Отуда пође Авраамъ на землю полудневну‚ и населисе међу Кадисомъ и међу Суромъ пребываюћи у Герару.
За Сарру жену свою рече Авраамъ, да му є сестра; єръ се бояо рећи: жена му є; да га кадгодъ не убію грађани нѣ ради. Но Авімелехъ Царъ Герарскій пошлѣ и узме Сарру.
И дође Богъ къ Авімелеху ноћу у сну; и рече му: гле! ть умирешь жене ради те! єръ та є, коя живи съ мужемъ.
И Авімелехъ не додирнесе є, и рече: Господе! хоћешь ли погубити народъ незнаюћій и праведанъ?
Ніе ли ми самъ рекао: сестра ми є? а и она ми рече: братъ ми є; отъ чистог’ срдца и правдомъ руку’ учинихъ то.
И рече му Богъ у сну: и Я самь познао, да си отъ чистог’ срдца учино то, па те поштедихъ, да Ми не сгрѣшишь; тога ради не попустихъ ти, да є се додирнешь.
А сад’ врати жену мужу‚ єръ пророкъ є, па ћесе молити за те, пакъ ћешь живъ быти. Ако ли не вратишь, знай, да ћешь умрети ты и сва твоя.
Авімелехъ урани, и сазове све домаће свое, па имъ каже све рѣчи те на уши ньихове‚ а люди се сви уплаше яко.
И призове Авімелехъ Авраама‚ па му рекне: што си намъ то учиніо? еда ли сгрѣшисмо што теби, те си навео на ме и на царство мое грѣхъ великій? дѣло, кое нитко не учини, учиніо си ты мени.
И рече Авімелехъ Аврааму : шта, си смысліо, кад’ си то учиніо?
Авраамъ отговори: помыслихъ: можда нема благочестія на овой земльи, па ће ме убити жене мое ради.
А и заиста ми є сестра по отцу, но не по матери, те ми буде жена.
И кад’ ме изведе Богъ изъ дома отца мога, рекнемъ іой: учинийешь ми то добро, у свакомъ мѣсту, кад’ у кое дођемо, рецы ту за ме, брать ми є.
И узе Авімелехъ тысућу дідрахма’ сребра, и овце, и теоце, и слуге, и слушкинѣ па даде Аврааму, и врати му Сарру жену нѣгову.
И рече Авімелехъ Аврааму: ево є земля моя предъ тобомъ, гдѣ ти є угодно, населисе.
А Сарри рече: ево дадохъ тысућу дідрахма’ брату твоме; то ће быти за честь лица твога, и свыма, кои су съ тобомъ, па у свему буди права.
А Авраамъ се помоли Богу, и Богъ изцѣли Авімелеха, и жену нѣгову, и слушкинѣ нѣгове, па почеше рађати;
єръ затвораюћи заключа Господъ споля сваку утробу у дому Авімелеха сбогъ Сарре жене Авраамове.
А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живљаше као дошљак у Герару.
И говораше за жену своју Сару: сестра ми је. А цар Герарски Авимелех посла, те узе Сару.
Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.
А Авимелех не бјеше се ње дотакао, и за то рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?
Није ли ми сам казао: сестра ми је? а и она сама каза: брат ми је. Учинио сам у чистоти срца својега и у правди руку својих.
Тада му рече Бог у сну: знам да си учинио у чистоти срца својега, за то те и сачувах да ми не сагријешиш, и не дадох да је се дотакнеш.
А сада врати човјеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умријети ти и сви твоји.
И у јутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.
Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: шта си нам учинио? шта ли сам ти згријешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми што не ваља, чинити.
И још рече Авимелех Авраму: шта ти је било, те си то учинио?
А Аврам одговори: вељах: јамачно нема страха Божијега у овом мјесту, па ће ме убити ради жене моје.
А управо и јест ми сестра, кћи оца мојега; али није кћи моје матере, па пође за ме.
А кад ме Бог изведе из дома оца мојега, ја јој рекох: учини добро, и кажи за ме гдје год дођемо: брат ми је.
Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.
И рече Авимелех Авраму: ево, земља ти је моја отворена, живи слободно гдје ти је воља.
А Сари рече: ево дао сам твојему брату тисућу сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.
И Аврам се помоли Богу, и исцијели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.
Јер Господ бјеше са свијем затворио сваку материцу у дому Авимелехову ради Саре жене Аврамове.