23.1
23.2
23.3
23.4
23.5
23.6
23.7
23.8
23.9
23.10
23.11
23.12
23.13
23.14
23.15
23.16
23.17
23.18
23.19
23.20
А поживје Сара сто двадесет и седам година; то су године вијека Сарина;
И умрије Сара у граду Арвоку, а то је Хеврон, у земљи Хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.
А кад уста Аврам од мртваца својега, рече синовима Хетовијем говорећи:
Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца својега испред очију својих.
А синови Хетови одговорише Авраму, говорећи му:
Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца својега; нико између нас не ће ти затворити гроба својега да не погребеш мртваца својега.
Тада устаде Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовијем;
И рече им говорећи: ако хоћете да погребем мртваца својега, испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Сарову,
Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вриједи, да имам гроб.
А Ефрон сјеђаше усред синова Хетовијех. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовијем, који слушаху, пред свијем који улажаху на врата града његова, говорећи:
Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти; пред синовима народа својега, поклањам ти је, погреби мртваца својега.
А Аврам се поклони народу земље оне,
И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан, чуј ме; да ти дам шта вриједи њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца својега ондје.
А Ефрон одговори Авраму говорећи му:
Господару, чуј ме; земља вриједи четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је тог само ти погреби мртваца својега.
А Аврам чувши Ефрона измјери му сребро, које рече пред синовима Хетовијем, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.
И њива Ефронова у Маклели према Мамврији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и о по међи њезиној унаоколо,
Поста Аврамова пред синовима Хетовијем, пред свима који улазе на врата града онога.
По том погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамврији, а то је Хеврон, у земљи Хананској.
И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.
Vixit autem Sara centum viginti septem annis
et mortua est in Cariatharbe, quae est Hebron, in terra Chanaan; venitque Abraham, ut plangeret et fleret eam.
Cumque surrexisset ab officio funeris, locutus est ad filios Heth dicens:
" Advena sum et inquilinus apud vos; date mihi possessionem sepulcri vobiscum, ut sepeliam mortuum meum ".
Responderunt filii Heth dicentes:
" Audi nos, domine, princeps Dei es apud nos: in nobilissimo sepulcrorum nostrorum sepeli mortuum tuum; nullusque te prohibebit, quin in sepulcro eius sepelias mortuum tuum ".
Surrexit Abraham et adoravit populum terrae, filios videlicet Heth,
dixitque ad eos: " Si placet animae vestrae, ut sepeliam mortuum meum, audite me et intercedite pro me apud Ephron filium Seor,
ut det mihi speluncam Machpela, quam habet in extrema parte agri sui. Pecunia digna tradat eam mihi coram vobis in possessionem sepulcri ".
Sedebat autem Ephron in medio filiorum Heth. Responditque Ephron Hetthaeus ad Abraham, filiis Heth audientibus cunctis, qui ingrediebantur portam civitatis illius, dicens:
" Nequaquam ita fiat, domine mi, ausculta me. Agrum do tibi et speluncam, quae in eo est, praesentibus filiis populi mei; sepeli mortuum tuum ".
Adoravit Abraham coram populo terrae
et locutus est ad Ephron, audiente populo terrae: " Quaeso, ut audias me. Dabo pecuniam pro agro; suscipe eam, et sic sepeliam mortuum meum in eo ".
Respondit Ephron ad Abraham dicens ei:
" Domine mi, audi me. Terra quadringentorum siclorum argenti inter me et te quid est hoc? Sepeli mortuum tuum ".
Auscultavit Abraham Ephron et appendit pecuniam, quam Ephron postulaverat, audientibus filiis Heth, quadringentos siclos argenti, sicut mos erat apud negotiatores.
Confirmatusque est ager Ephronis, qui erat in Machpela respiciens Mambre, tam ipse quam spelunca in eo et omnes arbores eius in cunctis terminis eius per circuitum,
Abrahae in possessionem, videntibus filiis Heth cunctis, qui intrabant portam civitatis illius.
Deinde sepelivit Abraham Saram uxorem suam in spelunca agri Machpela, qui respiciebat Mambre ­ haec est Hebron ­ in terra Chanaan.
Et confirmatus est ager et antrum, quod erat in eo, Abrahae in possessionem sepulcri a filiis Heth.
Животу Сарриноме буде сто двадесетъ седамъ година’,
и умре Сарра у граду Арбецу, кой є у раздолю; тай є Хервонъ у предѣлу Ханаанскомъ. И дође Авраамъ рыдати и плакати за Сарромъ.
И устане Авраамъ отъ мртваца свога, пакъ рекне сыновма Хеттеовыма, говорећи:
я самь кодъ васъ преселникъ и пришелацъ, дай те ми дакле имати гробъ међу вама, погребсти мртваца мога отъ мене.
А сынови Хеттеови одговоре Аврааму овако: не, Господине‚
но послушай насъ: ты си отъ Бога Царъ међу нама; у избраны’ гробовы наши’ ногреби мртваца твога єръ нитко отъ насъ неће теби забранити гробнице свое, да у ньой погребешь мртваца.
На то Авраамъ уставши поклонисе народу землѣ сыновма Хеттейскима:
па имъ рекне Авраамъ‚ говорећи: ако имате у души, да се погребе мртвацъ отъ лица мога, а вы послушайте мене, и кажите за ме Єфрому Саарову,
нека ми даде пештеру двогубу, коя є нѣгова, сребромъ, колико вреди, нека ми ю прода, да имамъ свой гробъ кодъ васъ.
Єфронъ пакъ живяше сред’ сынова Хеттеовыхъ; и отговоривши Єфронъ Хеттейскій Аврааму, рекне слушаюћима смновма Хеттеовыма и свыма долазећима у градъ, говорећи:
кодъ мене буди, Господине, и послушай ме: селиште и пештеру на нѣму даемъ ти, пред свима грађанима моима дадохъ ти, погреби мртваца твога.
И поклонисе Авраамъ предъ народомъ землѣ,
па рекне Єфрону у уши предъ цѣлымъ народомъ землѣ: будући си за ме, послушай ме: цѣну селишта узми отъ мене, пакъ ћу погребети тамо мртваца мога.
А Єфронъ отговори Аврааму, и рекне:
не, Господине, єрбо чуо самь, да є земля вредна четыри стотине дідрахмій; но шта бы то было међу мномъ и тобомъ? него погреби ты мртваца твога.
И послуша Авраамъ Єфрона, и даде Авраамъ Єфрону сребро, колико рече, и чуше сынови Хеттеови‚ четыри стотине дідрахмій искушена отъ Трговаца.
Тако селиште Єфроново, кое бяше са сугубомъ пештером, лицемъ къ Мамріи, и селиште и пештера на нѣму, и овако дрво, кое бяше на селишту, и све што є у предѣлы около нѣга,
припадне Аврааму као нѣгово предъ сынови Хеттеови и предњ свыма долазећима у градъ.
Затымъ погребе Авраамъ Сарру жену свою у пештери селишной двогубой, коя є спрамъ Мамвріе; та є Хевронъ у предѣлу Ханаанскомъ.
И потврђено буде отъ сынова Хеттеовыхъ‚ да є селиште и пештера Авраамомъ куплѣна за гробъ.
Претходна глава
Следећа глава