Кад Исак остарје и очи му потамњеше, те не виђаше, дозва Исава старијега сина својега, и рече му: сине! А он одговори: ево ме.
Тада рече: ево остарио сам, не знам кад ћу умријети;
Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова.
И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те блатослови душа моја док нијесам умрьо.
А Ревека чу шта Исак рече сину својему Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе.
А Ревека рече Јакову сину својему говорећи: гле, чух оца твојега гдје бесједи с Исавом братом твојим, и рече:
Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нијесам умрљо,
Него сада, сине, послушај ме, што ћу ти казати.
Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твојему јело од њих, како радо једе.
Па ћеш унијети оцу да једе и да те благослови док није умрьо.
А Јаков рече Ревеци матери својој: али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;
Може ме опипати отац, па ће се осјетити да сам га хтио преварити, те ћу навући на се проклетство мјесто благослова.
А мати му рече: нека проклететво твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.
Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.
Па онда узе Ревека најљепше хаљине старијега сина својега, које бијаху у ње код куће, и обуче Јакова млађега сина својега,
И јарећим кожицама обложи му руке и врат гдје бјеше гладак.
И даде Јакову сину својему у руке јело и хљеб што зготови,
А он уђе к оцу својему и рече: оче. А он одговори: ево ме; који си ти, сине?
И Јаков рече оцу својему: ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мојега, па да ме благослови душа твоја.
А Исак рече сину својему: кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.
Тада рече Исак Јакову: ходи ближе, сине, да те опипам јеси ли син мој Исав или не.
И приступи Јаков к Исаку оцу својему, а он га опипа, па рече: глас је Јаковљев, али руке су Исавове.
И не позна га, јер му руке бјеху као у Исава брата његова рутаве; за то га благослови;
И рече му: јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: ја сам.
Тада рече: а ти дај, сине, да једем лова твојега, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи.
По том Исак отац његов рече му: ходи сине, цјелуј ме.
И он приступи и цјелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ.
Бог ти дао росе небеске, и добре земље, и пшенице и вина изобила!
Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!
А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца својега, у тај час дође Исав брат његов из лова.
Па зготови и он јело и унесе оцу својему, и рече му: устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.
А Исак отац његов рече му: ко си ти? А он рече: ја, син твој, првенац твој, Исав.
Тада се препаде Исак, и рече: ко? да гдје је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох прије него ти дође, и благослових га он ће и остати благословен.
А кад чу Исав ријечи оца својега, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу својему: благослови и мене, оче.
А он му рече: дође брат твој с пријеваром, и однесе твој благослов.
А Исав рече: право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. По том рече: нијеси ли и мени оставио благослов?
А Исак одговори, и рече Исаву: ето сам га поставио теби за господара, и сву браћу његову дадох му да му буду слуте; пшеницом и вином укријепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?
А Исав рече оцу својему: еда ли је само један о благослов у тебе оче? благослови и мене, оче. И стаде иза гласа плакати Исав.
А Исак отац његов одговарајући рече му: ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.
Али ћеш живјети од мача својега, и брату ћеш својему служити; али ће доћи вријеме, те ћеш по што се наплачеш скршити јарам његов с врата својега.
И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: близу су жалосни дани оца мојега, тада ћу убити Јакова брата својега.
И казаше Ревеци ријечи Исава сина њезина старијега, а она, пославши дозва Јакова млађега сина својега, и рече му: гле, Исав брат твој тјеши се тијем што хоће да те убије.
Него, сине, послушај што ћу ти казати; устани и бјежи к Лавану брату мојему у Харан.
И остани код њега неко вријеме докле прође срдња брата твојега.
Докле се гњев брата твојега одврати од тебе, те заборави што си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. За што бих остала без обојице вас у један дан?
А Исаку рече Ревека: омрзао ми је живот ради овијех Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каком између кћери ове земље, на што ми живот?
Senuit autem Isaac, et caligaverunt oculi eius, et videre non poterat. Vocavitque Esau filium suum maiorem et dixit ei: " Fili mi ". Qui respondit: " Adsum ".
Cui pater: " Vides, inquit, quod senuerim et ignorem diem mortis meae;
sume arma tua, pharetram et arcum, et egredere in agrum. Cumque venatu aliquid apprehenderis,
fac mihi inde pulmentum, sicut velle me nosti, et affer, ut comedam; et benedicat tibi anima mea, antequam moriar ".
Rebecca autem audierat Isaac loquentem cum Esau filio suo. Esau ergo abiit in agrum, ut venationem caperet et offerret eam.
Rebecca autem dixit filio suo Iacob: " Ecce, audivi patrem tuum loquentem cum Esau fratre tuo et dicentem ei:
"Affer mihi venationem tuam et fac cibos, ut comedam et benedicam tibi coram Domino, antequam moriar".
Nunc ergo, fili mi, audi vocem meam in eo, quod praecipio tibi.
Pergens ad gregem affer mihi duos haedos optimos, ut faciam ex eis escas patri tuo, quibus libenter vescitur.
Quas cum intuleris patri tuo, et comederit, benedicat tibi, priusquam moriatur ".
Cui ille respondit: " Nosti quod Esau frater meus homo pilosus sit, et ego lenis.
Si attrectaverit me pater meus et senserit, timeo, ne putet me sibi voluisse illudere; et inducam super me maledictionem pro benedictione".
Ad quem mater: " In me sit, ait, ista maledictio, fili mi; tantum audi vocem meam et perge afferque, quae dixi ".
Abiit et attulit deditque matri. Paravit illa cibos, sicut noverat velle patrem illius.
Et vestibus Esau valde bonis, quas apud se habebat domi, induit eum
pelliculasque haedorum circumdedit manibus et colli nuda protexit;
dedit pulmentum optimum et panes, quos coxerat, in manus filii sui Iacob.
Qui ingressus ad patrem suum dixit: " Pater mi ". At ille respondit: " Audio. Quis es tu, fili mi? ".
Dixitque Iacob ad patrem suum: " Ego sum Esau primogenitus tuus. Feci sicut praecepisti mihi; surge, sede et comede de venatione mea, ut benedicat mihi anima tua ".
Rursum Isaac ad filium suum: " Quomodo, inquit, tam cito invenire potuisti, fili mi? ". Qui respondit: " Voluntas Domini Dei tui fuit, ut occurreret mihi ".
Dixitque Isaac ad Iacob: " Accede huc, ut tangam te, fili mi, et probem, utrum tu sis filius meus Esau an non ".
Accessit ille ad patrem, et, palpato eo, dixit Isaac: " Vox quidem, vox Iacob est, sed manus, manus sunt Esau ".
Et non cognovit eum, quia pilosae manus similitudinem maioris expresserant. Benedixit ergo illi.
Ait: " Tu es filius meus Esau? ". Respondit: " Ego sum ".
At ille: " Affer, inquit, mihi, et comedam de venatione tua, fili mi, ut benedicat tibi anima mea ". Quos cum oblatos comedisset, obtulit ei etiam vinum. Quo hausto,
dixit ad eum Isaac pater eius: " Accede ad me et da mihi osculum, fili mi ".
Accessit et osculatus est eum. Statimque, ut sensit vestimentorum illius fragrantiam, benedicens illi ait: Ecce odor filii meisicut odor agri pleni,cui benedixit Dominus.
Det tibi Deus de rore caeliet de pinguedine terraeet abundantiam frumenti et vini.
Et serviant tibi populi,et adorent te nationes;esto dominus fratrum tuorum,et incurventur ante te filii matris tuae.Qui maledixerit tibi, sit maledictus;et, qui benedixerit tibi, sit benedictus! ".
Vix Isaac benedictionem Iacob finierat, et Iacob egressus erat a patre suo Isaac, venit Esau frater eius
coctosque de venatione cibos intulit patri dicens: " Surge, pater mi, et comede de venatione filii tui, ut benedicat mihi anima tua ".
Dixitque illi Isaac pater eius: " Quis enim es tu? ". Qui respondit: " Ego sum filius tuus primogenitus Esau ".
Expavit Isaac stupore vehementi ultra modum et ait: " Quis igitur ille est, qui dudum captam venationem attulit mihi, et comedi ex omnibus, priusquam tu venires? Benedixique ei, et erit benedictus! ".
Auditis Esau sermonibus patris, irrugiit clamore magno et amaro ultra modum et ait patri suo: " Benedic etiam mihi, pater mi! ".
Qui ait: " Venit germanus tuus fraudulenter et accepit benedictionem tuam ".
At ille subiunxit: " Iuste vocatum est nomen eius Iacob; supplantavit enim me en altera vice: primogenita mea ante tulit et nunc secundo surripuit benedictionem meam ".Rursumque ait: " Numquid non reservasti mihi benedictionem? ".
Respondit Isaac: " Ecce, dominum tuum illum constitui et omnes fratres eius servituti illius subiugavi; frumento et vino stabilivi eum. Et tibi post haec, fili mi, ultra quid faciam? ".
Dixitque Esau ad patrem suum: " Num unam tantum benedictionem habes, pater mi? Mihi quoque obsecro, ut benedicas! ". Cumque eiulatu magno fleret,
motus Isaac dixit ad eum: Ecce, procul a pinguedine terrae erit habitatio tuaet procul a rore caeli desuper.
De gladio tuo viveset fratri tuo servies.Tempusque veniet, cum excutiaset solvas iugum eius de cervicibus tuis ".
Oderat ergo Esau Iacob pro benedictione, qua benedixerat ei pater, dixitque in corde suo: " Appropinquabunt dies luctus patris mei, et occidam Iacob fratrem meum ".
Nuntiata sunt Rebeccae verba Esau filii eius maioris, quae mittens et vocans Iacob filium suum minorem dixit ad eum: " Ecce, Esau frater tuus minatur, ut occidat te.
Nunc ergo, fili mi, audi vocem meam et consurgens fuge ad Laban fratrem meum in Charran;
habitabisque cum eo dies paucos, donec requiescat furor fratris tui,
et cesset indignatio eius, obliviscaturque eorum, quae fecisti in eum. Postea mittam et adducam te inde huc. Cur utroque orbabor filio in uno die? ".
Dixit quoque Rebecca ad Isaac: " Taedet me vitae meae propter filias Heth; si acceperit Iacob uxorem de filiabus Heth sicut istis de filiabus terrae, nolo vivere ".