Кад’ остари Ісаакъ, и очи му ослабе за виђенѣ дозове Исава сына свога старіега, и рекне му: сыне мой! а онъ рече: ево ме!
И рече Ісаакъ: гле! остаріо самъ и не знамъ дана смрти мое.
Узми дакле оружіе твое, рожацъ и лукъ, пакъ изиђи у полѣ, те ми улови ловъ;
и скувай ми єло, као што я имамъ радо и донеси ми да єдемъ. па да те благословимъ пре него умрем.
А Ревекка чуе говорећа Исаву сыну своме, а Исавъ изиђе уполѣ уловити ловъ отцу своме.
И рече Ревекка Іакову сыну своме млађему: гле! я слушахъ отца твога бесѣдуюћа Исаву брату твоме и говорећа: донеси ми ловъ,
и сготови ми єло‚ да те, кад’ будемъ єо, благословимъ предъ Господемъ пре него умремъ.
Сад’ дакле, сыне мой, послушай ме, као што ти я заповѣдамъ:
иди къ овцама, и узми отуда два ярета мегка и добра‚ пакъ ћу сготовити єло отцу твоме, као што онъ радо има;
и отнећешь отцу твоме, да єде, и да те благослови отацъ твой пре него умре.
А Іаковъ рече Ревекки матери своіой: Исавъ братъ мой є човѣкъ космать, а я самь човѣкъ гладакъ;
ако ме како опипа отацъ мой, па да не будемъ предъ ньимъ као презирућій, пакъ наведемъ на себе клетву, а не благословъ.
А мати му рече: клетва твоя на ме, чадо; само послушай гласъ мой, пакъ иди и донеси ми.
Отишавши узме и донесе, а мати сготови єло, као што є отацъ нѣговъ радо имао.
И Ревекка, узевши лѣпу хальину Исава сына свога старіега, коя є кодъ нѣ была у кући, обуче у ню Іакова сына свога старіега,
а кожицама ярећіима обвіе мышце нѣгове и наготу врата нѣговога,
па єло и хлѣбъ, што є сготовила, даде у руке Іакову сыну своме,
те унесе отцу своме, и рекне: отче! а овай рече: ево самь; тко съ ты? чадо!
И рече Іаковъ отцу: я самь Исавъ првенацъ твой‚ урадіо самь као што си ми рекао; устани, сѣди и єди отъ лова мога, па да ме благослови душа твоя,
А Ісаакъ рече сыну своме: шта є то, да си тако брзо нашао? о чадо! и онъ отговори: тако даде Господъ Богъ предамномъ.
А Ісаакъ рекне Іакову: приближисе къ мени, да те опипамъ, чадо, єси ли ты сынъ мой Исавъ или не.
И Іаковъ се приближи Ісааку отцу своме, па га опина, и рече: гласъ є истина Іаковлѣвъ; али руке су руке Исавове.
И не позна га; єръ руке му быше, као руке Исава брата нѣговога, космате. И благослови га,
и рече: еси ли ть сынъ мой Исавъ? а онъ рече: я самь.
И рече: донеси ми єсти отъ лова твога, чадо, да те благослови душа моя; и донесе му, и єо є, и донесе му віно, и піо є.
И рече му Ісаакъ отацъ нѣговъ: приближисе къ мени, па полюби ме, чадо!
Онъ се приближи, и полюби га; а Ісаакъ омирише сагу хальина нѣговыхъ, па га благослови и рече: гле! мирисъ сына мога као мирисъ ньиве оброђене, кою є благословіо Господъ;
и нека ти Богъ даде отъ росе небесне, и отъ масти землѣ, и много пшенице и віна:
и нека ти служе народи, и нека ти се кланяю Князеви; и буди Господинъ брату твоме, и теби ће кланятисе сынови отца твога; тко тебе куне, проклетъ ће бити, а тко те благосиля, благословенъ.
А кад’ престане Ісаакъ благосиляти Іакова сына свога, и кад' изиђе Іаковъ испредъ Ісаака отца свога; дође Исавъ брать нѣговъ изъ лова,
па и тай сготови єло, унесе отцу своме, И рече отцу: некъ устане отацъ мой, да єде отъ лова сына свога, па да ме благослови душа твоя.
А Ісаакъ отацъ нѣговъ рече му: тко си ты? и рече онъ: я самь сынъ твой првенацъ Исавъ.
И ужаснусе Ісаакъ ужасомъ врло великимъ, и рече: тко є дакле тай, кой ми улови ловъ, и донесе ми, и я єдохъ отъ свега пре него ты дође? па га благословихъ, и остаће блатословенъ.
А кад’ чу Исакъ рѣчи отца свога Ісаака, повиче гласомъ высокимъ и врло горкимъ, па рече: благослови дакле и мене, отче!
И рече му онъ: братъ твой дође съ преваромъ и узе благословъ твой.
И рече Исавъ: право му се надћну име Іаковъ, єръ превара ме већь другій путъ, и првенство мое узе, и сад’ узе благословъ мой; пакъ рече Исавъ отцу своме: ниси ли и мени оставіо благослова? отче!
Ісаакъ отговори, и рече Исаву: кад’ самь нѣга учиніо Господиномъ теби, и сву браћу нѣгову учинихъ слуге нѣму, пшеницомъ и віномъ утврдихъ га: шта ћу дакле учинити теби? чадо!
Ісаакъ пакъ рече отцу своме: еда є еданъ благословъ у тебе? отче! Ісааку се разжали, а Исавъ повиче гласомъ высокимъ, и заплачесе.
А Ісаакъ отацъ нѣговъ отговоривши рече му: ето у зною землѣ и у роси отзго быће благословъ теби;
отъ мача твога живићешь, и брату твоме служићешь! али ће быти време, кад' ћешь сбацыти и отрѣшити ярамъ нѣговъ съ врата твога.
Исавъ пакъ водіо є злобу на Іакова сбогъ благослова, коимъ га є благословю отацъ нѣговъ, пакъ помысли Исавъ у памети своіой: да се хоће приближити дани плача за отцемъ моимъ; па да убіемъ Іакова брата мога.
И буду Ревекки явлѣне рѣче Исава сына нѣна старіега; а она пошлѣ и дозове Іакова свога млађега, и рече му! гле! Исавъ братъ твой грози ти убити те.
Сад' дакле, чадо, послушай гласъ мой, устани‚ па бѣжи у Месопотамію къ брату моме Лавану у Харранъ
и поживи съ ньимъ нѣко време, докъ попусти ярость и гнѣвъ брата твога на те,
те заборави, шта си му учиніо, а я ћу послати и довести те отуда, да не будемъ кодъ васъ двоице кадгодъ безчадна у єданъ данъ.
Ісааку пакъ рекне Ревекка: досади ми животъ мой сбогъ кћерій сынова Хетейскихъ: ако узме Іаковъ жену отъ кћери землѣ ове, то нашто ми живити?
Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.
Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;
Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова.
И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те блатослови душа моја док нијесам умрьо.
А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.
А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега гдје бесједи с Исавом братом твојим, и рече:
Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умрљо,
Него сада, сине, послушај ме, што ћу ти казати.
Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.
Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умрьо.
А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова.
А мати му рече: нека проклететво твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега,
И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.
И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови,
А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине?
И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.
А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине, да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; за то га благослови;
И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам.
Тада рече: а ти дај, сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.
По том Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме.
И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.
Бог ти дао росе небеске, и добре земље, и пшенице и вина изобила!
Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!
А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.
Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој, Исав.
Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га он ће и остати благословен.
А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче.
А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов.
А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. По том рече: нијеси ли и мени оставио благослов?
А Исак одговори, и рече Исаву: ето сам га поставио теби за господара, и сву браћу његову дадох му да му буду слуте; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
А Исав рече оцу својему: еда ли је само један о благослов у тебе оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.
А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш по што се наплачеш скршити јарам његов с врата својега.
И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.
И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она, пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.
Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.
И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега.
Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. За што бих остала без обојице вас у један дан?
А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, на што ми живот?