И посѣти Господъ Сарру, као што рече, и учини Господъ Сарри, као што є говоріо;
те зачне Сарра, и у старости роди сына Аврааму, у време као што му каза Господъ.
И надѣне Авраамъ сыну своме, кой му се родіо, кога му роди Сарра, име ісаакъ.
У осмый данъ обрѣже Авраамъ Ісаака, као што му заповѣди Богъ.
А Аврааму бяше сто година’, кад’ се роди сынъ му Ісаакъ.
И рече Сарра: смѣхъ ми учини Господъ; єръ тко чуо буде, обрадоваћесе са мномъ.
И рече: ко ће явити Аврааму, да Сарра млекомъ дои напрсче? да самь родила сына у старости моіой.
И порасте дѣте, и отдоено буде, па Авраамъ сготови велику часть, у кой се данъ отдои Ісаакъ сынъ нѣговъ.
А Сарра, видивши сына Агаре Египтянке, кой се родіо Аврааму, да се игра съ Ісаакомъ сыномъ своимъ, рекне Аврааму:
отерай слушкиню ову и сына іой; єръ неће наслѣдити сынъ слушкинѣ ове са сыномъ моимъ Ісаакомъ.
Рѣчь ова врло се жестока яви предъ Авраамомъ о сыну нѣгову Ісмаилу
И рече Богъ Аврааму: да не буде жестоко предъ тобомъ о дѣтету и служкиньи. сва, коя ти рекне Сарра, послушай по гласу нѣноме; єръ у Ісааку теби ће нарећи сѣме.
А сына служкинѣ ове учинићу великимъ народомъ, єръ твое є сѣме.
И устане Авраамъ за ютра, па узме хлѣбъ и мѣшину воде, и даде Агари, дигне іой дѣте на леђа нѣна, па ю отпусти. Отишавши она блудила є по пустыньи кодъ клетнога кладеза.
Воде іой у мѣшини нестане‚ бацы дѣте подъ єдну єлу,
па се уклони и сѣдне подалеко спроћу нѣга на стрѣлометъ изъ лука; єрбо рече, да не могу гледати смрти дѣтета мога; и сѣдне спроћу нѣга издалека: а дѣте се врискомъ заплаче.
Кад’ пакъ чуе Богъ гласъ дѣтета отъ мѣста тога, гдѣ є было, викне съ неба Ангелъ Агару, и рекне іой: шта є? Агаро, не бойсе! чуо є Богъ гласъ дѣтета отъ мѣста, гдѣ є:
Устани узми дѣте‚ узми га рукомъ твоіемъ; єрбо ћу га учинити народомъ великимъ.
И отвори Богъ очи нѣне; и опази кладезъ воде живе, те оде, наліе мѣшину воде и напои дѣте.
И буде Богъ съ дѣтетомъ, па отрасте, и насели се у пустыньи‚ и постане стрѣлацъ.
Населисе у пустини Фаранъ, и мати му нѣгова узме жену изъ предѣла Египетскога.
У то се време догоди, те рекне Авімелехъ и Охозать деверъ невѣсте нѣгове, и Фіхолъ Войвода войске нѣгове, Аврааму говорећи: Богъ є съ тобомъ у свачемъ, што радишь;
закуни ми се дакле сад’ Богомъ, да ми нећешь неправо учинити, ни сѣмену, моме ни имену моме, но по правди, као што я съ тобомъ поступихъ, учинићешь са мномъ и са земльомъ, на коіой си се ты населіо:
И рече Авраамъ: кунемъ се.
И пребацы Авраамъ Авімелеху за кладесе, кое отеше слуге Авімелехови;
а Авімелехъ му рече: не видихъ, тко є то учино, а и ты ми не каза, нити чухъ я до данасъ.
И узме Авраамъ овце и юнце, па даде Авімелеху, те обоица учине завѣтъ.
И изметне Авраамъ‚ седамъ женскихъ яганяца насамо.
А Авімелехъ рече Авраму: шта значе седамъ, овыхъ женскихъ яганяца?
И рече Авраамъ: овыхъ седамъ женскихъ яганяца, узећешь отъ мене, да ми буду свидѣтелствомъ, да самь я ископао кладезъ овай.
Тога ради наименуе мѣсто то именемъ кладевъ клетвеный, єръ се оба ту заклеше,
и завѣтоваше завѣть кодъ дуба клетвенога. И устане Авімелехъ, и Охозать деверъ невѣсте нѣгове, и Фіхолъ войвода войске нѣгове, пакъ се врате у Філістімскій предѣлъ.
Авраамь насади ньиву кодъ кладеза клетвенога, и ту призове име Господа Бога вѣчногаю
И поживи Авраамъ у предѣлу Філістімскомь, дуго време.
И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари, као што бјеше казао.
Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.
И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.
И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.
А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.
А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.
И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој.
А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се подсмијева;
Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње не ће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.
А то Авраму би врло криво ради сина његова.
Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.
Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.
И Аврам устав у јутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.
А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,
Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати.
А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.
Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете.
И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац.
А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.
У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
А Аврам рече: хоћу се заклети.
Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.
И Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.
Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савија, јер се ондје заклеше обојица.
Тако ухватише вјеру на Вирсавији. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистимску.
А Аврам посади луг на Вирсавији, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.
И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистимској много времена.