Догодисе гладь на земльи, осимъ глади бывше у време Авраамово; па Ісаакъ отиде Авімеху Цару Філістімскоме.
И яви му Господъ говорећи; не иди у Египетъ, него се стани на земльи той кою ти Я будемъ казао,
пакъ пребывай у той, и Я ћу быти съ тобомъ, па ћу те благословити. єръ теби ћу и сѣмену твоме дати сву землю ову; а о сѣмену ће твомъ благословити се сви народи земни:
И умножићу сѣме твое као звѣзде небесне
єръ послуша отацъ твой Авраамъ гласъ Мой, и сачува заповѣсти Мое и налоге Мое, и законе Мое.
И станисе Ісаакъ у Герарима,
люди мѣста тога упытаю о Ревекки жени нѣговой‚ єръ краснолика бяше; онъ имъ рече: сестра ми є; єрбо се бояо казати: жена ми є, да га кадгодъ люди мѣста тога не убію збогъ Ревекке, єръ краснолика бяше.
Много є времена быо тамо, кад’, погледавши Авімелехъ Царъ Герарскій крозъ прозоръ, види Ісаака играти съ Ревеккомъ женомъ своіомъ.
И Авімелехъ зовне Ісаака, па му рекне: дакле є жена твоя; зашт' си рекао: сестра ми є? а Ісаакъ му рече: рекао самь да не умремъ сбогъ нъ.
А Авімелехъ му рече: шта си намъ учініо то? умало што нѣтко отъ мога рода не бяше са женомъ твоіомъ, па бы навео быо на насъ незнанѣ.
И заповѣди Авімелехъ свыма своима людма‚ говорећи; свакій, кой дирне у овога човѣка или у ову жену, преданъ ће быти смрти.
Ісаакъ, сѣюћи на той земльи‚ добые те године стострукій плодъ єчма, и благослови га Господъ.
И узвысисе човѣкъ, и врло напредуюћи већій бываше, докъ врло великимъ поста.
Имао є скотове оваца, и скотове волова, и ньиве многе, па му позавиде Філістімляни.
И све кладезе, кое ископаше слуге отца нѣговога, у време отца нѣговога, Філістімяни заграде и зарону земльомъ.
Авімелехъ пакъ рече Ісааку: отиди отъ насъ, єръ си се врло богатимъ учиніо отъ насъ.
И отиде Ісаакъ отуда, па пребуде у шуми Герарской, и населисе ту.
И опетъ ископа Ісаакъ кладезе водне, кое су ископали были слуге Авраама отца нѣговога, а Філістімляни ихъ заронили, по смрти Аврама отца нѣговога; и нарече имъ имена по имены, коима ихъ є прозвао Авраамъ отацъ нѣговъ.
И ископаше слуге Ісаакове у шуми Герарской кладезе, па нађоше кладезъ воде живе,
те се препираше Пастыри Герарски съ Пастырма Ісааковыма‚ говорећи: наша є вода; и назове кладезу томе име, обида‚ почемъ му обиду чинише.
Отишавши отуда ископа Ісаакъ кладезъ други, па се преше и о томъ; и прозове га именемъ, вражда.
И отуда отишавши ископа другій кладезъ, и не препирашесе о томъ, па му назове име, просторъ, говорећи: сад’ распространи намъ Господъ, и умножи насъ на земльи.
Отуда отиде къ кладезу клеветноме,
па ту ноћь яви му се Господъ, говорећи: Я самъ Богъ Авраама отца твога, не бойсе; єръ съ тобомъ самь, и благословићу те, и умножићу сѣме твое Авраама ради отца твога.
Онъ подигне тамо жертвеникъ, и призове име Господнѣ, и постави тамо кућу свою; а слуге Ісаакови ископаше тамо у шуми Герарской кладезъ.
И дође къ нѣму Авімелехъ изъ Герарій, и Охозатъ деверъ невѣсте нѣгове, и Фихолъ Войвода войске нѣгове;
а Ісаакъ имъ рече: зашто ми дођосте? та вы сте омрзнули на ме, и отпустилисте ме отъ себе.
Они му рекну: видивши угледасмо‚ да є Господъ быо съ тобомъ, па рекосмо: нека буде заклетва међу нама и међу тобомъ‚ и да завѣтуемо съ тобомъ завѣтъ,
да намъ нећешь учинити зла, као што и мы не омрзнусмо на те, и као што ми добро учинисмо, па те отпустисмо съ миромъ, те си сад’ благословенъ отъ Господа.
И сготови имъ часть, па єдоше и пише.
И уставши сутраданъ закунесе свакій ближнѣму; и отпусти ихъ Ісаакъ, и отидоше отъ нѣга здрави.
Тай данъ се догоди, да слуге Ісаакови дођу и кажу му за кладезъ‚ кой су ископали, говорећи: не нађосмо воде.
И назове га: клетва; зато надѣне име граду ономе: кладезъ клетвеный све до данашнѣга дана.
Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистимском у Герар.
И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
А умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље, и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи,
За то што је Аврам слушао глас мој, и чувао наредбу моју, заповијести моје, правила моја и законе моје.
И оста Исак у Герару.
А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревека, јер је лијепа.
И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистимски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: погинем с ње.
А Авимелех рече: шта си нам учинио лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима, која им бјеше надио отац његов.
И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, за то га назва Ситна.
Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; за то га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
И отиде оданде горе у Вирсавију.
И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на Миру, и ето си благословен од Господа.
Тада их он угости; те једоше и пише.
А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
И назва га Савија; отуда се зове град онај Вирсавија до данашњега дана.
А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.