И она му роди Зомврана и Језана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.
А Језван роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.
А Аврам даде све што имаше Исаку;
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.
И вијека Аврамова што поживје бјеше сто седамдесет и пет година.
И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамврији,
На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.
А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
И Масма и Дума и Маса,
И Ходан и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.
То су синови Исмаплови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.
А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.
И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;
А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.
Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.
А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од друтога народа, и већи ће служити мањему.
И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.
А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак, и бављаше се у шаторима.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.
Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.
И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.
А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?
А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.