Orta autem fame super terram post eam sterilitatem, quae acciderat in diebus Abraham, abiit Isaac ad Abimelech regem Philisthim in Gerara.
Apparuitque ei Dominus et ait: " Ne descendas in Aegyptum, sed habita in terra, quam dixero tibi,
et peregrinare in ea; eroque tecum et benedicam tibi. Tibi enim et semini tuo dabo universas regiones has complens iuramentum, quod spopondi Abraham patri tuo,
et multiplicabo semen tuum sicut stellas caeli daboque posteris tuis universas regiones has; et benedicentur in semine tuo omnes gentes terrae,
eo quod oboedierit Abraham voci meae et custodierit praecepta et mandata mea et iustificationes legesque servaverit ".
Mansit itaque Isaac in Geraris.
Qui, cum interrogaretur a viris loci illius super uxore sua, respondit: Soror mea est ". Timuerat enim confiteri quod sibi esset sociata coniugio, reputans ne forte interficerent eum propter illius pulchritudinem.
Cumque pertransissent dies plurimi et ibidem moraretur, prospiciens Abimelech rex Philisthim per fenestram vidit eum iocantem cum Rebecca uxore sua.
Et, accersito eo, ait: " Perspicuum est quod uxor tua sit; cur mentitus es eam sororem tuam esse? ". Respondit: " Timui, ne morerer propter eam ".
Dixitque Abimelech: " Quare hoc fecisti nobis? Potuit coire quispiam de populo cum uxore tua, et induxeras super nos grande peccatum ". Praecepitque omni populo dicens:
" Qui tetigerit hominem hunc et uxorem eius, morte morietur ".
Sevit autem Isaac in terra illa et invenit in ipso anno centuplum; benedixitque ei Dominus.
Et locupletatus est homo et ibat proficiens atque succrescens, donec magnus vehementer effectus est;
habuitque possessionem ovium et armentorum et familiae plurimum.Ob haec invidentes ei Philisthim
omnes puteos, quos foderant servi patris illius in diebus Abraham, obstruxerunt implentes humo,
in tantum ut ipse Abimelech diceret ad Isaac: " Recede a nobis, quoniam potentior nostri factus es valde ".
Et ille discedens tentoria fixit ad torrentem Gerarae habitavitque ibi.
Rursum fodit puteos, quos foderant in diebus patris sui Abraham et quos, illo mortuo, obstruxerant Philisthim. Appellavitque eos eisdem nominibus, quibus ante pater vocaverat.
Foderunt servi Isaac in torrente et reppererunt ibi puteum aquae vivae.
Sed et ibi iurgium fuit pastorum Gerarae adversus pastores Isaac dicentium: " Nostra est aqua! ". Quam ob rem nomen putei vocavit Esec (id est Iurgium), quia iurgati sunt cum eo.
Foderunt autem et alium puteum, et pro illo quoque rixati sunt; appellavitque eum Sitna (id est Inimicitias).
Profectus inde fodit alium puteum, pro quo non contenderunt; itaque vocavit nomen eius Rehoboth (id est Latitudinem) dicens: " Nunc dilatavit nos Dominus, et crescemus in terra ".
Ascendit autem ex illo loco in Bersabee,
ubi apparuit ei Dominus in ipsa nocte dicens: Ego sum Deus Abraham patris tui.Noli timere, quia tecum sum;benedicam tibiet multiplicabo semen tuumpropter servum meum Abraham ".
Itaque aedificavit ibi altare et, invocato nomine Domini, extendit tabernaculum, et servi Isaac foderunt ibi puteum.
Abimelech autem venit ad eum de Geraris et Ochozath amicus illius et Phicol dux militum,
et locutus est eis Isaac: " Quid venistis ad me hominem, quem odistis et expulistis a vobis? ".
Qui responderunt: " Vidimus tecum esse Dominum et idcirco diximus: Sit iuramentum inter nos et te, et ineamus tecum foedus,
ut non facias nobis quidquam mali, sicut et nos non attigimus te et nihil fecimus tibi nisi bonum et cum pace dimisimus te. Tu es enim benedictus Domini ".
Fecit ergo eis convivium, et comederunt et biberunt.
Surgentesque mane iuraverunt sibi mutuo. Dimisitque eos Isaac, et profecti sunt ab eo cum pace.
Ecce autem venerunt in ipso die servi Isaac annuntiantes ei de puteo, quem foderant, atque dicentes: " Invenimus aquam ".
Unde appellavit eum Sabee (quod significat Abundantiam); et nomen urbi impositum est Bersabee usque in praesentem diem.
Esau vero quadragenarius duxit uxores Iudith filiam Beeri Hetthaei et Basemath filiam Elon Hetthaei.
Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистимском у Герар.
И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
А умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље, и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи,
За то што је Аврам слушао глас мој, и чувао наредбу моју, заповијести моје, правила моја и законе моје.
И оста Исак у Герару.
А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревека, јер је лијепа.
И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистимски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: погинем с ње.
А Авимелех рече: шта си нам учинио лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима, која им бјеше надио отац његов.
И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, за то га назва Ситна.
Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; за то га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
И отиде оданде горе у Вирсавију.
И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на Миру, и ето си благословен од Господа.
Тада их он угости; те једоше и пише.
А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
И назва га Савија; отуда се зове град онај Вирсавија до данашњега дана.
А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.