Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.
И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
И сјутрадан рано уставши Аврам, осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.
И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;
И измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.
И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. За то се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама,
И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, једница својега,
Занста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на обали морској; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих;
И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавију, јер Аврам живљаше у Вирсавији.
Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
Окса првенца и Вавкса брата му, и Камуила, оца Арамова,
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
А иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
Quæ postquam gesta sunt, tentavit Deus Abraham, et dixit ad eum: Abraham, Abraham. At ille respondit: Adsum.
Ait illi: Tolle filium tuum unigenitum, quem diligis, Isaac, et vade in terram visionis, atque ibi offeres eum in holocaustum super unum montium quem monstravero tibi.
Igitur Abraham de nocte consurgens, stravit asinum suum, ducens secum duos juvenes, et Isaac filium suum: cumque concidisset ligna in holocaustum, abiit ad locum quem præceperat ei Deus.
Die autem tertio, elevatis oculis, vidit locum procul:
dixitque ad pueros suos: Expectate hic cum asino: ego et puer illuc usque properantes, postquam adoraverimus, revertemur ad vos.
Tulit quoque ligna holocausti, et imposuit super Isaac filium suum: ipse vero portabat in manibus ignem et gladium. Cumque duo pergerent simul,
dixit Isaac patri suo: Pater mi. At ille respondit: Quid vis, fili? Ecce, inquit, ignis et ligna: ubi est victima holocausti?
Dixit autem Abraham: Deus providebit sibi victimam holocausti, fili mi. Pergebant ergo pariter.
Et venerunt ad locum quem ostenderat ei Deus, in quo ædificavit altare, et desuper ligna composuit ; cumque alligasset Isaac filium suum, posuit eum in altare super struem lignorum.
Extenditque manum, et arripuit gladium, ut immolaret filium suum.
Et ecce angelus Domini de cælo clamavit, dicens: Abraham, Abraham. Qui respondit: Adsum.
Dixitque ei: Non extendas manum tuam super puerum, neque facias illi quidquam: nunc cognovi quod times Deum, et non pepercisti unigenito filio tuo propter me.
Levavit Abraham oculos suos, viditque post tergum arietem inter vepres hærentem cornibus, quem assumens obtulit holocaustum pro filio.
Appellavitque nomen loci illius, Dominus videt. Unde usque hodie dicitur: In monte Dominus videbit.
Vocavit autem angelus Domini Abraham secundo de cælo, dicens:
Per memetipsum juravi, dicit Dominus: quia fecisti hanc rem, et non pepercisti filio tuo unigenito propter me:
benedicam tibi, et multiplicabo semen tuum sicut stellas cæli, et velut arenam quæ est in littore maris: possidebit semen tuum portas inimicorum suorum,
et benedicentur in semine tuo omnes gentes terræ, quia obedisti voci meæ.
Reversus est Abraham ad pueros suos, abieruntque Bersabee simul, et habitavit ibi.
His ita gestis, nuntiatum est Abrahæ quod Melcha quoque genuisset filios Nachor fratri suo:
Hus primogenitum, et Buz fratrem ejus, et Camuel patrem Syrorum,
et Cased, et Azau, Pheldas quoque et Jedlaph,
ac Bathuel, de quo nata est Rebecca: octo istos genuit Melcha, Nachor fratri Abrahæ.
Concubina vero illius, nomine Roma, peperit Tabee, et Gaham, et Thahas, et Maacha.