dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари, као што бјеше казао.

Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.

И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.

И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.

А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.

А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.

И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој.

А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се подсмијева;

Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње не ће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.

А то Авраму би врло криво ради сина његова.

Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.

Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.

И Аврам устав у јутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.

А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,

Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати.

А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.

Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете.

И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац.

А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.

У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

А Аврам рече: хоћу се заклети.

Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.

И Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.

Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савија, јер се ондје заклеше обојица.

Тако ухватише вјеру на Вирсавији. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистимску.

А Аврам посади луг на Вирсавији, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.

И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистимској много времена.

И҆ гдⷭ҇ь посѣтѝ са́ррꙋ, ꙗ҆́коже речѐ: и҆ сотворѝ гдⷭ҇ь са́ррѣ, ꙗ҆́коже гл҃а.

И҆ заче́нши са́рра родѝ а҆враа́мꙋ сы́на въ ста́рости, во вре́мѧ, ꙗ҆́коже гл҃а є҆мꙋ̀ гдⷭ҇ь:

и҆ наречѐ а҆враа́мъ и҆́мѧ сы́нꙋ своемꙋ̀ ро́ждшемꙋсѧ є҆мꙋ̀, є҆го́же родѝ є҆мꙋ̀ са́рра, і҆саа́къ:

ѡ҆брѣ́за же а҆враа́мъ і҆саа́ка во ѻ҆смы́й де́нь, ꙗ҆́коже заповѣ́да є҆мꙋ̀ бг҃ъ.

А҆враа́мъ же бѣ̀ ста̀ лѣ́тъ, є҆гда̀ бы́сть є҆мꙋ̀ і҆саа́къ сы́нъ є҆гѡ̀.

Рече́ же са́рра: смѣ́хъ мнѣ̀ сотворѝ гдⷭ҇ь: и҆́же бо а҆́ще ᲂу҆слы́шитъ, ѡ҆бра́дꙋетсѧ со мно́ю.

И҆ речѐ: кто̀ возвѣсти́тъ а҆враа́мꙋ, ꙗ҆́кѡ млеко́мъ пита́етъ ѻ҆троча̀ са́рра, ꙗ҆́кѡ роди́хъ сы́на въ ста́рости мое́й;

И҆ возрастѐ ѻ҆троча̀, и҆ ѿдое́но бы́сть: и҆ сотворѝ а҆враа́мъ ᲂу҆чрежде́нїе ве́лїе, во́ньже де́нь ѿдои́сѧ і҆саа́къ сы́нъ є҆гѡ̀.

Ви́дѣвши же са́рра сы́на а҆́гари є҆гѵ́птѧныни, и҆́же бы́сть а҆враа́мꙋ, и҆гра́юща со і҆саа́комъ сы́номъ свои́мъ,

и҆ речѐ а҆враа́мꙋ: и҆зженѝ рабꙋ̀ сїю̀ и҆ сы́на є҆ѧ̀: не наслѣ́дитъ бо сы́нъ рабы̀ сеѧ̀ съ сы́номъ мои́мъ і҆саа́комъ.

Же́стокъ же ꙗ҆ви́сѧ глаго́лъ се́й ѕѣлѡ̀ пред̾ а҆враа́момъ ѡ҆ сы́нѣ є҆гѡ̀ і҆сма́илѣ.

И҆ речѐ бг҃ъ а҆враа́мꙋ: да не бꙋ́детъ же́стоко пред̾ тобо́ю ѡ҆ ѻ҆́троцѣ и҆ ѡ҆ рабы́ни: всѧ̑ є҆ли̑ка а҆́ще рече́тъ тебѣ̀ са́рра, слꙋ́шай гла́са є҆ѧ̀: ꙗ҆́кѡ во і҆саа́цѣ нарече́тсѧ тебѣ̀ сѣ́мѧ:

сы́на же рабы́ни сеѧ̀ въ ꙗ҆зы́къ вели́къ сотворю̀ є҆го̀, ꙗ҆́кѡ сѣ́мѧ твоѐ є҆́сть.

Воста́ же а҆враа́мъ заꙋ́тра и҆ взѧ̀ хлѣ́бы и҆ мѣ́хъ воды̀, и҆ дадѐ а҆́гари: и҆ возложѝ на плещы̀ є҆ѧ̀ ѻ҆троча̀ и҆ ѿпꙋстѝ ю҆̀. Ѿше́дши же заблꙋжда́ше въ пꙋсты́ни, ᲂу҆ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ:

ѡ҆скꙋдѣ́ же вода̀ и҆з̾ мѣ́ха: и҆ пове́рже ѻ҆троча̀ под̾ є҆́лїю є҆ди́ною.

Ѿше́дши же сѣдѧ́ше прѧ́мѡ є҆мꙋ̀ и҆здале́че, ꙗ҆́коже дострѣли́ти и҆з̾ лꙋ́ка: рече́ бо: да не ви́ждꙋ сме́рти дѣ́тища моегѡ̀. И҆ сѣ́де прѧ́мѡ є҆мꙋ̀ и҆здале́че. Воскрича́въ же ѻ҆троча̀, воспла́касѧ:

ᲂу҆слы́ша же бг҃ъ гла́съ ѻ҆троча́те ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же бѧ́ше: и҆ воззва̀ а҆́гг҃лъ бж҃їй а҆́гарь съ нб҃сѐ и҆ речѐ є҆́й: что́ є҆сть, а҆́гарь; не бо́йсѧ: ᲂу҆слы́ша бо бг҃ъ гла́съ ѻ҆́трочища ѿ мѣ́ста, и҆дѣ́же є҆́сть:

воста́ни и҆ поимѝ ѻ҆троча̀, и҆ и҆мѝ рꙋко́ю твое́ю є҆го̀: въ ꙗ҆зы́къ бо вели́къ сотворю̀ є҆го̀.

И҆ ѿве́рзе бг҃ъ ѻ҆́чи є҆ѧ̀, и҆ ᲂу҆зрѣ̀ кла́дѧзь воды̀ жи́вы: и҆ и҆́де, и҆ налїѧ̀ мѣ́хъ воды̀, и҆ напоѝ ѻ҆троча̀.

И҆ бѧ́ше бг҃ъ со ѻ҆троча́темъ, и҆ возрастѐ, и҆ всели́сѧ въ пꙋсты́ни, и҆ бы́сть стрѣле́цъ.

И҆ посели́сѧ въ пꙋсты́ни фара́нъ: и҆ поѧ́тъ є҆мꙋ̀ ма́ти є҆гѡ̀ женꙋ̀ ѿ землѝ є҆гѵ́петскїѧ.

Бы́сть же въ то̀ вре́мѧ, и҆ речѐ а҆вїмеле́хъ, и҆ ѻ҆хоза́ѳъ невѣстоводи́тель є҆гѡ̀, и҆ фїхо́лъ воево́да си́лы є҆гѡ̀, ко а҆враа́мꙋ, глаго́лѧ: бг҃ъ съ тобо́ю во всѣ́хъ, ꙗ҆̀же твори́ши:

нн҃ѣ ᲂу҆̀бо клени́сѧ мѝ бг҃омъ, не ѡ҆би́дѣти менѐ, нижѐ сѣ́мене моегѡ̀, нижѐ и҆́мене моегѡ̀: но по пра́вдѣ, ю҆́же сотвори́хъ съ тобо́ю, сотвори́ши со мно́ю и҆ землѝ, и҆дѣ́же ты̀ всели́лсѧ є҆сѝ на не́й.

И҆ речѐ а҆враа́мъ: а҆́зъ кленꙋ́сѧ.

И҆ ѡ҆бличѝ а҆враа́мъ а҆вїмеле́ха ѡ҆ кла́дѧзехъ водны́хъ, ꙗ҆̀же ѿѧ́ша ѻ҆́троцы а҆вїмеле́хѡвы.

И҆ речѐ є҆мꙋ̀ а҆вїмеле́хъ: не вѣ́дѣхъ, кто̀ сотворѝ тебѣ̀ ве́щь сїю̀: нижѐ ты́ ми повѣ́далъ є҆сѝ, нижѐ а҆́зъ слы́шахъ, то́кмѡ дне́сь.

И҆ взѧ̀ а҆враа́мъ ѻ҆́вцы и҆ ю҆нцы̀ и҆ дадѐ а҆вїмеле́хꙋ: и҆ завѣща́ста ѻ҆́ба завѣ́тъ.

И҆ поста́ви а҆враа́мъ се́дмь а҆́гницъ ѻ҆́вчихъ є҆ди́ныхъ.

И҆ речѐ а҆вїмеле́хъ а҆враа́мꙋ: что̀ сꙋ́ть се́дмь а҆́гницы ѻ҆ве́цъ си́хъ, ꙗ҆̀же поста́вилъ є҆сѝ є҆ди̑ны;

И҆ речѐ а҆враа́мъ: ꙗ҆́кѡ се́дмь си́хъ а҆́гницъ во́змеши ᲂу҆ менє̀, да бꙋ́дꙋтъ мѝ во свидѣ́тельство, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ и҆скопа́хъ кла́дѧзь се́й.

Сегѡ̀ ра́ди наименова̀ и҆́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ̀ кла́дѧзь клѧ́твенный: ꙗ҆́кѡ та́мѡ клѧ́стасѧ ѻ҆́ба

и҆ завѣща́ста завѣ́тъ ᲂу҆ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ. Воста́ же а҆вїмеле́хъ, и҆ ѻ҆хоза́ѳъ невѣстоводи́тель є҆гѡ̀, и҆ фїхо́лъ воево́да си́лы є҆гѡ̀, и҆ возврати́шасѧ въ зе́млю фѷлїсті́мскꙋ.

И҆ насадѝ а҆враа́мъ ни́вꙋ ᲂу҆ кла́дѧзѧ клѧ́твеннагѡ, и҆ призва̀ тꙋ̀ и҆́мѧ гдⷭ҇а, бг҃а вѣ́чнагѡ.

Ѡ҆бита́ же а҆враа́мъ въ землѝ фѷлїсті́мстѣй дни̑ мнѡ́ги.

И г҃ь присѣтѝ са́ррꙋ, ꙗ҆́ко рече, и сътворѝ г҃ь саррѣ, ꙗ҆́коже г҃ла.

и заче́нши са́рра. родѝ а҆враа́мꙋ сн҃ъ въ старости въ времѧ ꙗ҆́коже гл҃а е҆мꙋ г҃ь.

И҆ наречѐ а҆враамъ и҆мѧ сн҃ꙋ свое̑мꙋ , и҆же родѝ са́рра і҆саа́къ.

ѻ҆брѣза же а҆враа́мъ. і҆саа́ка въ ѻ҆смыи дн҃ь, ꙗ҆́коже заповѣда е҆мꙋ б҃ъ.

а҆враа́мъ же бѣ. р҃. лѣтъ. е҆гда бысть е҆мꙋ і҆саа́къ сн҃ъ е҆го·

И҆ рече са́рра ра́дость сътворѝ мн҄ѣ г҃ь, и҆́же бо кто оу҆слы́шиⷮ ѻ҆брадꙋетсѧ съ мно́ю.

и҆ рече, кт҄о възвѣсти́тъ а҆враа́мꙋ, ꙗ҆́ко роди́хъ сн҃ъ въ ста́рости , и҆ ꙗ҆́ко дои́тъ дѣтищь са́рра.

и҆ възрастѐ ѻ҆троча̀, и҆ ѿдое̑но. и҆ сътворѝ а҆враа́мъ оу҆чрежⷣенїе ве́лїе, въ дн҃ь е҆гда ѿдои́сѧ і҆саа́къ сн҃ъ е҆го.

видѣ́вши же са́рра, сн҃а а҆гарина егѷптѧнынѧ, и҆же бысть а҆враа́мꙋ, и҆гра́юще съ ісаа́комъ сн҃омъ свои́мъ·

И҆ рече къ а҆враа́мꙋ, ѿженѝ рабꙋ сїю̀, и҆ съ сн҃омъ е҆ѧ̀, не причасти́тъ бо сѧ сн҃ъ рабы̀ сеѧ̀, съ сн҃оⷨ мои́мъ і҆саа́комъ.

поро́ко же ꙗ҆́вѝ слово с҄е ѕѣло, преⷣ а҆враа́момъ сн҃а ра́ди е҆го и҆змаила·

И҆ рече б҃ъ къ а҆враамꙋ, да не бꙋ́детъ ти поро́чно слово с҄е прⷣѣ тобо́ю, ѻ҆ ѻ́троцѣ, и҆ ѻ҆ рабѣ. вс҄е е҆ли́ко ти рече́тъ са́рра, послꙋш́аи словесъ е҆ѧ̀, ꙗ҆́ко въ і҆саа́цѣ прозовеⷮ ти сѧ сѣмѧ.

сн҃а же рабы сеѧ, въ ꙗ҆́зы́къ вели́къ сътворю и҆̀, ꙗ҆́ко сѣмѧ твоѐ еⷵ·

Въставъ же а҆враа́мъ заѹ҆́тра, и҆ взѧ̀ хлѣ́бы, и҆ мѣ́хъ воды̀, и҆ дастъ а҆гарѣ, и҆ задѣ́ же за плещѝ е́й и҆ ѻ́трокъ, и҆ пꙋсти ю҆̀. ѻ҆́на́ же шеⷣши заблꙋди́сѧ въ пꙋсты́ни, оу҆ кладѧзѧ клѧтвенаго.

сконча же сѧ вода і҆з мѣха. и҆ пове́рже ѻ҆троча пⷣо е҆лїю е҆ді́ною.

ше́дъши же сѣ́де прѧ́мо е҆мꙋ по́дали. ꙗ҆́коже дострѣли́ти з лꙋ́ка. и҆ рече да не ви́ждꙋ смр҃ти дѣтища свое̑го, и҆ сѣ́де прѧ́мо е҆мꙋ здале́че. въскрича же ѻ҆троча̀ и҆ въсплакасѧ.

и҆ оуслы́ша б҃ъ глⷵа ѻ҆троча́те, ѿ мѣ́ста и҆дѣже бѣѧше· И҆ възва а҆гг҃лъ бж҃їи а҆гарь съ нб҃си, и҆ реⷱ‍҇ е́й, чт҄о е҆сть. а҆гарь. не бо́исѧ. послꙋ́ша б҃ъ гласъ ѻ҆трочища ѿ мѣ́ста идѣ́же е҆сть.

въста́ни поимѝ ѻ҆троча, і҆ и҆ми е҆го по рꙋкꙋ е҆го, въ ꙗ҆́зы́къ бо вели́къ сътворю̀ и҆̀,

и҆ ѿве́рзе б҃ъ ѻ҆́чи е҆ѧ̀, и҆ оу҆зрѣ кладѧзь воды̀ жи́вы. и҆ шеⷣши налїѧ̀ мⷯѣ воды̀. и҆ напо́и ѻ҆троча,

и҆ бѧше б҃ъ съ ѻ҆трочатемъ, и҆ възрастѐ, и҆ въсели́сѧ въ пꙋсты́ню, и҆ бысть стрѣле́цъ.

и҆ жи́тъ въ пꙋсты́ни ѳараи. и҆ приведѐ е҆мꙋ м҃ти е҆го женꙋ̀ ѿ е҆гѷпта.

быⷵ же в т҄о времѧ, рече авимелехъ, и҆ хозафъ дрꙋгъ е҆го, и҆ фило́хъ вое̑во́да во́и, и҆ ѻ҆́бласти е҆го, къ а҆враамꙋ гл҃ѧ. б҃ъ с тобо́ю е҆сть въ всемъ е҆же твори́ши.

нн҃ѣ оу҆бо клени́ ми сѧ б҃гоⷨ, да не вреди́ши менѐ, н҄и сѣме́ни мое̑го, н҄и и҆мени мое̑го. н҄о по правдѣ ю҆́же сътворихъ с тобо́ю, сътворѝ, и҆ съ мно́ю, въ землѝ, ю҆́же т҄ы ѻ҆бита на не́й·

И҆ рече а҆враа́мъ, а҆зъ кленꙋ́сѧ,

и҆ гл҃а въ гнѣ́вѣ а҆враамъ а҆вимеле́хꙋ, ѻ҆ кладезь водны́и, ꙗ҆́же ѿꙗ҆́ша рабѝ а҆вимеле́ховы.

и҆ рече е҆мꙋ а҆вимеле́хъ. не разꙋмѣх́ъ кт҄о сътворѝ ве́щъ сїю, н҄и ты ми повѣ́да, н҄и азъ слы́шахъ а҆же до днесь·

И҆ пригна а҆враамъ, ѻ҆вца, и҆ ю҆нца, дасть же а҆вимеле́хꙋ. и҆ завѣщаста ѻ҆́ба завѣт́ъ.

и҆ ѻ҆стави а҆враамъ, з҃, а҆гнецъ на е҆динѣ.

и҆ рече а҆вимеле́хъ, а҆враамꙋ. чт҄о сꙋть, з҃, сїи а҆гнецъ ѻ҆́вчии̑хъ, ꙗ҆́же постави е҆ди́ны·

И҆ рече а҆враамъ, ꙗ҆ко, з҃, сию̀ а҆гнецъ възмеши оу҆ менѐ, да бꙋдетъ ми въ послꙋшество̀. ꙗ҆ко а҆зъ и҆ско́пахъ кладѧзь сїй·

Сего̀ ради прозваша и́мѧ мѣ́стꙋ томꙋ кладѧⷥ клѧ́твеныи, ꙗ҆ко тꙋ клѧ́стасѧ ѻ҆́ба,

и҆ завѣщаста ѻ҆́ба завѣтъ оу҆ кладѧзѧ клѧ́твенаго· Въставъ же а҆вимеле́хъ, и҆ ѻ҆хозафъ дрꙋгъ е҆го, и҆ фило́хъ вое̑во́да во́й и҆ ѻ҆́бласти е҆го, и҆ възврати́ша сѧ въ зе́млю филистиⷨскꙋ·

И҆ насѣѧ́ а҆враамъ ни́вы оу҆ кладѧзѧ клѧтвенаго. и҆ призва тꙋ и҆́мѧ г҃а б҃а вѣ́чнаго.

ѻ҆бита же а҆враамъ в землѝ филистиⷨстѣи дн҃и мно́ги·