dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

И она му роди Зомврана и Језана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.

А Језван роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.

А Аврам даде све што имаше Исаку;

А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.

И вијека Аврамова што поживје бјеше сто седамдесет и пет година.

И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.

И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамврији,

На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.

И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.

А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

И Масма и Дума и Маса,

И Ходан и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.

То су синови Исмаплови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.

А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.

И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;

А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.

Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.

А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од друтога народа, и већи ће служити мањему.

И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.

А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак, и бављаше се у шаторима.

И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.

Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.

И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.

А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?

А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.

Приложи́въ же а҆враа́мъ, поѧ̀ женꙋ̀, є҆́йже и҆́мѧ хеттꙋ́ра:

роди́ же є҆мꙋ̀ зомвра́на и҆ і҆еза́на, и҆ мада́ла и҆ мадїа́ма, и҆ і҆есво́ка и҆ сѡїе́на.

І҆еза́нъ же родѝ сава́на и҆ ѳама́на и҆ деда́на. Сы́нове же деда̑ни бы́ша: рагꙋи́лъ и҆ навдеи́лъ, и҆ а҆сꙋрїи́мъ и҆ латꙋсїи́мъ и҆ лаѡмі́мъ.

Сы́нове же мадїа̑мли: є҆фа́ръ и҆ а҆фи́ръ, и҆ є҆нѡ́хъ и҆ а҆вїда̀ и҆ є҆лдага̀. Всѝ сі́и бы́ша сы́нове хеттꙋ̑рины.

Даде́ же а҆враа́мъ всѧ̑ своѧ̑ и҆мѣ̑нїѧ і҆саа́кꙋ сы́нꙋ своемꙋ̀:

сынѡ́мъ же нало́жницъ свои́хъ дадѐ а҆враа́мъ да́ры и҆ ѿпꙋстѝ ѧ҆̀ ѿ і҆саа́ка сы́на своегѡ̀, є҆щѐ жи́въ сы́й, къ восто́кꙋ на зе́млю восто́чнꙋю.

Сїѧ̑ же лѣ̑та дні́й житїѧ̀ а҆враа́млѧ, є҆ли̑ка поживѐ, лѣ́тъ сто̀ се́дмьдесѧтъ пѧ́ть:

и҆ ѡ҆слабѣ́въ ᲂу҆́мре а҆враа́мъ въ ста́рости до́брѣй, ста́рецъ и҆спо́лненъ дні́й, и҆ приложи́сѧ къ лю́демъ свои̑мъ.

И҆ погребо́ша є҆го̀ і҆саа́къ и҆ і҆сма́илъ два̀ сы́нове є҆гѡ̀ въ пеще́рѣ сꙋгꙋ́бѣй, на селѣ̀ є҆фрѡ́новѣ сы́на саа́рова хетте́анина, є҆́же є҆́сть прѧ́мѡ мамврі́и,

на селѣ̀ и҆ въ пеще́рѣ, ю҆́же притѧжа̀ а҆враа́мъ ѿ сынѡ́въ хетте́овыхъ: та́мѡ погребо́ша а҆враа́ма и҆ са́ррꙋ женꙋ̀ є҆гѡ̀.

Бы́сть же по ᲂу҆ме́ртвїи а҆враа́мли, блгⷭ҇вѝ бг҃ъ і҆саа́ка сы́на є҆гѡ̀: и҆ всели́сѧ і҆саа́къ ᲂу҆ кла́дѧзѧ видѣ́нїѧ.

Сїѧ̑ же бытїѧ̑ і҆сма́ила сы́на а҆враа́млѧ, є҆го́же родѝ а҆́гарь є҆гѵ́птѧнынѧ, раба̀ са́ррина, а҆враа́мꙋ:

и҆ сїѧ̑ и҆мена̀ сынѡ́въ і҆сма́илихъ, по и҆менѡ́мъ родѡ́въ є҆гѡ̀: пе́рвенецъ і҆сма́иловъ наваїѡ́ѳъ, и҆ кида́ръ и҆ навдеи́лъ, и҆ масса́мъ

и҆ масма̀, и҆ дꙋма̀ и҆ массѝ,

и҆ ходда́нъ и҆ ѳема́нъ, и҆ і҆етꙋ́ръ и҆ нафе́съ и҆ кедма̀.

Сі́и сꙋ́ть сы́нове і҆сма̑или: и҆ сїѧ̑ и҆мена̀ и҆́хъ въ ски́нїѧхъ и҆́хъ и҆ въ се́лѣхъ и҆́хъ: двана́десѧть кнѧ̑зи въ ꙗ҆зы́цѣхъ и҆́хъ.

И҆ сїѧ̑ лѣ̑та житїѧ̀ і҆сма́илова, сто̀ три́десѧть се́дмь лѣ́тъ: и҆ ѡ҆слабѣ́въ ᲂу҆́мре, и҆ приложи́сѧ къ ро́дꙋ своемꙋ̀.

Всели́сѧ же ѿ є҆ѵїла́та да́же до сꙋ́ра, и҆́же є҆́сть въ лицѐ є҆гѵ́птꙋ, да́же доитѝ ко а҆ссѷрі́ѡмъ: пред̾ лице́мъ всѣ́хъ бра́тїй свои́хъ всели́сѧ.

И҆ сїѧ̑ бытїѧ̑ і҆саа́ка сы́на а҆враа́млѧ: а҆враа́мъ родѝ і҆саа́ка.

Бѧ́ше же і҆саа́къ лѣ́тъ четы́редесѧти, є҆гда̀ поѧ̀ реве́ккꙋ дще́рь ваѳꙋи́ла сѵ́рїна ѿ месопота́мїи сѵ́рскїѧ, сестрꙋ̀ лава́на сѵ́рїна, себѣ̀ въ женꙋ̀.

Молѧ́шесѧ же і҆саа́къ гдⷭ҇еви ѡ҆ реве́кцѣ женѣ̀ свое́й, ꙗ҆́кѡ непло́ды бѧ́ше: послꙋ́ша же є҆го̀ бг҃ъ, и҆ зача́тъ во ᲂу҆тро́бѣ реве́кка жена̀ є҆гѡ̀.

И҆гра́ста же младє́нца въ не́й, и҆ речѐ: а҆́ще та́кѡ мѝ хо́щетъ бы́ти, почто́ ми сїѐ; И҆ и҆́де вопроша́ти гдⷭ҇а.

И҆ речѐ є҆́й гдⷭ҇ь: два̀ ꙗ҆зы̑ка во ᲂу҆тро́бѣ твое́й сꙋ́ть, и҆ дво́и лю́дїе ѿ ᲂу҆тро́бы твоеѧ̀ разлꙋча́тсѧ: и҆ лю́дїе люді́й превзы́дꙋтъ, и҆ бо́льшїй порабо́таетъ ме́ньшемꙋ.

И҆ и҆спо́лнишасѧ дні́е роди́ти є҆́й, и҆ бѧ́хꙋ се́й близнѧ́та во ᲂу҆тро́бѣ є҆ѧ̀:

и҆зы́де же сы́нъ пе́рвенецъ че́рменъ, ве́сь, ꙗ҆́кѡ ко́жа, косма́тъ: и҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ и҆са́ѵъ:

и҆ посе́мъ и҆зы́де бра́тъ є҆гѡ̀, рꙋка́ же є҆гѡ̀ придержа́сѧ пѧтѣ̀ и҆са́ѵовѣ: и҆ наречѐ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆а́кѡвъ. І҆саа́кꙋ же бѣ̀ шестьдесѧ́тъ лѣ́тъ, є҆гда̀ родѝ и҆̀хъ реве́кка.

Возрасто́ша же ю҆́нѡши: и҆ бы́сть и҆са́ѵъ человѣ́къ вѣ́дый лови́ти, се́льный: і҆а́кѡвъ же бы́сть человѣ́къ нелꙋка́въ, живы́й въ домꙋ̀.

И҆ возлюбѝ і҆саа́къ и҆са́ѵа, ꙗ҆́кѡ лови́тва є҆гѡ̀ бѧ́ше бра́шно є҆мꙋ̀: реве́кка же люблѧ́ше і҆а́кѡва.

Свари́ же і҆а́кѡвъ варе́нїе: и҆ прїи́де и҆са́ѵъ съ по́лѧ и҆знемо́гъ,

и҆ речѐ и҆са́ѵъ і҆а́кѡвꙋ: напита́й мѧ̀ варе́нїемъ со́чива сегѡ̀, ꙗ҆́кѡ и҆знемога́ю. Сегѡ̀ ра́ди прозва́сѧ и҆́мѧ є҆мꙋ̀ є҆дѡ́мъ.

И҆ речѐ і҆а́кѡвъ и҆са́ѵꙋ: ѿда́ждь мѝ дне́сь пе́рвенство своѐ.

Рече́ же и҆са́ѵъ: сѐ, а҆́зъ и҆дꙋ̀ ᲂу҆мре́ти, и҆ вскꙋ́ю мѝ пе́рвенство сїѐ;

И҆ речѐ і҆а́кѡвъ є҆мꙋ̀: клени́сѧ мѝ дне́сь. И҆ клѧ́сѧ є҆мꙋ̀, и҆ ѿдадѐ и҆са́ѵъ і҆а́кѡвꙋ пе́рвенство своѐ.

І҆а́кѡвъ же дадѐ и҆са́ѵꙋ хлѣ́бъ и҆ варе́нїе со́чевно: ꙗ҆де́ же и҆ пѝ, и҆ воста́въ ѿи́де: и҆ нивочто́же вмѣнѝ себѣ̀ и҆са́ѵъ пе́рвенство.