25.1
25.2
25.3
25.4
25.5
25.6
25.7
25.8
25.9
25.10
25.11
25.12
25.13
25.14
25.15
25.16
25.17
25.18
25.19
25.20
25.21
25.22
25.23
25.24
25.25
25.26
25.27
25.28
25.29
25.30
25.31
25.32
25.33
25.34
А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
И она му роди Зомврана и Језана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.
А Језван роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.
А Аврам даде све што имаше Исаку;
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.
И вијека Аврамова што поживје бјеше сто седамдесет и пет година.
И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамврији,
На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.
А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
И Масма и Дума и Маса,
И Ходан и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.
То су синови Исмаплови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.
А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.
И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;
А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.
Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.
А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од друтога народа, и већи ће служити мањему.
И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.
А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак, и бављаше се у шаторима.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.
Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.
И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.
А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?
А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.
И приложи́вше а҆враа́м̾. поѧ̀ женꙋ е́йже и́мѧ хет̾тꙋра,
и҆ роди́ же е҆мꙋ земъврама, е҆ктана, и҆ мадана, и҆ мадїама, и҆ е҆во́ка, и҆ сое́на·
Некта́нъ же родѝ сава́на, и҆ ѳема́на, и҆ деда́на· Сн҃ове же деда́ни быша, рагꙋилъ, и҆ навде́илъ, и҆ а҆сꙋри́м̾, и҆ латꙋрїимъ, и҆ лоѻ҆ми́мъ,
сн҃ве же ма́дїамли, е҆фа́ръ, и҆ а҆фи́ръ, и҆ е҆но́хъ, и҆ а҆ви́да, и҆ е҆льдага, сі́й же бѣша сн҃ве хеттꙋ́рины·
Дасть же а҆враа́мъ вс҄е своѐ и҆мѣ́нїе і҆саа́кꙋ сн҃ꙋ свое̑мꙋ,
сн҃омъ же зало́жниць своиⷯ дасть а҆враа́мъ да́ры, и҆ ѿпꙋсти ѧ҆̀ ѿ і҆саа́ка сн҃а свое̑го, е҆щѐ жи́въ сы́й, до землѝ въсто́чныѧ,
си̑ же дн҃и и҆ лѣта а҆враа́млѧ, е҆ли́ко жи́тъ, лⷮѣ, р҃, о҃, е҃,
и҆ скончавъ оу҆́мре а҆враа́мъ въ ста́рости до́брѣи, ста́рець и҆спо́лненъ дн҃и, и҆ приложи́сѧ къ лю́демъ своимъ·
И҆ погребо́ша е҆го і҆саа́къ і҆ и҆змаилъ два сн҃ве е҆го, в пеще́рѣ, сꙋгꙋбѣи, на селѣ е҆фро́новѣ сн҃а саа́рова хетѳе́анина, е҆же е҆сть прѧ́мо мам̾врїи·
Село, и҆ пещерꙋ, ю҆́же притѧжа̀, а҆врааⷨ ѿ сн҃овъ хетѳе́ѻ҆въ, т҄ꙋ погребо́ша а҆враа́ма и҆ женꙋ̀ е҆го са́ррꙋ·
Бысть же по оу҆мр҃твїи а҆враа́мли, блгⷵви б҃ъ і҆саа́ка сн҃а е҆го, и҆ оу҆сели́сѧ і҆саа́къ оу҆ кладѧзѧ видѣ́ннаго·
Си̑ же бытїа и҆змаила сн҃а а҆враа́млѧ, е҆гоⷤ‍ⷷ родѝ а҆гарь раба са́ррина а҆враа́мꙋ·
Си̑ и҆мена сн҃овъ и҆зма́илевъ по и҆менѝ и҆хъ, и҆ в ро́дѣхъ и҆хъ первене́ць и҆змаилевъ, наваѻ҆́фъ, кыда́ръ, и҆ навдеи́лъ, маса́нъ,
масма́и, и҆дꙋма, и҆ масѝ,
и҆ ходаⷩ‍҇, ѳема́нъ, не̑тꙋръ, и҆ нафесъ, и҆ ке́дма·
Си сꙋт́ь сн҃ове и҆зма́или, и҆ с҄и и҆мена и҆хъ в домѣ́хъ и҆хъ. и҆ въ се́лѣхъ иⷯ, в҃і, кн҃зѧ, въ ꙗ҆́зы́цѣхъ и҆хъ·
Лѣт́а же с҄и житїѧ и҆змаилѧ, лѣтъ , р҃ , л҃з, кончавъ оу҆мре, и҆ приложи́сѧ къ рожденїю свое̑мꙋ·
Въсели́ же сѧ ѿ е҆ѹ҆лата, до сѷра, и҆́же е҆сть ли́цъ е҆гѷптꙋ, даже доходѧ́ще сѷрїи, преⷣ лицеⷨ братїѧ своеѧ оу҆сели́сѧ·
Сі́и же бытїѧ̀ і҆саа́кова сн҃а а҆враа́млѧ, а҆враа́мъ роди и҆саа́ка,
бѧ́ше і҆саа́къ, м҃, лⷮѣ е҆гда̀ поѧ̀ реве́кꙋ, дще́рь ваѳꙋи́левꙋ, сѷрина въ женꙋ̀ себѣ·
Молѧ́ше же сѧ і҆саа́къ реве́кы ради жены̀ свое̑ѧ, ꙗ҆́ко непло́ды бѧше· Послꙋш́а же е҆го б҃ъ, зачатъ въ оу҆тро́бѣ реве́ка жена е҆го·
И҆гра́ста же младе́нца въ не́й, и҆ рече а҆ще хо́щетъ си́це быти, т҄о что̀ се ми е҆сть· И҆ и҆де въпрашати г҃а,
и҆ рече е́й г҃ь, дв҄а ꙗ҆зы́ка въ оу҆тро́бѣ твое́й е҆ста, и҆ дво́и лю́дїе, ѿ оу҆тро́бы твое́ѧ, разлꙋ́чатсѧ, и҆ лю́дїе лю́дїи прⷣѣспѣ́ютъ, и҆ старѣ́ишїи да порабо́таетъ ме́ньшемꙋ·
И҆ кончашасѧ дн҃їе родити е́й, сі́и бѣста близнѧ́та, въ оу҆тро́бѣ е́й·
И҆зы́де же сн҃ъ первене́цъ чръменъ ве́сь, и҆ ꙗ҆́ко ко́жа косматъ, и҆ нарече и҆мѧ е҆мꙋ и҆савъ·
И҆ по се́мъ и҆зы́де братъ е҆го рꙋка же е҆го придержасѧ пѧтѣ и҆савовѣ, и҆ нарече и҆мѧ е҆мꙋ і҆а́ковъ· И҆саа́къ же и҆мѧ́ше, ѯ҃, лѣтъ, е҆гда роди е҆мꙋ реве́ка,
и҆ възрасто́ста ю҆́нотѣ· И҆ бысть і҆савъ мꙋ́жь лове́ць и҆ ѻ҆рачь, і҆а́ко́въ же бысть мꙋж́ь нелꙋкавъ живы́и въ домꙋ̀·
И҆ възлюбѝ і҆саа́къ и҆са́ва, ꙗ҆ко лови́тва е҆го бѧше бра́шно е҆го, реве́ка же люблѧ́ше і҆а́кова·
звари́ же себѣ і҆а́ковъ варе́нїе. и҆ прїиде же і҆савъ с по́лѧ, оу҆трꙋди́в̾сѧ,
и҆ рече къ і҆а́ковꙋ напита́и мѧ, варе́нїа сего̀, ꙗ҆́ко да ꙋкрѣплю́сѧ, сего ра́ди прозва̀ и҆мѧ е҆мꙋ е҆до́м̾.
и҆ рече і҆а̑ковъ і҆саавꙋ. ѿда́и же днⷵе пръвенъство свое мн҄ѣ·
Рече же і҆са́в̾ с҄е а҆́зъ и҆дꙋ̀ оу҆мрѣти, въскꙋю́ ми первенъство с҄е,
и҆ рече і҆аковъ е҆мꙋ клени́ ми сѧ днⷵь, и҆ клѧ́сѧ е҆мꙋ· И҆ ѿда́сть і҆савъ, і҆а́ковꙋ первенъство свое·
И҆а́ков же да́сть і҆са́вꙋ хлѣбъ, и҆ варенїе соче́вно, ꙗ҆́сть же и҆ пи́тъ, и҆ въставъ ѻ҆ты́де, и҆ нивъчтоже вомени себ́ѣ, і҆савъ перве́ньство·
Претходна глава
Следећа глава