25.1
25.2
25.3
25.4
25.5
25.6
25.7
25.8
25.9
25.10
25.11
25.12
25.13
25.14
25.15
25.16
25.17
25.18
25.19
25.20
25.21
25.22
25.23
25.24
25.25
25.26
25.27
25.28
25.29
25.30
25.31
25.32
25.33
25.34
А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
И она му роди Зомврана и Језана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.
А Језван роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.
А Аврам даде све што имаше Исаку;
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.
И вијека Аврамова што поживје бјеше сто седамдесет и пет година.
И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамврији,
На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.
А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
И Масма и Дума и Маса,
И Ходан и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.
То су синови Исмаплови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.
А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.
И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;
А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.
Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.
А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од друтога народа, и већи ће служити мањему.
И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.
А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак, и бављаше се у шаторима.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.
Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.
И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.
А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?
А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.
Abraham vero aliam duxit uxorem nomine Ceturam:
quæ peperit ei Zamran et Jecsan, et Madam, et Madian, et Jesboc, et Sue.
Jecsan quoque genuit Saba et Dadan. Filii Dadan fuerunt Assurim, et Latusim, et Loomin.
At vero ex Madian ortus est Epha, et Opher, et Henoch, et Abida, et Eldaa: omnes hi filii Ceturæ.
Deditque Abraham cuncta quæ possederat, Isaac:
filiis autem concubinarum largitus est munera, et separavit eos ab Isaac filio suo, dum adhuc ipse viveret, ad plagam orientalem.
Fuerunt autem dies vitæ Abrahæ, centum septuaginta quinque anni.
Et deficiens mortuus est in senectute bona, provectæque ætatis et plenus dierum: congregatusque est ad populum suum.
Et sepelierunt eum Isaac et Ismaël filii sui in spelunca duplici, quæ sita est in agro Ephron filii Seor Hethæi, e regione Mambre,
quem emerat a filiis Heth: ibi sepultus est ipse, et Sara uxor ejus.
Et post obitum illius benedixit Deus Isaac filio ejus, qui habitabat juxta puteum nomine Viventis et videntis.
Hæ sunt generationes Ismaël filii Abrahæ, quem peperit ei Agar Ægyptia, famula Saræ: et
hæc nomina filiorum ejus in vocabulis et generationibus suis. Primogenitus Ismaëlis Nabaioth, deinde Cedar, et Adbeel, et Mabsam,
Masma quoque, et Duma, et Massa,
Hadar, et Thema, et Jethur, et Naphis, et Cedma.
Isti sunt filii Ismaëlis: et hæc nomina per castella et oppida eorum, duodecim principes tribuum suarum.
Et facti sunt anni vitæ Ismaëlis centum triginta septem, deficiensque mortuus est, et appositus ad populum suum.
Habitavit autem ab Hevila usque Sur, quæ respicit Ægyptum introëuntibus Assyrios ; coram cunctis fratribus suis obiit.
Hæ quoque sunt generationes Isaac filii Abraham: Abraham genuit Isaac:
qui cum quadraginta esset annorum, duxit uxorem Rebeccam filiam Bathuelis Syri de Mesopotamia, sororem Laban.
Deprecatusque est Isaac Dominum pro uxore sua, eo quod esset sterilis: qui exaudivit eum, et dedit conceptum Rebeccæ.
Sed collidebantur in utero ejus parvuli ; quæ ait: Si sic mihi futurum erat, quid necesse fuit concipere? perrexitque ut consuleret Dominum.
Qui respondens ait: Duæ gentes sunt in utero tuo, et duo populi ex ventre tuo dividentur, populusque populum superabit, et major serviet minori.
Jam tempus pariendi advenerat, et ecce gemini in utero ejus reperti sunt.
Qui prior egressus est, rufus erat, et totus in morem pellis hispidus: vocatumque est nomen ejus Esau. Protinus alter egrediens, plantam fratris tenebat manu: et idcirco appellavit eum Jacob.
Sexagenarius erat Isaac quando nati sunt ei parvuli.
Quibus adultis, factus est Esau vir gnarus venandi, et homo agricola: Jacob autem vir simplex habitabat in tabernaculis.
Isaac amabat Esau, eo quod de venationibus illius vesceretur: et Rebecca diligebat Jacob.
Coxit autem Jacob pulmentum: ad quem cum venisset Esau de agro lassus,
ait: Da mihi de coctione hac rufa, quia oppido lassus sum. Quam ob causam vocatum est nomen ejus Edom.
Cui dixit Jacob: Vende mihi primogenita tua.
Ille respondit: En morior, quid mihi proderunt primogenita?
Ait Jacob: Jura ergo mihi. Juravit ei Esau et vendidit primogenita.
Et sic, accepto pane et lentis edulio, comedit et bibit, et abiit, parvipendens quod primogenita vendidisset.
Претходна глава
Следећа глава