3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6
3.7
3.8
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
3.18
3.19
3.20
3.21
3.22
3.23
3.24
Али змија бјеше лукава мимо све звијери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту?
А жена рече змији: ми једемо рода са свакога дрвета у врту;
Само рода с онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
А змија рече жени: не ћете ви умријети;
Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли злo.
И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драто ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси.
Тада им се отворише очи, и видјеше да су голи; па, сплетоше лишћа смокова и начинише себи прегаче.
И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
А Господ Бог викну Адама и рече му: гдје си
А он рече: чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
А Бог рече: ко ти каза да си го? да нијеси јео с онога дрвета, што сам ти забранио да не једеш с њега?
А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
А Господ Бог рече жени: за што си то учинила? А жена одговори: змија ме превари, те једох.
Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звијери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до својега вијека.
И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њевзина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
А жени рече: теби ћу много муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш дјецу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар.
Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којега сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе; с муком ћеш се од ње хранити до својега вијека;
Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
И Адам надједе жени својој име Јева, за то што је она мати свјема живима.
И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; и сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи.
И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;
И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.
Et serpens erat callidior cunctis animantibus agri, quae fecerat Dominus Deus. Qui dixit ad mulierem: " Verene praecepit vobis Deus, ut non comederetis de omni ligno paradisi? ".
Cui respondit mulier: " De fructu lignorum, quae sunt in paradiso, vescimur;
de fructu vero ligni, quod est in medio paradisi, praecepit nobis Deus, ne comederemus et ne tangeremus illud, ne moriamur ".
Dixit autem serpens ad mulierem: " Nequaquam morte moriemini!
Scit enim Deus quod in quocumque die comederitis ex eo, aperientur oculi vestri, et eritis sicut Deus scientes bonum et malum ".
Vidit igitur mulier quod bonum esset lignum ad vescendum et pulchrum oculis et desiderabile esset lignum ad intellegendum; et tulit de fructu illius et comedit deditque etiam viro suo secum, qui comedit.
Et aperti sunt oculi amborum. Cumque cognovissent esse se nudos, consuerunt folia ficus et fecerunt sibi perizomata.
Et cum audissent vocem Domini Dei deambulantis in paradiso ad auram post meridiem, abscondit se Adam et uxor eius a facie Domini Dei in medio ligni paradisi.
Vocavitque Dominus Deus Adam et dixit ei: " Ubi es? ".
Qui ait: " Vocem tuam audivi in paradiso et timui eo quod nudus essem et abscondi me ".
Cui dixit: " Quis enim indicavit tibi quod nudus esses, nisi quod ex ligno, de quo tibi praeceperam, ne comederes, comedisti? ".
Dixitque Adam: " Mulier, quam dedisti sociam mihi, ipsa dedit mihi de ligno, et comedi ".
Et dixit Dominus Deus ad mulierem: " Quid hoc fecisti? ". Quae respondit: " Serpens decepit me, et comedi ".
Et ait Dominus Deus ad serpentem: Quia fecisti hoc, maledictus esinter omnia pecoraet omnes bestias agri!Super pectus tuum gradieriset pulverem comedes cunctisdiebus vitae tuae.
Inimicitias ponam inter te et mulieremet semen tuum et semen illius;ipsum conteret caput tuum,et tu conteres calcaneum eius ".
Mulieri dixit: Multiplicabo aerumnas tuaset conceptus tuos:in dolore paries filios,et ad virum tuum erit appetitus tuus,ipse autem dominabitur tui ".
Adae vero dixit: " Quia audisti vocem uxoris tuae et comedisti de ligno, ex quo praeceperam tibi, ne comederes,maledicta humus propter te!In laboribus comedes ex eacunctis diebus vitae tuae.
Spinas et tribulos germinabit tibi,et comedes herbas terrae;
in sudore vultus tui vesceris pane,donec revertaris ad humum,de qua sumptus es,quia pulvis es et in pulverem reverteris ".
Et vocavit Adam nomen uxoris suae Eva, eo quod mater esset cunctorum viventium.
Fecit quoque Dominus Deus Adae et uxori eius tunicas pelliceas et induit eos.
Et ait Dominus Deus: " Ecce homo factus est quasi unus ex nobis, ut sciat bonum et malum; nunc ergo, ne mittat manum suam et sumat etiam de ligno vitae et comedat et vivat in aeternum! ".
Emisit eum Dominus Deus de paradiso Eden, ut operaretur humum, de qua sumptus est.
Eiecitque hominem et collocavit ad orientem paradisi Eden cherubim et flammeum gladium atque versatilem ad custodiendam viam ligni vitae.
Претходна глава
Следећа глава