И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари, као што бјеше казао.
Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.
И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.
И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.
А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.
А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.
И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој.
А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се подсмијева;
Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње не ће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.
А то Авраму би врло криво ради сина његова.
Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.
Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.
И Аврам устав у јутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.
А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,
Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати.
А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.
Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете.
И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац.
А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.
У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
А Аврам рече: хоћу се заклети.
Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.
И Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.
Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савија, јер се ондје заклеше обојица.
Тако ухватише вјеру на Вирсавији. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистимску.
А Аврам посади луг на Вирсавији, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.
И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистимској много времена.
Visitavit autem Dominus Saram, sicut promiserat, et implevit Sarae, quae locutus est;
concepitque et peperit Abrahae filium in senectute eius tempore, quo praedixerat ei Deus.
Vocavitque Abraham nomen filii sui, quem genuit ei Sara, Isaac
et circumcidit eum octavo die, sicut praeceperat ei Deus.
Cum Abraham centum esset annorum, natus est ei Isaac filius eius.
Dixitque Sara: Risum fecit mihi Deus;quicumque audierit, corridebit mihi ?.
Rursumque ait: Quis auditurum crederet Abrahamquod Sara lactaret filios,quia peperit ei filiumiam seni? ".
Crevit igitur puer et ablactatus est. Fecitque Abraham grande convivium in die ablactationis eius.
Cumque vidisset Sara filium Agar Aegyptiae iocantem cum Isaac filio suo, dixit ad Abraham:
" Eice ancillam hanc et filium eius; non enim erit heres filius ancillae cum filio meo Isaac ".
Dure accepit hoc Abraham propter filium suum.
Cui dixit Deus: " Non tibi videatur asperum super puero et super ancilla tua; omnia, quae dixerit tibi Sara, audi vocem eius, quia in Isaac vocabitur tibi semen.
Sed et filium ancillae faciam in gentem magnam, quia semen tuum est ".
Surrexit itaque Abraham mane et tollens panem et utrem aquae imposuit scapulae eius tradiditque puerum et dimisit eam. Quae cum abisset, errabat in deserto Bersabee.
Cumque consumpta esset aqua in utre, abiecit puerum subter unum arbustum
et abiit; seditque e regione procul, quantum potest arcus iacere. Dixit enim: " Non videbo morientem puerum ". Et sedens contra levavit vocem suam et flevit.
Exaudivit autem Deus vocem pueri; vocavitque angelus Dei Agar de caelo dicens: " Quid tibi, Agar? Noli timere; exaudivit enim Deus vocem pueri de loco, in quo est.
Surge, tolle puerum et tene illum manu tua, quia in gentem magnam faciam eum ".
Aperuitque Deus oculos eius; quae videns puteum aquae abiit et implevit utrem deditque puero bibere.
Et fuit Deus cum eo; qui crevit et moratus est in solitudine factusque est iuvenis sagittarius.
Habitavitque in deserto Pharan; et accepit illi mater sua uxorem de terra Aegypti.
Eodem tempore dixit Abimelech et Phicol princeps exercitus eius ad Abraham: " Deus tecum est in universis, quae agis.
Iura ergo per Deum, ne noceas mihi et posteris meis stirpique meae; sed iuxta fidem, quam feci tibi, facies mihi et terrae, in qua versatus es advena ".
Dixitque Abraham: " Ego iurabo ".
Et increpavit Abraham Abimelech propter puteum aquae, quem vi abstulerant servi eius.
Responditque Abimelech: " Nescivi quis fecerit hanc rem; sed et tu non indicasti mihi, et ego non audivi praeter hodie ".
Tulit itaque Abraham oves et boves et dedit Abimelech; percusseruntque ambo foedus.
Et statuit Abraham septem agnas gregis seorsum.
Cui dixit Abimelech: " Quid sibi volunt septem agnae istae, quas stare fecisti seorsum? ".
At ille: " Septem, inquit, agnas accipies de manu mea, ut sint in testimonium mihi, quoniam ego fodi puteum istum ".
Idcirco vocatus est locus ille Bersabee, quia ibi uterque iuraverunt.
Et inierunt foedus in Bersabee.
Surrexit autem Abimelech et Phicol princeps militiae eius reversique sunt in terram Philisthim. Abraham vero plantavit nemus in Bersabee et invocavit ibi nomen Domini, Dei aeterni.
Et fuit colonus in terra Philisthim diebus multis.