3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
3.18
3.19
3.20
3.21
3.22
3.23
3.24
ܘܚܸܘܝܵܐ ܥܪܝܼܡ ܗ̄ܘܵܐ ܡ̣ܢ ܟܠܵܗܿ ܚܲܝܘ̱ܬܼܵܐ ܕܕܲܒ݂ܪܵܐ ܕܲܥ̣ܒܲܕ݂ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ. ܘܐܸܡܲܪ݂ ܚܸܘܝܵܐ ܠܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ: ܫܲܪܝܼܪܵܐܝܼܬܼ ܐܸܡܲܪ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܕܠܵܐ ܬܹܐܟ݂ܠܘܼܢ ܡ̣ܢ ܐܝܼܠܵܢܲܝ̈ ܦܲܪܕܲܝܣܵܐ.
ܘܐܸܡܪܲܬܼ ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ ܠܚܸܘܝܵܐ: ܕܡ̣ܢ ܦܹܐܪܲܝ̈ ܐܝܼܠܵܢܹ̈ܐ ܕܲܒ݂ܦܲܪܕܲܝܣܵܐ ܟܠܗܘܿܢ ܢܹܐܟ݂ܘܿܠ.
ܘܡ̣ܢ ܦܹܐܪܲܝ̈ ܐܝܼܠܵܢܵܐ ܕܒܲܡܨܲܥܬܹܗ ܕܦܲܪܕܲܝܣܵܐ: ܐܸܡܲܪ ܐܲܠܵܗܵܐ ܕܠܵܐ ܬܹܐܟ݂ܠܘܼܢ ܡܸܢܹܗ: ܘܠܵܐ ܬܸܬܼܩܲܪܒ݂ܘܼܢ ܠܹܗ: ܕܠܵܐ ܬܡܘܼܬܼܘܼܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܚܸܘܝܵܐ ܠܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ: ܠܵܐ ܡܡܵܬܼ ܬܡܘܼܬܼܘܼܢ.
ܡܸܛܠ ܕܝܵܕܲܥ ܐܲܠܵܗܵܐ ܕܲܒ݂ܝܵܘܡܵܐ ܕܐܲܟ݂ܠܝܼܢ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ ܡܸܢܹܗ: ܡܸܬܼܦܲܬܼ̈ܚܲܢ ܥܲܝܢܲܝ̈ܟܿܘܿܢ: ܘܗܵܘܹ̇ܝܢ ܐܲܢ̄ܬܿܘܿܢ ܐܲܝܟ݂ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܝܲܕ݂ܥܲܝ̈ ܛܵܒ݂ܬܼܵܐ ܘܒ݂ܝܼܫܬܵܐ.
ܘܲܚܙܵܬܼ ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ ܕܫܲܦܝܼܪ ܐܝܼܠܵܢܵܐ ܠܡܹܐܟܲܠ: ܘܪܸܓܿܬܼܵܐ ܗ̄ܘܼ ܠܥܲܝܢܹ̈ܐ: ܘܲܪܓܼܝܼܓܼ ܐܝܼܠܵܢܵܐ ܠܲܡܚܵܪ ܒܹܗ. ܘܢܸܣܒܲܬܼ ܡ̣ܢ ܦܹܐܪ̈ܵܘܗܝ ܘܐܸܟ݂ܠܲܬܼ: ܘܝܸܗ̄ܒܲܬܼ ܐܵܦ ܠܒܲܥܠܵܗ ܥܲܡܵܗܿ ܘܐܸܟܲܠ.
ܘܐܸܬܼܦܬܲܚܝ ܥܲܝܢܹ̈ܐ ܕܲܬܼܪ̈ܲܝܗܘܿܢ: ܘܝܼܕܲܥ ܕܥܸܪܛܸܠܵܝܝܼܢ ܐܸܢܘܿܢ. ܘܕܲܒܸܿܩܘ ܛܲܪ̈ܦܹܐ ܕܬܹܐܢܹ̈ܐ: ܘܲܥܒܲܕ݂ ܠܗܘܿܢ ܦܪ̈ܵܙܘܿܡܹܐ.
ܘܲܫܡܲܥܘ ܩܵܠܹܗ ܕܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܕܲܡܗܲܠܸܟ݂ ܒܦܲܪܕܲܝܣܵܐ ܠܦܵܢܝܹܗ ܕܝܵܘܡܵܐ. ܘܐܸܬܿܛܫܝܼܘ ܐܵܕ݂ܵܡ ܘܐܲܢ̄ܬܿܬܹܗ ܡ̣ܢ ܩܕ݂ܵܡ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܒܓ݂ܵܘ ܐܝܼܠܵܢܹ̈ܐ ܕܦܲܪܕܲܝܣܵܐ.
ܘܲܩܪܵܐ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܐܵܕܲܡ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ: ܐܲܝܟܵܐ ܐܲܢ̄ܬܿ ܐܵܕܲܡ.
ܘܐܸܡܲܪ݂: ܩܵܠܵܟ݂ ܫܸܡܥܹܬܼ ܒܦܲܪܕܲܝܣܵܐ: ܘܲܚܙܹܝܬܼ ܕܥܲܪܛܸܠܵܝ ܐ̄ܢܵܐ: ܘܐܸܬܿܛܫܝܼܬܼ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ ܡܵܪܝܵܐ: ܡܲܢܘܼ ܚܵܘܝܵܟ݂ ܕܥܲܪܛܸܠܵܝ ܐܲܢ̄ܬܿ: ܗܵܐ ܡ̣ܢ ܐܝܼܠܵܢܵܐ ܕܲܦܩܲܕ݂ܬܵܟ݂ ܕܠܵܐ ܬܹܐܟ݂ܘܿܠ ܡܸܢܹܗ ܐܸܟܲܠܬܿ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܐܵܕܲܡ: ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ ܕܝܲܗ̄ܒ݂ܬܿ ܥܲܡܝ: ܗܝܼ ܝܸܗ̄ܒܲܬܼ ܠܝܼ ܡ̣ܢ ܐܝܼܠܵܢܵܐ: ܘܐܸܟ݂ܠܹܬܼ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ: ܡܵܢܵܘ ܗܵܢܵܐ ܕܲܥܒܲܕ݂ܬܿܝ: ܘܐܸܡܪܲܬܼ ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ: ܚܸܘܝܵܐ ܐܲܛܥܝܲܢܝ ܘܐܸܟ݂ܠܹܬܼ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܚܸܘܝܵܐ: ܥܲܠ ܕܲܥܒܲܕ݂ܬܿ ܗܵܕܹܐ: ܠܝܼܛ ܐܲܢ̄ܬܿ ܡ̣ܢ ܟܠܵܗ ܒܥܝܼܪܵܐ: ܘܡ̣ܢ ܟܠܵܗܿ ܚܲܝܘ̱ܬܼܵܐ ܕܕܲܒ݂ܪܵܐ: ܘܥܲܠ ܟܲܪܣܵܟ݂ ܬܗܲܠܸܟ: ܘܥܲܦܪܵܐ ܬܹܐܟ݂ܘܿܠ ܟܠ ܝܵܘܡܲܝ̈ ܚܲܝܲܝ̈ܟ.
ܘܲܒ݂ܥܸܠܕܿܒ݂ܵܒ݂ܘܼܬܼܵܐ ܐܹܣܝܼܡ ܒܲܝܢܲܝܟ ܠܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܐ: ܘܒܹܝܬܼ ܙܲܪܥܵܟ݂ ܠܙܲܪܥܵܗ: ܗܘܼ ܢܕ݂ܘܼܫ ܪܹܫܵܟ: ܘܐܲܢ̄ܬܿ ܬܸܡܚܹܝܘܗܝ ܒܥܸܩܒܹܗ.
ܘܠܲܐܢ̄ܬܿܬܼܵܐ ܐܸܡܲܪ: ܡܲܣܓܵܝܼܘܼ ܐܲܣܓܹܿܐ ܟܹܐܒܲܝ̈ܟܿܝ ܘܒܲܛܢܲܝ̈ܟܿܝ: ܘܲܒ݂ܟܹܐܒܹ̈ܐ ܬܹܐܠܕܿܝܼܢ ܒܢܲܝܵ̈ܐ: ܘܥܲܠ ܒܲܥܠܹܟ݂ܝ ܬܸܬܼܦܢܝܼܢ: ܘܗܘܼ ܢܸܫܬܲܠܲܛ ܒܹܟ݂ܝ.
ܘܠܐܵܕ݂ܵܡ ܐܸܡܲܪ: ܥܲܠ ܕܲܫܡܲܥܬܿ ܒܩܵܠܵܐ ܕܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܟ: ܘܐܸܟܲܠܬܿ ܡ̣ܢ ܐܝܼܠܵܢܵܐ ܕܲܦܩܲܕܿܬܵܟ݂ ܘܐܸܡܪܹܬܼ ܠܵܟ: ܕܠܵܐ ܬܹܐܟ݂ܘܿܠ ܡܸܢܹܗ: ܠܝܼܛܵܐ ܐܲܪܥܵܐ ܡܸܛܠܵܬܼܵܟ. ܒܟܹܐܒܹ̈ܐ ܬܹܟ݂ܠܝܼܗ ܟܠ ܝܵܘ̈ܡܲܝ ܚܲܝܲܝ̈ܟ.
ܘܟ݂ܘܼܒܹ̈ܐ ܘܕܲܪܕܿܪܹ̈ܐ ܬܵܘܥܹܐ ܠܵܟ: ܘܬܹܐܟ݂ܘܿܠ ܥܸܣܒܵܐ ܕܚܲܩܠܵܐ.
ܘܲܒ݂ܕ݂ܘܼܥܬܼܵܐ ܕܐܲܦܲܝ̈ܟ ܬܹܐܟ݂ܘܿܠ ܠܲܚܡܵܐ: ܥܕܲܡܵܐ ܕܬܸܗܦܘܿܟ݂ ܠܐܲܪܥܵܐ ܕܡܸܢܵܗ ܐܸܬܼܢܣܸܒ݂ܬܿ. ܡܸܛܠ ܕܥܲܦܪܵܐ ܐܲܢ̄ܬܿ: ܘܲܠܥܲܦܪܵܐ ܬܸܗܦܘܿܟ.
ܘܲܩܪܵܐ ܐܵܕ݂ܵܡ ܫܡܵܐ ܕܐܲܢ̄ܬܿܬܹܗ ܚܵܘܵܐ: ܡܸܛܠ ܕܗܝܼ ܗܘܵܬܼ ܐܸܡܵܐ ܕܟ݂ܠ ܕܚܲܝ.
ܘܲܥܒܲܕ݂ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܠܐܵܕ݂ܵܡ ܘܠܲܐܢ̄ܬܿܬܹܗ ܟܘܼܬܿܝܼܢ̈ܝܵܬܼܵܐ ܕܡܸܫܟܵܐ ܘܐܲܠܒܸܫ ܐܸܢܘܿܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܗܵܐ ܐܵܕ݂ܵܡ ܗܘܵܐ ܐܲܝܟ ܚܲܕ݂ ܡܸܢܲܢ: ܠܡܸܕܲܥ ܛܵܒ݂ܬܵܐ ܘܒ݂ܝܼܫܬܵܐ: ܗܵܫܵܐ ܕܲܠܡܵܐ ܢܵܘܫܸܛ ܐܝܼܕܹܗ ܘܢܸܣܲܒ݂ ܐܵܦ ܡ̣ܢ ܐܝܼܠܵܢܵܐ ܕܚܲܝܹ̈ܐ ܘܢܹܐܟ݂ܘܿܠ ܘܢܸܚܹܐ ܠܥܵܠܲܡ.
ܘܫܲܕܿܪܹܗ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ ܡ̣ܢ ܦܲܪܕܲܝܣܵܐ ܕܲܥܕܸܢ: ܠܡܸܦܠܲܚ ܐܲܪܥܵܐ ܕܐܸܬܼܢܣܸܒ݂ ܡ̣ܢ ܬܲܡܵܢ.
ܘܐܲܦܩܹܗ ܡܵܪܝܵܐ ܐܲܠܵܗܵܐ: ܘܐܲܟ݂ܪܸܟ ܡ̣ܢ ܡܲܕ݂ܢܵܚܲܝ̈ ܦܲܪܕܲܝܣܵܐ ܟܪܘܼܒ݂ܵܐ: ܘܲܫܢܵܢܵܐ ܕܚܲܪܒܵܐ: ܕܡܸܬܼܗܲܦܟ݂ܵܐ ܠܡܸܛܲܪ ܐܘܼܪܚܵܐ ܕܐܝܼܠܵܢܵܐ ܕܚܲܝܹ̈ܐ .
Али є змія была наймудрія отъ свію звѣрова, кой су на земльи, кое створи Господъ Богъ; и рече змія жени: зашто вамъ. рече Богъ, да не єдете отъ свакога дрвета райскога?
и рече жена зміи: отъ свакога ћемо дрвета райскога єсти;
но отъ плода съ дрвета‚ кое є сред’ Рая, рече Богъ, да не єдете отъ нѣга, нити да га се додирнете, да не умрете.
И рече змія жени: нећете смрћу умрети;
єръ Богъ є знао, да ће у кой ако данъ узєдете отъ нѣга, очи вамъ се отворити, па ћете быти као Богови познаваюћи добро и зло.
И види жена дрво добро за єло, и да є угодно очима видити, а красно є разумѣти; пакъ узевши отъ плода нѣгова, єде, и даде мужу своме са собомъ, те єдоше.
И отворишеимсе очи обадвома, и разумѣше, да су были наги, па сашише лисће смоковно, и начинише себи поясове.
И чуше гласъ Господа Бога ходећега у Раю по полдне, па се сакрыю и Адамъ и жена му отъ лица Господа Бога сред’ дрва’ райскихъ.
И призове Господъ Богъ Адама, па му рекне: Адаме! гдѣ си?
И рече му: гласъ Твой чухъ, кад’ си ходао по Раю, па се побояхъ, єръ самь нагъ, те се сакрыхъ.
И речему Богъ: тко ти каза, да си нагъ, кад’ не бы отъ дрвета, отъ кога єднога заповѣдихъ ти не єcти, съ нѣга єо быо?
И рече Адамъ: жена кою си ми дао уза ме, та ми даде съ дрвета, и єдохъ.
И рече Господъ Богъ жени: зашто си то учинила? а жена рече: превара ме змія; те єдохъ.
И рече Господъ Богъ зміи: кад’ си то учинила, проклета да си међ’ свы’ скотовы и меу свы’ звѣровы’ земны’: на прсима твоима и на трбуху ћешь ићи, и землю ћешь єсти у све дане живота твога.
И злобу ћу метнути међу тобомъ и међу женомъ‚ и међу сѣменомъ твоимъ и међу сѣменомъ те; тай ће твою сатрти главу, и ты ћешь нѣгову сатрти пету.
А жени рече: умножаваюћи умножићу туге твое, и уздысаня твоя; у боловы рађаћешь дѣцу; и подъ власћу мужа твога быћешъ, и тай ће владати тобомъ.
И Адаму рече: што си послушао гласъ жене твое, па си єо отъ дрвета, съ кога єднога заповѣдихъ ти не єсти, и ты єо си отъ нѣга, проклета нека є земля у дѣлы твои’, у мукама ћешь єсти ту крозъ све дане живота твога:
трнѣмъ и коровомъ растиће ти, и єстићешь траву польску;
у зною лица твога єстићешь хлѣбъ твой, докъ се не вратишь у землю, отъ кое си узетъ; єръ земля си, и у землю ћешь отићи.
И надѣне Адамъ жени своіои име Животъ, єръ она є мати свію живећихъ.
И начини Богъ Адаму и жени му хальине кожне‚ па ихъ обуче.
И рече Богъ: гле! Адамъ постаде као єданъ отъ Насъ, разумѣти добро и зло, пакъ сад’ нека не простире руку свою кадгодъ, узети отъ дрвета живота єсти, па да живъ буде увѣкъ.
И истера га Господъ Богъ изъ Рая сладости‚ да обдѣлава землю, изъ кое узетъ бяше.
И избацы Адама, и усели га спрамъ Рая сладости, па пристави Херувіма, съ ватренымъ окретнымъ оружіемъ, да чува путъ къ дрвету живота.
Претходна глава
Следећа глава