И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих која учини;
И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини.
То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,
Нити се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.
И насади Господ Бог врт у Едему на истоку, и ондје намјести човјека, којега створи.
И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке.
Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата,
И злало је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога, камена ониха.
А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске.
А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат.
И узевши Господ Бог човјека, намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.
И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту;
Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш.
И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.
Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узеједно ребро, и мјесто попуни месом;
И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека.
За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.
И сврши Богъ у данъ шестый дѣла Своя, коя створи, и почине у данъ седмый отъ свію дѣла’ Своихъ коя створи.
И благослови Богъ данъ седмьй, и освети га, што почину отъ свію дѣла’ Своихъ, коя поче чинити.
Ово є кньига бытія неба и землѣ‚ кад постаде, у кой данъ створи Господъ Богъ небо и землю‚
и свакій злакъ польскій, пре него ће быти на земльи, и сваку траву польску, пре него ће изникнути; єръ не посла Господъ Богъ кишу на землю, и не бяше човека да ю обдѣлава.
Али источникъ извираше изъ землѣ, и напаяваше сво лице землѣ.
И созда Богъ човѣка узевши прахъ са землѣ, и удуне у лице му дысанѣ живота: и буде човѣкъ душа жива.
И насади Господъ Богъ у Едему на востоцыма Рай, па уведе тамо човѣка, кога є создао,
И произведе Богъ іоштъ’ изъ землѣ свако дрво красно по виђеню, и добро за єло; а посред` Рая дрво живота‚ и дрво познаваня разумѣти добро и зло.
Изъ Едема пакъ излази рѣка напаяти Рай; отуда се разлучуе на четыри друге.
Име єдной Фісонъ; ова окружава сву землю, Евілатску, и тамо є злато’;
а злато є оне землѣ добро, и тамо є Антраксъ и каменъ зеленый,
Другой пакъ’ рѣки име є Геонъ; ова окружава сву землю Етіопску.
И трећа рѣка Тігаръ; ова пролази према Ассиріанима; а четврта рѣка Евфрать.
И узе Господъ Богъ човѣка, кога є создао‚ па га уведе у Рай сладости да га обдѣлава и чува.
И заповѣди Господъ Богъ Адаму, говорећи; отъ свакога дрвета, кое є у Раю, єломъ єстићешь;
но отъ дрвета разумѣваня добра и зла нећете єсти отъ нѣга; а у кой ако данъ узєдете отъ нѣга, смрћу ћете умрети.
И рече Господъ Богъ ніе добро быти човѣку едноме; да му створимо помоћника по нѣму.
И созда Богъ іошт’ отъ землѣ све звѣрове польске и све птице небесне, па ихъ доведе къ Адаму‚ да види, како ће ихъ назвати, и како Адамъ назове кою душу живу, свакоме то є име.
И нарече Адамъ имена свыма скотовма и свыма птицама небесныма и свыма зв6ровма земныма. Али Адаму се не нађе помоћникъ подобанъ нѣму.
И напусти Богъ заношай на Адама, те засни; и узе єдно отъ ребара нѣговыхъ а овога мѣсто испуни месомъ.
И созда Господъ Богъ ребро, кое узе отъ Адама, женомъ, и доведе ю къ Адаму.
И рече Адаму; гле сад’і кость отъ костію моихъ, и тѣло отъ тѣла мога; ова ћесе нарећи жена, єрбо є отъ мужа свога узета была ова.
Тога ради оставиће човѣкъ отца свога и матерь, пакъ ће се прилѣпити къ жени своіои и быће двое єднымъ тѣломъ.
И быше обое наги и Адамъ и жена нѣгова, а не стыдишесе.
Igitur perfecti sunt caeli et terra et omnis exercitus eorum.
Complevitque Deus die septimo opus suum, quod fecerat, et requievit die septimo ab universo opere, quod patrarat.
Et benedixit Deus diei septimo et sanctificavit illum, quia in ipso requieverat ab omni opere suo, quod creavit Deus, ut faceret.
Istae sunt generationes caeli et terrae, quando creata sunt.In die quo fecit Dominus Deus terram et caelum
omne virgultum agri, antequam oriretur in terra, omnisque herba regionis, priusquam germinaret; non enim pluerat Dominus Deus super terram, et homo non erat, qui operaretur humum,
sed fons ascendebat e terra irrigans universam superficiem terrae
tunc formavit Dominus Deus hominem pulverem de humo et inspiravit in nares eius spiraculum vitae, et factus est homo in animam viventem.
Et plantavit Dominus Deus paradisum in Eden ad orientem, in quo posuit hominem, quem formaverat.
Produxitque Dominus Deus de humo omne lignum pulchrum visu et ad vescendum suave, lignum etiam vitae in medio paradisi lignumque scientiae boni et mali.
Et fluvius egrediebatur ex Eden ad irrigandum paradisum, qui inde dividitur in quattuor capita.
Nomen uni Phison: ipse est, qui circuit omnem terram Hevila, ubi est aurum;
et aurum terrae illius optimum est; ibi invenitur bdellium et lapis onychinus.
Et nomen fluvio secundo Geon: ipse est, qui circuit omnem terram Aethiopiae.
Nomen vero fluminis tertii Tigris: ipse vadit ad orientem Assyriae. Fluvius autem quartus ipse est Euphrates.
Tulit ergo Dominus Deus hominem et posuit eum in paradiso Eden, ut operaretur et custodiret illum;
praecepitque Dominus Deus homini dicens: " Ex omni ligno paradisi comede;
de ligno autem scientiae boni et mali ne comedas; in quocumque enim die comederis ex eo, morte morieris ".
Dixit quoque Dominus Deus: " Non est bonum esse hominem solum; faciam ei adiutorium simile sui ".
Formatis igitur Dominus Deus de humo cunctis animantibus agri et universis volatilibus caeli, adduxit ea ad Adam, ut videret quid vocaret ea; omne enim, quod vocavit Adam animae viventis, ipsum est nomen eius.
Appellavitque Adam nominibus suis cuncta pecora et universa volatilia caeli et omnes bestias agri; Adae vero non inveniebatur adiutor similis eius.
Immisit ergo Dominus Deus soporem in Adam. Cumque obdormisset, tulit unam de costis eius et replevit carnem pro ea;
et aedificavit Dominus Deus costam, quam tulerat de Adam, in mulierem et adduxit eam ad Adam.
Dixitque Adam: Haec nunc os ex ossibus meiset caro de carne mea!Haec vocabitur Virago,quoniam de viro sumpta est haec ".
Quam ob rem relinquet vir patrem suum et matrem et adhaerebit uxori suae; et erunt in carnem unam.
Erant autem uterque nudi, Adam scilicet et uxor eius, et non erubescebant.