Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистимском у Герар.
И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
А умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље, и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи,
За то што је Аврам слушао глас мој, и чувао наредбу моју, заповијести моје, правила моја и законе моје.
И оста Исак у Герару.
А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревека, јер је лијепа.
И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистимски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: погинем с ње.
А Авимелех рече: шта си нам учинио лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима, која им бјеше надио отац његов.
И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, за то га назва Ситна.
Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; за то га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
И отиде оданде горе у Вирсавију.
И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на Миру, и ето си благословен од Господа.
Тада их он угости; те једоше и пише.
А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
И назва га Савија; отуда се зове град онај Вирсавија до данашњега дана.
А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.
Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистимском у Герар.
И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.
Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.
А умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље, и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи,
За то што је Аврам слушао глас мој, и чувао наредбу моју, заповијести моје, правила моја и законе моје.
И оста Исак у Герару.
А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревека, јер је лијепа.
И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистимски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.
И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: погинем с ње.
А Авимелех рече: шта си нам учинио лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.
И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.
И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.
И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.
И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,
Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.
И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.
И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.
И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима, која им бјеше надио отац његов.
И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.
Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.
Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, за то га назва Ситна.
Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; за то га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.
И отиде оданде горе у Вирсавију.
И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.
И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.
И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Фихолом војводом својим.
А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?
А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:
Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на Миру, и ето си благословен од Господа.
Тада их он угости; те једоше и пише.
А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.
Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.
И назва га Савија; отуда се зове град онај Вирсавија до данашњега дана.
А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.