21.1
21.2
21.3
21.4
21.5
21.6
21.7
21.8
21.9
21.10
21.11
21.12
21.13
21.14
21.15
21.16
21.17
21.18
21.19
21.20
21.21
21.22
21.23
21.24
21.25
21.26
21.27
21.28
21.29
21.30
21.31
21.32
21.33
21.34
И҆ гдⷭ҇ь посѣтѝ са́ррꙋ, ꙗ҆́коже речѐ: и҆ сотворѝ гдⷭ҇ь са́ррѣ, ꙗ҆́коже гл҃а.
И҆ заче́нши са́рра родѝ а҆враа́мꙋ сы́на въ ста́рости, во вре́мѧ, ꙗ҆́коже гл҃а є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь:
и҆ наречѐ а҆враа́мъ и҆́мѧ сы́нꙋ своемꙋ̀ ро́ждшемꙋсѧ є҆мꙋ̀, є҆го́же родѝ є҆мꙋ̀ са́рра, і҆саа́къ:
ѡ҆брѣ́за же а҆враа́мъ і҆саа́ка во ѻ҆смы́й де́нь, ꙗ҆́коже заповѣ́да є҆мꙋ̀ бг҃ъ.
А҆враа́мъ же бѣ̀ ста̀ лѣ́тъ, є҆гда̀ бы́сть є҆мꙋ̀ і҆саа́къ сы́нъ є҆гѡ̀.
Рече́ же са́рра: смѣ́хъ мнѣ̀ сотворѝ гдⷭ҇ь: и҆́же бо а҆́ще ᲂу҆слы́шитъ, ѡ҆бра́дꙋетсѧ со мно́ю.
И҆ речѐ: кто̀ возвѣсти́тъ а҆враа́мꙋ, ꙗ҆́кѡ млеко́мъ пита́етъ ѻ҆троча̀ са́рра, ꙗ҆́кѡ роди́хъ сы́на въ ста́рости мое́й;
И҆ возрастѐ ѻ҆троча̀, и҆ ѿдое́но бы́сть: и҆ сотворѝ а҆враа́мъ ᲂу҆чрежде́нїе ве́лїе, во́ньже де́нь ѿдои́сѧ і҆саа́къ сы́нъ є҆гѡ̀.
Ви́дѣвши же са́рра сы́на а҆́гари є҆гѵ́птѧныни, и҆́же бы́сть а҆враа́мꙋ, и҆гра́юща со і҆саа́комъ сы́номъ свои́мъ,
и҆ речѐ а҆враа́мꙋ: и҆зженѝ рабꙋ̀ сїю̀ и҆ сы́на є҆ѧ̀: не наслѣ́дитъ бо сы́нъ рабы̀ сеѧ̀ съ сы́номъ мои́мъ і҆саа́комъ.
Же́стокъ же ꙗ҆ви́сѧ глаго́лъ се́й ѕѣлѡ̀ пред̾ а҆враа́момъ ѡ҆ сы́нѣ є҆гѡ̀ і҆сма́илѣ.
И҆ речѐ бг҃ъ а҆враа́мꙋ: да не бꙋ́детъ же́стоко пред̾ тобо́ю ѡ҆ ѻ҆́троцѣ и҆ ѡ҆ рабы́ни: всѧ̑ є҆ли̑ка а҆́ще рече́тъ тебѣ̀ са́рра, слꙋ́шай гла́са є҆ѧ̀: ꙗ҆́кѡ во і҆саа́цѣ нарече́тсѧ тебѣ̀ сѣ́мѧ:
сы́на же рабы́ни сеѧ̀ въ ꙗ҆зы́къ вели́къ сотворю̀ є҆го̀, ꙗ҆́кѡ сѣ́мѧ твоѐ є҆́сть.
Воста́ же а҆враа́мъ заꙋ́тра и҆ взѧ̀ хлѣ́бы и҆ мѣ́хъ воды̀, и҆ дадѐ а҆́гари: и҆ возложѝ на плещы̀ є҆ѧ̀ ѻ҆троча̀ и҆ ѿпꙋстѝ ю҆̀. Ѿше́дши же заблꙋжда́ше въ пꙋсты́ни, ᲂу҆ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ:
ѡ҆скꙋдѣ́ же вода̀ и҆з̾ мѣ́ха: и҆ пове́рже ѻ҆троча̀ под̾ є҆́лїю є҆ди́ною.
Ѿше́дши же сѣдѧ́ше прѧ́мѡ є҆мꙋ̀ и҆здале́че, ꙗ҆́коже дострѣли́ти и҆з̾ лꙋ́ка: рече́ бо: да не ви́ждꙋ сме́рти дѣ́тища моегѡ̀. И҆ сѣ́де прѧ́мѡ є҆мꙋ̀ и҆здале́че. Воскрича́въ же ѻ҆троча̀, воспла́касѧ:
ᲂу҆слы́ша же бг҃ъ гла́съ ѻ҆троча́те ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же бѧ́ше: и҆ воззва̀ а҆́гг҃лъ бж҃їй а҆́гарь съ нб҃сѐ и҆ речѐ є҆́й: что́ є҆сть, а҆́гарь; не бо́йсѧ: ᲂу҆слы́ша бо бг҃ъ гла́съ ѻ҆́трочища ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же є҆́сть:
воста́ни и҆ поимѝ ѻ҆троча̀, и҆ и҆мѝ рꙋко́ю твое́ю є҆го̀: въ ꙗ҆зы́къ бо вели́къ сотворю̀ є҆го̀.
И҆ ѿве́рзе бг҃ъ ѻ҆́чи є҆ѧ̀, и҆ ᲂу҆зрѣ̀ кла́дѧзь воды̀ жи́вы: и҆ и҆́де, и҆ налїѧ̀ мѣ́хъ воды̀, и҆ напоѝ ѻ҆троча̀.
И҆ бѧ́ше бг҃ъ со ѻ҆троча́темъ, и҆ возрастѐ, и҆ всели́сѧ въ пꙋсты́ни, и҆ бы́сть стрѣле́цъ.
И҆ посели́сѧ въ пꙋсты́ни фара́нъ: и҆ поѧ́тъ є҆мꙋ̀ ма́ти є҆гѡ̀ женꙋ̀ ѿ землѝ є҆гѵ́петскїѧ.
Бы́сть же въ то̀ вре́мѧ, и҆ речѐ а҆вїмеле́хъ, и҆ ѻ҆хоза́ѳъ невѣстоводи́тель є҆гѡ̀, и҆ фїхо́лъ воево́да си́лы є҆гѡ̀, ко а҆враа́мꙋ, глаго́лѧ: бг҃ъ съ тобо́ю во всѣ́хъ, ꙗ҆̀же твори́ши:
нн҃ѣ ᲂу҆̀бо клени́сѧ мѝ бг҃омъ, не ѡ҆би́дѣти менѐ, нижѐ сѣ́мене моегѡ̀, нижѐ и҆́мене моегѡ̀: но по пра́вдѣ, ю҆́же сотвори́хъ съ тобо́ю, сотвори́ши со мно́ю и҆ землѝ, и҆дѣ́же ты̀ всели́лсѧ є҆сѝ на не́й.
И҆ речѐ а҆враа́мъ: а҆́зъ кленꙋ́сѧ.
И҆ ѡ҆бличѝ а҆враа́мъ а҆вїмеле́ха ѡ҆ кла́дѧзехъ водны́хъ, ꙗ҆̀же ѿѧ́ша ѻ҆́троцы а҆вїмеле́хѡвы.
И҆ речѐ є҆мꙋ̀ а҆вїмеле́хъ: не вѣ́дѣхъ, кто̀ сотворѝ тебѣ̀ ве́щь сїю̀: нижѐ ты́ ми повѣ́далъ є҆сѝ, нижѐ а҆́зъ слы́шахъ, то́кмѡ дне́сь.
И҆ взѧ̀ а҆враа́мъ ѻ҆́вцы и҆ ю҆нцы̀ и҆ дадѐ а҆вїмеле́хꙋ: и҆ завѣща́ста ѻ҆́ба завѣ́тъ.
И҆ поста́ви а҆враа́мъ се́дмь а҆́гницъ ѻ҆́вчихъ є҆ди́ныхъ.
И҆ речѐ а҆вїмеле́хъ а҆враа́мꙋ: что̀ сꙋ́ть се́дмь а҆́гницы ѻ҆ве́цъ си́хъ, ꙗ҆̀же поста́вилъ є҆сѝ є҆ди̑ны;
И҆ речѐ а҆враа́мъ: ꙗ҆́кѡ се́дмь си́хъ а҆́гницъ во́змеши ᲂу҆ менє̀, да бꙋ́дꙋтъ мѝ во свидѣ́тельство, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ и҆скопа́хъ кла́дѧзь се́й.
Сегѡ̀ ра́ди наименова̀ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ кла́дѧзь клѧ́твенный: ꙗ҆́кѡ та́мѡ клѧ́стасѧ ѻ҆́ба
и҆ завѣща́ста завѣ́тъ ᲂу҆ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ. Воста́ же а҆вїмеле́хъ, и҆ ѻ҆хоза́ѳъ невѣстоводи́тель є҆гѡ̀, и҆ фїхо́лъ воево́да си́лы є҆гѡ̀, и҆ возврати́шасѧ въ зе́млю фѷлїсті́мскꙋ.
И҆ насадѝ а҆враа́мъ ни́вꙋ ᲂу҆ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ, и҆ призва̀ тꙋ̀ и҆́мѧ гдⷭ҇а, бг҃а вѣ́чнагѡ.
Ѡ҆бита́ же а҆враа́мъ въ землѝ фѷлїсті́мстѣй дни̑ мнѡ́ги.
И посѣти Господъ Сарру, као што рече, и учини Господъ Сарри, као што є говоріо;
те зачне Сарра, и у старости роди сына Аврааму, у време као што му каза Господъ.
И надѣне Авраамъ сыну своме, кой му се родіо, кога му роди Сарра, име ісаакъ.
У осмый данъ обрѣже Авраамъ Ісаака, као што му заповѣди Богъ.
А Аврааму бяше сто година’, кад’ се роди сынъ му Ісаакъ.
И рече Сарра: смѣхъ ми учини Господъ; єръ тко чуо буде, обрадоваћесе са мномъ.
И рече: ко ће явити Аврааму, да Сарра млекомъ дои напрсче? да самь родила сына у старости моіой.
И порасте дѣте, и отдоено буде, па Авраамъ сготови велику часть, у кой се данъ отдои Ісаакъ сынъ нѣговъ.
А Сарра, видивши сына Агаре Египтянке, кой се родіо Аврааму, да се игра съ Ісаакомъ сыномъ своимъ, рекне Аврааму:
отерай слушкиню ову и сына іой; єръ неће наслѣдити сынъ слушкинѣ ове са сыномъ моимъ Ісаакомъ.
Рѣчь ова врло се жестока яви предъ Авраамомъ о сыну нѣгову Ісмаилу
И рече Богъ Аврааму: да не буде жестоко предъ тобомъ о дѣтету и служкиньи. сва, коя ти рекне Сарра, послушай по гласу нѣноме; єръ у Ісааку теби ће нарећи сѣме.
А сына служкинѣ ове учинићу великимъ народомъ, єръ твое є сѣме.
И устане Авраамъ за ютра, па узме хлѣбъ и мѣшину воде, и даде Агари, дигне іой дѣте на леђа нѣна, па ю отпусти. Отишавши она блудила є по пустыньи кодъ клетнога кладеза.
Воде іой у мѣшини нестане‚ бацы дѣте подъ єдну єлу,
па се уклони и сѣдне подалеко спроћу нѣга на стрѣлометъ изъ лука; єрбо рече, да не могу гледати смрти дѣтета мога; и сѣдне спроћу нѣга издалека: а дѣте се врискомъ заплаче.
Кад’ пакъ чуе Богъ гласъ дѣтета отъ мѣста тога, гдѣ є было, викне съ неба Ангелъ Агару, и рекне іой: шта є? Агаро, не бойсе! чуо є Богъ гласъ дѣтета отъ мѣста, гдѣ є:
Устани узми дѣте‚ узми га рукомъ твоіемъ; єрбо ћу га учинити народомъ великимъ.
И отвори Богъ очи нѣне; и опази кладезъ воде живе, те оде, наліе мѣшину воде и напои дѣте.
И буде Богъ съ дѣтетомъ, па отрасте, и насели се у пустыньи‚ и постане стрѣлацъ.
Населисе у пустини Фаранъ, и мати му нѣгова узме жену изъ предѣла Египетскога.
У то се време догоди, те рекне Авімелехъ и Охозать деверъ невѣсте нѣгове, и Фіхолъ Войвода войске нѣгове, Аврааму говорећи: Богъ є съ тобомъ у свачемъ, што радишь;
закуни ми се дакле сад’ Богомъ, да ми нећешь неправо учинити, ни сѣмену, моме ни имену моме, но по правди, као што я съ тобомъ поступихъ, учинићешь са мномъ и са земльомъ, на коіой си се ты населіо:
И рече Авраамъ: кунемъ се.
И пребацы Авраамъ Авімелеху за кладесе, кое отеше слуге Авімелехови;
а Авімелехъ му рече: не видихъ, тко є то учино, а и ты ми не каза, нити чухъ я до данасъ.
И узме Авраамъ овце и юнце, па даде Авімелеху, те обоица учине завѣтъ.
И изметне Авраамъ‚ седамъ женскихъ яганяца насамо.
А Авімелехъ рече Авраму: шта значе седамъ, овыхъ женскихъ яганяца?
И рече Авраамъ: овыхъ седамъ женскихъ яганяца, узећешь отъ мене, да ми буду свидѣтелствомъ, да самь я ископао кладезъ овай.
Тога ради наименуе мѣсто то именемъ кладевъ клетвеный, єръ се оба ту заклеше,
и завѣтоваше завѣть кодъ дуба клетвенога. И устане Авімелехъ, и Охозать деверъ невѣсте нѣгове, и Фіхолъ войвода войске нѣгове, пакъ се врате у Філістімскій предѣлъ.
Авраамь насади ньиву кодъ кладеза клетвенога, и ту призове име Господа Бога вѣчногаю
И поживи Авраамъ у предѣлу Філістімскомь, дуго време.
Visitavit autem Dominus Saram, sicut promiserat: et implevit quæ locutus est.
Concepitque et peperit filium in senectute sua, tempore quo prædixerat ei Deus.
Vocavitque Abraham nomen filii sui, quem genuit ei Sara, Isaac:
et circumcidit eum octavo die, sicut præceperat ei Deus,
cum centum esset annorum: hac quippe ætate patris, natus est Isaac.
Dixitque Sara: Risum fecit mihi Deus: quicumque audierit, corridebit mihi.
Rursumque ait: Quis auditurus crederet Abraham quod Sara lactaret filium, quem peperit et jam seni?
Crevit igitur puer, et ablactatus est: fecitque Abraham grande convivium in die ablactationis ejus.
Cumque vidisset Sara filium Agar Ægyptiæ ludentem cum Isaac filio suo, dixit ad Abraham:
Ejice ancillam hanc, et filium ejus: non enim erit hæres filius ancillæ cum filio meo Isaac.
Dure accepit hoc Abraham pro filio suo.
Cui dixit Deus: Non tibi videatur asperum super puero, et super ancilla tua: omnia quæ dixerit tibi Sara, audi vocem ejus: quia in Isaac vocabitur tibi semen.
Sed et filium ancillæ faciam in gentem magnam, quia semen tuum est.
Surrexit itaque Abraham mane, et tollens panem et utrem aquæ, imposuit scapulæ ejus, tradiditque puerum, et dimisit eam. Quæ cum abiisset, errabat in solitudine Bersabee.
Cumque consumpta esset aqua in utre, abjecit puerum subter unam arborum, quæ ibi erant.
Et abiit, seditque e regione procul quantum potest arcus jacere: dixit enim: Non videbo morientem puerum: et sedens contra, levavit vocem suam et flevit.
Exaudivit autem Deus vocem pueri: vocavitque angelus Dei Agar de cælo, dicens: Quid agis Agar? noli timere: exaudivit enim Deus vocem pueri de loco in quo est.
Surge, tolle puerum, et tene manum illius: quia in gentem magnam faciam eum.
Aperuitque oculos ejus Deus: quæ videns puteum aquæ, abiit, et implevit utrem, deditque puero bibere.
Et fuit cum eo: qui crevit, et moratus est in solitudine, factusque est juvenis sagittarius.
Habitavitque in deserto Pharan, et accepit illi mater sua uxorem de terra Ægypti.
Eodem tempore dixit Abimelech, et Phicol princeps exercitus ejus, ad Abraham: Deus tecum est in universis quæ agis.
Jura ergo per Deum, ne noceas mihi, et posteris meis, stirpique meæ: sed juxta misericordiam, quam feci tibi, facies mihi, et terræ in qua versatus es advena.
Dixitque Abraham: Ego jurabo.
Et increpavit Abimelech propter puteum aquæ quem vi abstulerunt servi ejus.
Responditque Abimelech: Nescivi quis fecerit hanc rem: sed et tu non indicasti mihi, et ego non audivi præter hodie.
Tulit itaque Abraham oves et boves, et dedit Abimelech: percusseruntque ambo fœdus.
Et statuit Abraham septem agnas gregis seorsum.
Cui dixit Abimelech: Quid sibi volunt septem agnæ istæ, quas stare fecisti seorsum?
At ille: Septem, inquit, agnas accipies de manu mea: ut sint mihi in testimonium, quoniam ego fodi puteum istum.
Idcirco vocatus est locus ille Bersabee: quia ibi uterque juravit.
Et inierunt fœdus pro puteo juramenti.
Surrexit autem Abimelech, et Phicol princeps exercitus ejus, reversique sunt in terram Palæstinorum. Abraham vero plantavit nemus in Bersabee, et invocavit ibi nomen Domini Dei æterni.
Et fuit colonus terræ Palæstinorum diebus multis.
Претходна глава
Следећа глава