25.1
25.2
25.3
25.4
25.5
25.6
25.7
25.8
25.9
25.10
25.11
25.12
25.13
25.14
25.15
25.16
25.17
25.18
25.19
25.20
25.21
25.22
25.23
25.24
25.25
25.26
25.27
25.28
25.29
25.30
25.31
25.32
25.33
25.34
А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.
И она му роди Зомврана и Језана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.
А Језван роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.
А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.
А Аврам даде све што имаше Исаку;
А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.
И вијека Аврамова што поживје бјеше сто седамдесет и пет година.
И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.
И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамврији,
На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.
И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.
А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,
И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим: првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,
И Масма и Дума и Маса,
И Ходан и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.
То су синови Исмаплови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.
А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.
И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.
А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;
А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.
И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.
Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.
А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од друтога народа, и већи ће служити мањему.
И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
И први изађе црвен, сав као руно рутав; и надјеше му име Исав.
А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.
И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак, и бављаше се у шаторима.
И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.
Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.
И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.
А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.
А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?
А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.
И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.
Аврамъ опетъ узме жену, коіой се име Хеттура:
И роди му сына Зомарана, и Іезана; и Мадала, и Мадіама, и Іесвока, и Соіена;
а Іезанъ роди Савана, и Тамана, Дедана, Деданови пакъ сынови быше Рагуилъ, и Навдеилъ, и Асуріум и Латусіимъ, и Лаомимъ;
а сынови Мадіамови: Єжаръ, и Афиръ, и Єнохъ, и Авіда, и Єлдага; сви ови быше сынови Хеттурини,
И даде Авраамъ сва иманя своя Ісааку сыну своме;
а сыновма наложница’ своихъ учини Авраамъ поклоне, па ихъ отпусти отъ Ісаака сына свога іошт’ за свога живота къ востоку на землю восточну.
Године пакъ дана’ живота Авраамова ове су, кое поживи‚ сто седамдесетъ петъ;
и ослабивши умре Аврамъ у срећной старости, старацъ пунъ дана’ и приложисе къ людма своима.
И погребоше га Ісаакъ и Ісмаилъ два сына нѣгова у пештери двогубой на селишту Єфреоновомъ сына Саарова Хетеанина‚ кое є спроћу Мамвріе,
на селишту и у пештери, кою є купіо Авраамъ отъ сынова Хеттеовыхъ; тамо погребоше Авраама‚ и Сарру жену нѣгову.
И буде по смрти Авраамовой’ и Богъ благослови Ісаака сына нѣгова, те се смѣсти кодъ кладеза погледа.
А догађаи Ісмаила, сына Авраамова, кога роди Аврааму Агара Египтянка‚ служкиня Саррина, єсу ови,
и ова су имена сынова Ісмаиловихъ по имену порода нѣговога: првенацъ Ісмаиловъ Наваіотъ, и Кідаръ, и Навдеилъ, и Массамъ,
и Масма, и Дума, и Масси,
и Холданъ, и Теманъ, и Істуръ, и Нафесъ, и Кедма.
Тіи су сынови Ісмаилови, и та су имена ньихова по домовы ньиховы и по селиштама ньиховыма: дванайсть Князева у народы ньиховы.
Године пакъ живота Ісмаилова єсу сто тридесетъ година’; и ослабивши умре, и приложисе къ роду своме.
А населѣнъ є быю отъ Евілата све до Сура, кой є наспрамъ Египта, све докъ се дође къ Ассиріанма, предъ лицемъ свію своихъ браћа населѣнъ.
Догађаи пакъ Ісаака сына Авраамова ови су: Авраамъ роди Ісаака;
а Ісааку бяше четрдесетъ година’, кадъ є узео себи за жену Ревекку кћерь Ватуила Сирянина изъ Месопотаміе Сирске‚ сестру Лавана Сирянина.
И моліосе Ісаакъ Господу за Ревекку жену, єръ неродкиня бяше, и послуша Богъ, па зачне у утроби Ревекка жена нѣгова.
А младенцы играшесе у ньой, и она рече: кад’ ће ми тако да ми буде, нашто ми ово? па отиде пытати Господа.
И Господъ іой рече; два су народа у твоіои утроби, и двояки люди ће разлучитисе изъ утробе твое, па люди люде надячаће, и већій служиће манѣму.
И испунесе дани родити іой‚ а близанцы быше у утроби нѣной.
И изиђе првенацъ црвенъ савъ као кожа космать, па му надѣне име Исавъ.
За тимъ изиђе братъ нѣговъ, држећисе, рукомъ своіомъ за Исавову пету; и надѣне му име Іаковъ. И буде Ісааку шестдесетъ година', кад’ ихъ роди Ревекка.
И отрастише младићи‚ и буде Исавъ селякъ човекъ знаюћи ловити; а Іаковъ, човѣкъ незлобивъ, живише у дому.
Ісаакъ любляше Исава, почемъ се рааніо ловомъ нѣговимъ; а Ревекка є волѣла Іакова.
И скува Іаковъ єло, а Исавъ дође изъ поля уморанъ,
па рекне Исавъ Іакову: нараани ме куванымъ сочивомъ овымъ, єръ самь изнемогао, зато се прозове Едомъ.
А Іаковъ рече Исаву: предай ми данасъ првенство свое.
И рече Исавъ: ево идемъ умрети; па нашто ми првенство то?
А Іаковъ му рече: закуни ми се данасъ; и закуне му се; пакъ предаде му Исавъ првенство свое,
и Іаковъ даде Исаву хлѣбъ и кухано сочиво; а онъ се наєде и напи, пакъ уставши отиде, држећи ни подашто Исавъ првенство себи.
Претходна глава
Следећа глава