И послѣ тыхъ реченыхъ покуша Богъ Авраама, па му рече: Аврааме, Аврааме! а онъ се отзове: ево ме.
И рече: узми сына твога прелюбезнога, кога си облюбіо, Ісаака, па иди съ ньимъ на землю высоку, и принеси Ми га тамо на свесаженѣ, на єдной отъ гора’, кое ти будемъ казао.
А Авраамъ устане заютра, осѣдла свое магаре, и узме са собомъ двоицу слугу, и Ісаака сына свога‚ исцѣпа дрва за свесаженѣ, пакъ уставши пође и дође трећіи данъ на мѣсто, кое му каза Богъ.
И погледавши Авраамъ очима своима види мѣсто издалека, па рече Авраамъ слугама своима:
сѣдите овдѣ съ магаретомъ‚ а я и дѣте идемо дондѣ поклонитисе, и вратићемосе, къ вама.
И узме Авраамъ дрва свесажеженя, па метне на Ісаака сына свога; узме и кресиво и ножъ у руке, и нећу обоица скупа.
Ісаакъ рекне Аврааму отцу своме: отче! а онъ рече: шта є чадо? и рече: ево кресиво и дрва, гдѣ є ягнѣ за свесажеженѣ?
А Авраамъ рече: Богъ ће састаратисе за ягнъ Себи на свесажеженѣ.
Идући обоица скупа доћу на мѣсто, кое му каза Богъ, и ту дигне Авраамъ жертвеникъ‚ и метне на нѣга дрва, пакъ свеже Ісаака сына свога, метне га на жертвеникъ на дрва,
пакъ пружи руку свою, да узме ножъ да заколѣ сына свога.
А Ангелъ Господань съ неба викне га, и рекне: Аврааме, Аврааме: и онъ рече: ево ме.
И рече: да не метнешь руку твою на дѣте, нити му учини што; єръ сад’ видихъ, да се Бога ти боишь, те ниси поштедіо сына твога прелюбезнога Мене ради.
Авраамъ погледи очима своима и види, па гле! ованъ єданъ запео роговы у саду Савекъ, те отиде Авраамъ, узме овна, и пренесе га на свесажеженѣ умѣсто Ісаака сына свога.
И нарече Авраамъ име мѣсту томе: види Господъ; да и данасъ говоре: на гори се яви Господъ.
Ангелъ Господань и по другій путь викне Араама съ неба,
говорећи: Мномъ Самымъ клео самь се, говори Господъ, Кога ради си одржао рѣчь ту, и ниси поштедіо сына твога прелюбезнога Мене ради:
заиста благословећи благословићу те, и множећи умножићу сѣме твое као звѣзде небесне и као песакъ скрай мора, те ће сѣме твое наслѣдити градове непріятельске,
и благословићесе по сѣмену твоме сви народи земни, єръ си послушао гласъ Мой.
И врати се Авраамъ къ слугама своима, пакъ уставши пођу скупа къ клядезу клетвеноме.
Послѣ тыхъ реченыхъ явише Аврааму говорећи: гле! Мелха роди и та сынове брату твоме Нахору,
Окса првенаца, и Вавкса брата му, и Камуила отца Сирска,
и Хазада, и Азава, и Фалдеса, и Єлдафа, и Ватуила.
А Ватуилъ роди Реввеку. Тіи су осамъ сынови, кое Мелха роди Нахору брату Авраамовоме.
И наложница нѣгова, коіой име Ревма, и та роди Тавека‚ и Талма‚ и Тохоса, и Моха.
Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.
И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
И сјутрадан рано уставши Аврам, осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.
И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;
И измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.
И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. За то се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама,
И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, једница својега,
Занста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на обали морској; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих;
И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавију, јер Аврам живљаше у Вирсавији.
Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
Окса првенца и Вавкса брата му, и Камуила, оца Арамова,
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
А иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.