dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

А поживје Сара сто двадесет и седам година; то су године вијека Сарина;

И умрије Сара у граду Арвоку, а то је Хеврон, у земљи Хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.

А кад уста Аврам од мртваца својега, рече синовима Хетовијем говорећи:

Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца својега испред очију својих.

А синови Хетови одговорише Авраму, говорећи му:

Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца својега; нико између нас не ће ти затворити гроба својега да не погребеш мртваца својега.

Тада устаде Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовијем;

И рече им говорећи: ако хоћете да погребем мртваца својега, испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Сарову,

Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вриједи, да имам гроб.

А Ефрон сјеђаше усред синова Хетовијех. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовијем, који слушаху, пред свијем који улажаху на врата града његова, говорећи:

Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти; пред синовима народа својега, поклањам ти је, погреби мртваца својега.

А Аврам се поклони народу земље оне,

И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан, чуј ме; да ти дам шта вриједи њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца својега ондје.

А Ефрон одговори Авраму говорећи му:

Господару, чуј ме; земља вриједи четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је тог само ти погреби мртваца својега.

А Аврам чувши Ефрона измјери му сребро, које рече пред синовима Хетовијем, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.

И њива Ефронова у Маклели према Мамврији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и о по међи њезиној унаоколо,

Поста Аврамова пред синовима Хетовијем, пред свима који улазе на врата града онога.

По том погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамврији, а то је Хеврон, у земљи Хананској.

И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.

Бы́сть житїѐ са́ррино, лⷮѣ рк҃з,

и҆ оу҆мре са́рра въ гра́дѣ аврꙋ́цѣ, и҆же е҆сть въ раздо́лїи, се же е҆сть хевро́нъ въ землѝ ханаа́нстѣи· Прїиде же а҆враа́мъ би́тисѧ, по саррѣ, и҆ пла́кати·

И҆ въста́въ а҆враа́мъ ѿ мертвеца свое̑го, и҆ рече сн҃омъ хетѳе́ѻвоⷨ гл҃ѧ,

ѻ҆бита́лецъ, прїидохъ а҆зъ е҆смь въ ва́съ, дади́те ми оу҆бо мѣ́сто гробꙋ въ васъ, да погребꙋ̀ мр҃твецъ сво́и.

ѿвѣщаша сн҃ове хетѳеѻ҆вы, къ а҆враамꙋ гл҃юще,

н҄и, гдⷵне слꙋшаи насъ цр҃ем̾ ѿ б҃а ты е҆́си в насъ, въ чтⷵныхъ гро́бехъ нашихъ погребѝ мр҃твеца̀ своѧ̀· Никтоже б҄о ѿ насъ возбрани́тъ гро́ба свое̑го тебѣ, погрестѝ мр҃твеца̀ своѧ̀ в не́мъ·

Въста́в же а҆враа́мъ поклони́сѧ народꙋ се́лномꙋ, сн҃омъ хеⷮѳе́ѻвыⷨ,

и҆ рече к ниⷨ а҆враа́мъ гл҃ѧ· А҆́ще и́мате въ оу҆мѣ с҄и, ꙗ҆ко погрестѝ мр҃твецъ мои преⷣ лице́мъ моиⷨ· Послꙋш́аите менѐ, и҆ погл҃ите ѻ҆ мн̀ѣ, е҆фронꙋ саѻ҆́ровꙋ,

да да́стъ м҄и пеще́рꙋ сꙋгꙋбꙋю, ꙗ҆́же е҆сть е҆го, с҄и еⷵ на предѣ́лѣ села̀ е҆го, на цѣнѣ подобнѣ. и҆ да дасть ми еѐ предъ ва́ми, въ и҆мѣ́нїе гробꙋ.

е҆фрон же сѣдѧ́ше посредѣ сн҃овъ хетѳе́ѻвъ· И҆ ѿвѣщавъ е҆фро́нъ хеⷮѳе́искыи къ а҆враа́мꙋ гл҃ѧ, слы́шащимъ сн҃ово́мъ хетѳе́ѻ҆вомъ, и҆ всѣмъ приходѧ́щиⷨ въ граⷣ рече·

Пристꙋпѝ здѣ гдⷵне, и҆ послꙋш́аи менѐ. село̀ и҆ пеще́рꙋ ꙗ҆́же в неⷨ тебѣ даю̀ преⷣ всѣми гражданы мои́ми, даю̀ тебѣ, и҆ погребѝ мр҃твецъ свои·

И҆ поклони́сѧ а҆враа́мъ преⷣ наро́домъ насе́лнымъ,

и҆ рече е҆фронꙋ въ слы́шанїе преⷣ всѣ́мъ наро́домъ насе́лнымъ· Є҆́лма же е҆си по мнѣ, послꙋш́аи же менѐ, цѣ́нꙋ се́лнꙋю възмѝ оу҆ мене, и҆ погребꙋ̀ мр҃твеⷰ‍҇ свои т҄ꙋ.

ѿвѣщав же е҆фро́нъ а҆враа́ мꙋ гл҃ѧ,

н҄и, гдⷵне, слы́шахъ б҄о у҃. дидра́гмъ сребра̀· Межди мною и тобою. чт҄о оу҆бо е҆сть с҄е, т҄ы оу҆бо погребѝ сво́и мр҃тве́ць та́мъ·

И послꙋш́а а҆врааⷨ, е҆фрона и҆ даде е҆мꙋ сребро̀, е҆же гл҃а въ слꙋхъ сн҃овъ хеⷮѳеѻ҆въ. у҃, дидра́гмъ, сребра̀ чи́ста кꙋпе́чьска·

И҆ бысть село̀ е҆фро́ново. и҆же б҄ѣ въ сꙋ́гꙋбѣ́и пеще́рѣ. е҆же е҆сть къ маⷨврїи лицеⷨ, село̀ и҆ пеще́ра ꙗ҆́же б҄ѣ в немъ, и҆ всѐ садо́вїе е҆же б҄ѣ в селѣ, и҆ е҆же е҆сть въ предѣлеⷯ е҆го ѻ҆крⷵт̾,

а҆враа́мꙋ бысть въ и҆мѣ́нїе преⷣ сн҃ы хеⷮѳеѻ҆выми, и҆ преⷣ всѣми приходѧ́щими въ граⷣ·

По се́м же погребѐ а҆врааⷨ са́ррꙋ женꙋ̀ свою, въ пеще́рѣ се́лнѣи сꙋгꙋ́бѣи, ꙗ҆́же е҆сть проти́вꙋ маⷨврїи се́й е҆сть хевро́нъ въ землѝ ханаа́ньстѣи.

и҆ оу҆твержде́но е҆сть село̀ и҆ пеще́ра ꙗ҆́же въ не́мъ а҆враа́мови въ и҆мѣнїе гробꙋ ѿ сн҃овъ хетѳеѻ҆въ·