑, и҆ сохраню̀:
ѡ҆б̾идѝ всѧ̑ ѻ҆́вцы твоѧ̑ нн҃ѣ и҆ разлꙋчѝ ѿтꙋ́дꙋ всѧ́кꙋю ѻ҆́вцꙋ пеле́сꙋю во ѻ҆вца́хъ, и҆ всѧ́кꙋ бѣлова́тꙋю и҆ пе́стрꙋю въ коза́хъ, бꙋ́детъ мѝ мзда̀ (и҆ бꙋ́детъ моѐ):
и҆ послꙋ́шаетъ менѐ пра́вда моѧ̀ во ᲂу҆́трешнїй де́нь, ꙗ҆́кѡ є҆́сть мзда̀ моѧ̀ пред̾ тобо́ю: всѐ є҆́же а҆́ще не бꙋ́детъ пестро̀ и҆ бѣлова́тое въ коза́хъ, и҆ пеле́со во ѻ҆вца́хъ, за ᲂу҆кра́деное бꙋ́детъ мно́ю.
Рече́ же є҆мꙋ̀ лава́нъ: бꙋ́ди по словесѝ твоемꙋ̀.
И҆ разлꙋчѝ въ то́й де́нь козлы̀ пє́стрыѧ и҆ бѣлова̑тыѧ, и҆ всѧ̑ ко́зы пє́стрыѧ и҆ бѣлѡва́тыѧ, и҆ всѐ є҆́же бѣ̀ пеле́со во ѻ҆вца́хъ, и҆ всѐ є҆́же бѧ́ше бѣ́лое въ ни́хъ: и҆ дадѐ въ рꙋ́цѣ сынѡ́мъ свои̑мъ:
и҆ разста́ви пꙋте́мъ тре́хъ дні́й, и҆ междꙋ̀ и҆́ми и҆ междꙋ̀ і҆а́кѡвомъ: і҆а́кѡвъ же пасѧ́ше ѻ҆́вцы лава́нѡвы ѡ҆ста́вшыѧсѧ.
Взѧ́ же і҆а́кѡвъ себѣ̀ же́злъ стѷракі́новъ зеле́ный, и҆ ѻ҆рѣ́ховъ, и҆ ꙗ҆́воровый: и҆ ѡ҆строга̀ ѧ҆̀ і҆а́кѡвъ пестре́нїемъ бѣ́лымъ, сострога́ѧ корꙋ̀: ꙗ҆влѧ́шесѧ же на жезла́хъ бѣ́лое, є҆́же ѡ҆строга̀, пестро̀.
И҆ положѝ жезлы̀, ꙗ҆̀же ѡ҆строга̀, въ пои́льныхъ коры́тѣхъ воды̀: да є҆гда̀ прїи́дꙋтъ ѻ҆́вцы пи́ти, пред̾ жезлы̑ прише́дшымъ и҆̀мъ пи́ти, зачнꙋ́тъ ѻ҆́вцы по жезлѡ́мъ:
и҆ зачина́хꙋ ѻ҆́вцы по жезлѡ́мъ, и҆ ражда́хꙋ ѻ҆́вцы бѣлѡва́тыѧ и҆ пє́стрыѧ и҆ пепелови̑дныѧ пє́стрыѧ.
А҆́гницы же разлꙋчѝ і҆а́кѡвъ и҆ поста́ви прѧ́мѡ ѻ҆вца́мъ ѻ҆вна̀ бѣлова́таго, и҆ всѧ́кое пе́строе во а҆́гнцахъ: и҆ разлꙋчѝ себѣ̀ стада̀ по себѣ̀, и҆ не смѣсѝ си́хъ со ѻ҆вца́ми лава́новыми.
Бы́сть же во вре́мѧ, въ не́же зачина́хꙋ ѻ҆́вцы во чре́вѣ прїе́млющѧ, положѝ і҆а́кѡвъ жезлы̀ пред̾ ѻ҆вца́ми въ коры́тѣхъ, є҆́же зачина́ти и҆̀мъ по жезлѡ́мъ:
є҆гда́ же ражда́хꙋ ѻ҆́вцы, не полага́ше: бы́ша же неназнамена̑ныѧ лава́нѡвы, а҆ знамена̑ныѧ і҆а̑кѡвли.
И҆ разбогатѣ̀ человѣ́къ ѕѣлѡ̀ ѕѣлѡ̀: и҆ бы́ша є҆мꙋ̀ ско́ти мно́зи, и҆ воло́ве, и҆ рабѝ, и҆ рабы̑ни, и҆ вельблю́ды, и҆ ѻ҆слы̀.
Претходна глава
Следећа глава