Авраамъ остари и оматори годинама; и Господъ благослови Авраама.
Па рече Авраамъ слуги своме найстаріем’ у дому свомъ кой є управляо сва нѣгова: метни руку твою подъ стегно мое,
па ћу те заклети Господемъ Богомъ неба и Богомъ землѣ‚ да нећешь узети сыну моме Ісааку жену отъ кћерій Ханейскихъ међу коима я живимь кодъ ньихъ;
него ћешь поћи само у мой предѣлъ, гдѣ самь се родіо, и къ племену моме, пакъ отуда узети жену сыну моме Ісааку.
А слуга му одговори: али можда неће хтѣти ићи жена за мномъ и самномъ у овай предѣлъ; па хоћу ли вратити сына твога у предѣлъ, одкуда си изишао?
А Авраамъ му рече: пази на се, да не вратишь сына мога онамо.
Господъ Богь неба и землѣ, Кой ме узе изъ дома отца мога, и изъ предѣла, у комъ се родихъ, Кой ми каза кунећи ми се и говорећи: теби ћу дати землю ову и сѣмену твоме. Онъ ће послати Ангела Свога предъ тобомъ, пакъ ћешь отуда узети жену сыну моме Ісааку.
Ако ли жена пође съ тобомъ у предѣлъ овай, чисть ћешь быти отъ заклетве твое; само сына мога не враћай онамо.
И метне слуга руку свою подъ стегно Авраама Господина свога закуне му се на ту рѣчь.
И узме слуга десетъ камила’ отъ камила Господина свога и отъ свакога блага Господина свога са собомъ, пакъ уставши пође у Месопотамію у градъ Нахоровъ.
И намѣсти камиле ванъ града кодъ кладеза воднога увече кад’ излазе жене доносити воде; па рече:
Ево я стадохъ кодъ кладеза воднога, а кћери жителя’ градскихъ излазе на воду.
Ако се нађе дѣвойка, коіой я рекнемъ: приклони водоносъ да піемъ, а она ми рекне: пи ты, па ћу и камиле твое напоити, доклѣ се напію, ту си опредѣліо слуги твоме Ісааку‚ и потомећу познати, да си учиніо милость съ Господиномъ моимъ Авраамомъ.
И догодисе, пре него ће онъ свршити мысли у уму свомъ‚ гле! излазаше Ревекка рођена Ватуилу сыну Мельхе жене Нахора, брата Авраамова држећи водоносъ на рамены свои’.
Дѣвойка бяше врло краснолика и бяше дѣвица‚ кою непозна мужъ. Дошавши съ другима на кладезъ напуни водоносъ свой, и пође горе.
А слуга, истрчи предъ ню, и рече: напойме мало водомъ изъ водоноса твога;
а она му рече: пи Господине, и скине хитно водоносъ на руке свое, па га напои, докъ се напіо;
и камилама твоима ћу налити, да се све напію.
И брзо испразни водоносъ у валовъ, пакъ притрчи опетъ на кладезъ зайтити воде и улити свыма камилама.
А човѣкъ ћутећи сматраше ю, да види, єли му Богъ благоустроіо путъ, или не.
Кад’ све камиле престану пити, узме човѣкъ златне ободце о драхму тежке, и двѣ свезе на руке нѣне, мѣра имъ десетъ златница’.
И запыта ю говорећи: чія си кћи? кажи ми, има ли у отца твога мѣста намъ склонитисе?
А она му рече кћи самь Ватуилева‚ сына Мелхина‚ ньомъ Нахору рођенога;
іошт’ му рече: плеве и сѣна много є у насъ и мѣста склонитисе.
На то човѣкъ благослови, поклонисе Господу, и рече:
благословенъ Господъ Богъ Господина мога Авраама, Кой не остави правде Свое и истине отъ Господина мога, и мене благоустрои у домъ брата Господину моме.
А дѣвойка похити у домъ матере свое, и приповѣди іой по тыма рѣчма:
Ревекка є имала брата поимену Лавана, и отрчи Лаванъ къ човѣку ванъ на кладезъ;
єръ, кад’ види ободце и свезе на рукама сестре свое, и кад’ чу рѣчи Ревекке сестре свое, коя говораше: тако ми каза човѣкъ; дође къ човѣку стоећем’ когъ камила’ при кладезу,
па рече: ходи и уђи благословеный отъ Господа! зашт’ стоишь наполю? а я самь спреміо собу и мѣсто камилама.
И уђе човѣкъ у домъ, Лаванъ пакъ разсѣдла, камиле и даде плеве и сѣна камилама, и воду донесе, да му ноге опере, и людма нѣговыма, кои бяху съ ньимъ;
па имъ изнесе хлѣба єсти; а онъ рекне: нећу єсти‚ док не искажемъ рѣчи мое; и рече: говори.
И рече: я самь слуга Авраамовъ;
Господъ є врло благословіо Господина мога, и узвысіосе; дао му є овце и теоце, сребро и злато, слуге и служкинѣ‚ и камиле и магарадь.
И роди Сарра, жена Господина мога, сына єдинца Господину моме, кад’ є остаріо онъ‚ па му даде сва иманя своя.
А мене закуне Господинъ мой говорећи: нећешь узети жену сыну моме отъ кћерій Ханаейскихъ‚ међу коима я живимъ на земльи ньиховой;
но отићићешь у домъ отца мога и у мой родъ, па ћешь отуда узети жену сыну моме.
И я рекохъ Господину моме: ако жена не усхтѣ ићи са мномъ?
И рече ми: Господъ Богъ, Коме самь благоугодіо предъ Ньимъ, Онъ ће Ангела свога послати съ тобомъ и путъ твой благоустроити, пакъ ћешь узети жену сыну моме отъ племена мога и отъ дома отца мога.
Онда ћешь быти чистъ отъ заклетве мое; єръ, кад’ у мое племе дођешь, па ти не даду, чистъ ћешь быти отъ заклетве мое.
И дошавши данасъ на кладезъ рекохъ: Господе‚ Боже Господина мога Авраама! кад’ Ты благоуређуешь путь мой, коимъ данасъ идемъ,
ево я стадохъ кодъ кладеза воднога, и кћери грађана излазе воду носити, ако се дакле нађе дѣвойка‚ коіой будемъ рекао: напой ме изъ водоноса твога мало воде,
и она ми рекне: пи и ты, и налићу камилама твоима, та ће быти жена, кою є Господъ опредѣліо слуги Своме Ісааку; пакъ ће по томе дознати, да си учиніо милость Господину моме Аврааму.
И догодисе да пре, него што самь мысліо тако у уму момъ, таки излазаше Ревекка држећи водоносъ на рамену, сиђе на кладезъ, и зайти воде. Я Той рекохъ: напои ме;
а она брзо сними водоносъ са себе на руку свою, и рече: пи и ты, и камиле ћу твое напоити; я се напіемъ, и камиле мое напои.
И запытамъ ю говорећи: чія си кћи? кажи ми; а она рече: кћи самь Ватуилева сына Нахорова, кога му роди Мелха. И дадохъ іой ободце и свезе на руке нѣне:
па благословивши поклони се Господу, и благословихъ Господа Бога Господину моме Аврааму‚ Кой ме благоустрои на путу истине просити кћерь брата Господина мога сыну нѣговоме.
Ако дакле хоћете вы учинити милость и правду сироћу Господина мога‚ ако ли нећете кажите ми, па да се вратимъ или на десно или на лѣво.
А Лаванъ и Ватуилъ отговоривши рекоше: отъ Господа дође дѣло то, не можемо ти дакле напротивъ рећи зло или добро,
Ево Ревекка є предъ тобомъ, узми и иди, па нека буде жена сыну Господина твога, као што рече Господъ.
Кад’ пакъ чу слуга Авраамовъ рѣчи, те, до землѣ се поклони Господу.
И изнесе слуга ссудове златне и сребрне и руво, пакъ даде Ревекки а и брату нѣноме и матери нѣной даде дарове.
Онда єдоше и пише, и тай и люди, кои бяху съ ньимъ, па легоше спавати. И уставши рано рекне: отпустите ме‚ да идемъ къ Господину моме’
А браћа нѣна и мати рекоше: нек’ заостане кодъ насъ дѣвойка до десетъ дана’, пакъ ће послѣ поћи.
Но онъ имъ рече: незадржавайте ме, єръ Господъ благоустрои путъ мой у мени; отпустите ме, да идемъ къ Господину моме:
А они рекоше: призовимо дѣвойку, да ю устмено упытамо.
И дозвавши Ревекку, рекну іой: хоћешь ли поћи съ овымъ човѣкомъ? а она грече: поћићу.
И отпусте Ревекку сестру свою‚ и иманя нѣна, и слугу Авраамова, и кои быше съ ньимъ;
и благословише Ревекку, говорећи іой: сестра си наша, буди тысућама тмій, и сѣме твое нек’ наслѣди градове непріятеля’.
И Ревекка и слушкинѣ нѣне уставши узсѣдоше на камиле, па пођоше съ човѣкомъ‚ и слуга, узевши Ревекку, отиде.
А Ісаакъ прохођашесе преко пустынѣ кодъ кладеза погледа, живећи самъ на земльи на полудне.
И изиђе Ісаакъ предъ вече у полѣ проћисе, па, погледавши очима своима, види камиле идуће.
И Ревекка, погледавши очима своима, види Ісаака, па скочи съ камиле,
и рекне слуги: тко є онай човѣкъ, кой иде по полю нама насусрѣтъ? А слуга отговори: то є Господинъ мой. Она пакъ, узевши лѣтню хальину‚ обучесе.
Слуга приповѣди Ісааку све редомъ, шта є учиніо,
Ісаакъ пакъ уђе у домъ матере свое, узме Ревекку, те му буде жена люблѣна; те се утѣши Ісаакъ за Сарромъ матеромъ своіомъ.
А Аврам бјеше стар и временит, и Господ бјеше благословио Аврама у свему;
И рече Аврам слузи својему најстаријему у кући својој, који бјеше над свијем добром његовијем: метни руку своју под стегно моје,
Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да не ћеш довести жене сину мојему између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;
Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мојему Исаку.
А слуга му рече: а ако дјевојка не хтједбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твојега у земљу из које си се иселио?
А Аврам му рече: пази да не одведеш сина мојега онамо.
Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мојега и из земље рода мојега, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: сјемену ћу твојему дати земљу ову, он ће послати анђела својега пред тобом да доведеш жену сину мојему оданде.
Ако ли дјевојка не хтједбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мојега немој одвести онамо.
И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару својему, и закле му се за ово.
Тада слуга узе десет камила између камила господара својега да иде, јер све благо господара његова бјеше под његовом руком; и отишав дође у Месопотамију до града Нахорова.
И пусти камиле да полијежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;
И рече: Господе Боже господара мојега Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мојему Авраму.
Ево, ја ћу стајати код овога студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.
Којој дјевојци речем: нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си намијенио слузи својему Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мојему.
И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамова, дође с крчагом на рамену.
И бјеше врло лијепа, још дјевојка, још је човјек не бјеше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;
А слуга искочи пред њу, и рече: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега.
А она рече: на пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.
И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.
И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свијем камилама, његовијем.
А човјек јој се дивљаше, и ћуташе, не ће ли познати је ли Господ дао срећу путу његову или није.
А кад се камиле напише, извади човјек златну гривну од по сикла п метну јој око чела и двије наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.
И рече: чија си кћи? кажи ми. Има ли у кући оца твојега мјеста за нас да преноћимо?
А она му рече: ја сам кћи Ватуила сина Мелшина, којега роди Нахору.
Још рече: има у нас много сламе и пиће и мјеста за ноћиште.
Тада се поклони човјек и захвали Господу,
И рече: благословен да је Господ Бог господара мојега Аврама, што не остави милости своје и вјере своје према господару мојем, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мојега.
А дјевојка отрча и све ово каза у дому матере своје.
А Ревека имаше брата, којему име бјеше Лаван; и истрча Лаван к човјеку на студенац,
Како видје гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу гдје Ревека сестра му рече: тако ми каза човјек; дође к човјеку; а он стајаше код камила на студенцу,
И рече: ходи, који си благословен од Господа; што би стајао на пољу? спремио сам кућу, има мјеста и за камиле.
И доведе човјека у кућу, и растовари камиле; и дадоше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што бијаху с њим;
И поставише му да једе; али он рече: не ћу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: говори.
Тада рече: ја сам слуга Аврамов.
А Господ је благословио господара мојега веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга, и слушкиња, и камила и магараца.
И још Сара жена господара мојега роди сина господару мојему у старости његовој, и он му даде све што има.
А мене закле господар мој говорећи: немој довести сину мојему жене између кћери овијех Хананеја, међу којима живим;
Него иди у дом оца мојега и у род мој, да доведеш жену сину мојему.
А ја рекох господару својему: може бити да дјевојка неће хтјети поћи са мном.
А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живљах, послаће анђела својега с тобом, и даће срећу твојему путу да доведеш жену сину мојему од рода мојега, из дома оца мојега.
Онда ће ти бити проста заклетва моја кад отидеш у род мој, ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста, заклетва моја.
И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мојега Аврама, ако си дао срећу путу мојему, којим идем,
Ево, ја ћу стајати код студенца: која дјевојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: дај ми да се напијем мало воде из крчага твојега,
А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је намијенио Господ сину господара мојега.
Ја још не изговорих у срцу својем, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати; и ја јој рекох: дај ми да се напијем,
А она брже спустивши са себе крчаг рече: на пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.
И запитах је говорећи: чија си кћи? А она одговори: ја сам кћи Ватуила сина Нахорова, којега му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела, и наруквице на руке;
И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мојега Аврама, што ме доведе правијем путем да нађем кћер брата господара својега за сина његова.
Ако ћете дакле учинити љубав и вјеру господару мојему, кажите ми; ако ли не ћете, кажите ми, да идем на десно или на лијево.
А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро.
Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твојега господара, као што каза Господ.
А кад чу слуга Аврамов ријечи њихове, поклони се Господу до земље,
И извади слуга закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такођер и брату њезину и матери њезиној даде дарове.
По том једоше и пише он и људи који бијаху с њим, и преноћише. А кад у јутру усташе, рече слуга: пустите ме господару мојему.
А брат и мати њезина рекоше: нека остане дјевојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.
А он им рече: немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мојему путу; пустите ме да идем господару својему.
Тада рекоше: да зовемо дјевојку, и упитамо шта она вели.
И дозваше Ревеку и рекоше јој: хоћеш ићи с овијем човјеком? А она одговори: хоћу.
И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њезину са слугом Аврамовијем и људима његовијем.
И благословише Ревеку и рекоше јој: сестро наша, да се намножиш на тисуће тисућа, и сјеме твоје да на слиједи врата својих непријатеља!
И подиже се Ревека с дјевојкама својим, и посједаше на камиле, и пођоше с човјеком; и слуга узев Ревеку отиде.
А Исак иђаше враћајући се од студенца живога, који ме види (јер живљаше у јужном крају),
А бјеше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигав очи своје угледа камиле гдје иду.
И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,
И рече слузи: ко је онај човјек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.
И приповједи слуга Исаку све што је свршио.
И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиље му. И Исак се утјеши за матером својом.