И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен бијаше студенцу на вратима.
Ондје се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и послије опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово мјесто.
И Јаков им рече: браћо, одакле сте? Рекоше: из Харана смо.
А он им рече: познајете ли Лавана сина Нахорова? Они рекоше: познајемо.
Он им рече: је ли здрав? Рекоше: јест, и ево Рахиље кћери његове, гдје иде са стадом.
И он рече: ето још је рано, нити је вријеме враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.
А они рекоше: не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.
Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца својега, јер она пасијаше овце.
А кад Јаков видје Рахиљу кћер Лавана ујака својега и стадо Лавана ујака својега, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака својега.
И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.
И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њезину и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу својему.
А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповједи Лавану све ово.
А Лаван му рече: та ти си кост моја и тијело моје. И оста код њега цио мјесец дана.
Тада рече Лаван Јакову: зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плаћа?
А Лаван имаше двије кћери: старијој бјеше име Лија а млађој Рахиља.
И у Лије бјеху кварне очи, а Рахиља бјеше лијепа стаса и лијепа лица.
И Јакову омиље Рахиља, те рече: служићу ти седам година за Рахиљу млађу кћер твоју.
А Лаван му рече: боље теби да је дам него другом; остани код мене.
И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.
И рече Јаков Лавану: дај ми жену, јер ми се наврши вријеме, да легнем с њом.
И сазва Лаван све људе из онога мјеста и учини гозбу.
А у вече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.
И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.
А кад би у јутру, гле, оно бјеше Лија; те рече Јаков Лавану: шта си ми то учинио? не служим ли за Рахиљу код тебе? за што си ме преварио?
А Лаван му рече: не бива у нашем мјесту да се уда млађа прије старије.
Наврши недјељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.
Јаков учини тако, и наврши с њом недјељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.
И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.
И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стане служити код Лавана још седам других година.
А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њојзи материцу, а Рахиља оста нероткиња.
И Лија затрудње, и роди сина, и надједе му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.
И опет затрудње и роди сина, и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овога. И надједе му име Симеун.
И опет затрудње, и роди сина, и рече: да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надјеше име Левије.
И затрудње опет, и роди сина, и рече: садаћу хвалити Господа. За то му надједе име Јуда; и преста рађати.