Послије тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: ево ме.
И рече му Бог: узми сада сина својега, јединца својега милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду гдје ћу ти казати.
И сјутрадан рано уставши Аврам, осамари магарца својега, и узе са собом два момка и Исака сина својега; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Бог.
Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа мјесто из далека.
И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с магарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.
Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву?
А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
А кад дођоше на мјесто које му Бог каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својега метну га на жртвеник врх дрва;
И измахну руком својом и узе нож да закоље сина својега.
Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.
И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву мјесто сина својега.
И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. За то се и данас каже: на брду, гдје ће се Господ постарати.
И анђео Господњи опет викну с неба Аврама,
И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својега, једница својега,
Занста ћу те благословити и сјеме твоје веома умножити, да га буде као звијезда на небу и као пијеска на обали морској; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих;
И благословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавију, јер Аврам живљаше у Вирсавији.
Послије тога јавише Авраму говорећи: гле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
Окса првенца и Вавкса брата му, и Камуила, оца Арамова,
И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
А иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
Quae postquam gesta sunt, tentavit Deus Abraham et di xit ad eum: " Abraham ". Ille respondit: " Adsum ".
Ait: " Tolle filium tuum unigenitum, quem diligis, Isaac et vade in terram Moria; atque offer eum ibi in holocaustum super unum montium, quem monstravero tibi ".
Igitur Abraham de nocte consurgens stravit asinum suum ducens secum duos iuvenes suos et Isaac filium suum. Cumque concidisset ligna in holocaustum, surrexit et abiit ad locum, quem praeceperat ei Deus.
Die autem tertio, elevatis oculis, vidit locum procul
dixitque ad pueros suos: " Exspectate hic cum asino. Ego et puer illuc usque properantes, postquam adoraverimus, revertemur ad vos ".
Tulit quoque ligna holocausti et imposuit super Isaac filium suum; ipse vero portabat in manibus ignem et cultrum. Cumque duo pergerent simul,
dixit Isaac Abrahae patri suo: " Pater mi ". Ille respondit: " Quid vis, fili? ". " Ecce, inquit, ignis et ligna; ubi est victima holocausti? ".
Dixit Abraham: " Deus providebit sibi victimam holocausti, fili mi ".Pergebant ambo pariter;
et venerunt ad locum, quem ostenderat ei Deus, in quo aedificavit Abraham altare et desuper ligna composuit. Cumque colligasset Isaac filium suum, posuit eum in altari super struem lignorum
extenditque Abraham manum et arripuit cultrum, ut immolaret filium suum.
Et ecce angelus Domini de caelo clamavit: " Abraham, Abraham ". Qui respondit: " Adsum ".
Dixitque: " Non extendas manum tuam super puerum neque facias illi quidquam. Nunc cognovi quod times Deum et non pepercisti filio tuo unigenito propter me ".
Levavit Abraham oculos suos viditque arietem unum inter vepres haerentem cornibus; quem assumens obtulit holocaustum pro filio.
Appellavitque nomen loci illius: " Dominus videt ". Unde usque hodie dicitur: " In monte Dominus videtur ".
Vocavit autem angelus Domini Abraham secundo de caelo et dixit:
" Per memetipsum iuravi, dicit Dominus: quia fecisti hanc rem et non pepercisti filio tuo unigenito,
benedicam tibi et multiplicabo semen tuum sicut stellas caeli et velut arenam, quae est in litore maris. Possidebit semen tuum portas inimicorum suorum,
et benedicentur in semine tuo omnes gentes terrae, quia oboedisti voci meae ".
Reversus est Abraham ad pueros suos, et surrexerunt abieruntque Bersabee simul, et habitavit Abraham in Bersabee.
His ita gestis, nuntiatum est Abrahae quod Melcha quoque genuisset filios Nachor fratri suo:
Us primogenitum et Buz fratrem eius et Camuel patrem Aram
et Cased et Azau, Pheldas quoque et Iedlaph
ac Bathuel, de quo nata est Rebecca. Octo istos genuit Melcha Nachor fratri Abrahae.
Concubina vero illius, nomine Reuma, peperit Tabee et Gaham et Tahas et Maacha.