Veneruntque duo angeli Sodomam vespere, sedente Lot in foribus civitatis. Qui cum vidisset eos, surrexit et ivit obviam eis adoravitque pronus in terram
et dixit: " Obsecro, domini mei, declinate in domum pueri vestri et pernoctate; lavate pedes vestros et mane proficiscemini in viam vestram ". Qui dixerunt: " Minime, sed in platea pernoctabimus ".
Compulit illos oppido, et diverterunt ad eum. Ingressisque domum illius fecit convivium et coxit azyma, et comederunt.
Prius autem quam irent cubitum, viri civitatis, viri Sodomae, vallaverunt domum a iuvene usque ad senem, omnis populus simul.
Vocaveruntque Lot et dixerunt ei: " Ubi sunt viri, qui introierunt ad te nocte? Educ illos ad nos, ut cognoscamus eos ".
Egressus ad eos Lot post tergum occludens ostium ait:
" Nolite, quaeso, fratres mei, nolite malum hoc facere.
Ecce, habeo duas filias, quae necdum cognoverunt virum; educam eas ad vos, et facite eis sicut placuerit vobis, dummodo viris istis nihil faciatis; ideo enim ingressi sunt sub umbra tecti mei ".
At illi dixerunt: " Recede illuc ". Et rursus: " Unus ingressus est, inquiunt, ut advena et vult iudicare? Te ergo ipsum magis quam hos affligemus ". Vimque faciebant Lot vehementissime, iamque prope erat, ut effringerent fores.
Et ecce miserunt manum viri et introduxerunt ad se Lot clauseruntque ostium;
et eos, qui foris erant, percusserunt caecitate a minimo usque ad maximum, ita ut ostium invenire non possent.
Dixerunt autem viri ad Lot: " Habes hic quempiam tuorum? Generum et filios et filias et omnes, qui tui sunt in urbe, educ de loco hoc:
delebimus enim locum istum, eo quod increverit clamor contra eos coram Domino, qui misit nos, ut perdamus eam ".
Egressus itaque Lot locutus est ad generos suos, qui accepturi erant filias eius, et dixit: " Surgite, egredimini de loco isto, quia delebit Dominus civitatem ". Et visus est eis quasi ludens loqui.
Cumque esset mane, cogebant eum angeli dicentes: " Surge, tolle uxorem tuam et duas filias, quas habes hic, ne pereas in scelere civitatis ".
Tardante illo, apprehenderunt viri manum eius et manum uxoris ac duarum filiarum eius, eo quod parceret Dominus illi.
Et eduxerunt eum posueruntque extra civitatem. Ibi locutus est: " Salvare, agitur de vita tua; noli respicere post tergum, nec stes in omni circa regione; sed in monte salvum te fac, ne pereas ".
Dixitque Lot ad eos: " Non, quaeso, Domine.
Ecce invenit servus tuus gratiam coram te, et magnificasti misericordiam tuam, quam fecisti mecum, ut salvares animam meam; nec possum in monte salvari, ne forte apprehendat me malum et moriar.
Ecce, civitas haec iuxta, ad quam possum fugere, parva, et salvabor in ea numquid non modica est? et vivet anima mea ".
Dixitque ad eum: " Ecce, etiam in hoc suscepi preces tuas, ut non subvertam urbem, pro qua locutus es.
Festina et salvare ibi, quia non potero facere quidquam, donec ingrediaris illuc ". Idcirco vocatum est nomen urbis illius Segor.
Sol egressus est super terram, et Lot ingressus est Segor.
Igitur Dominus pluit super Sodomam et Gomorram sulphur et ignem a Domino de caelo
et subvertit civitates has et omnem circa regionem, universos habitatores urbium et cuncta terrae virentia.
Respiciensque uxor eius post se versa est in statuam salis.
Abraham autem consurgens mane venit ad locum, ubi steterat prius cum Domino,
intuitus est Sodomam et Gomorram et universam terram regionis illius; viditque ascendentem favillam de terra quasi fornacis fumum.
Cum enim subverteret Deus civitates regionis illius, recordatus Abrahae liberavit Lot de subversione urbium, in quibus habitaverat.
Ascenditque Lot de Segor et mansit in monte, duae quoque filiae eius cum eo; timuerat enim manere in Segor. Et mansit in spelunca ipse et duae filiae eius.
Dixitque maior ad minorem: " Pater noster senex est, et nullus virorum remansit in terra, qui possit ingredi ad nos iuxta morem universae terrae.
Veni, inebriemus patrem nostrum vino dormiamusque cum eo, ut servare possimus ex patre nostro semen ".
Dederunt itaque patri suo bibere vinum nocte illa, et ingressa est maior dormivitque cum patre; at ille non sensit, nec quando accubuit filia nec quando surrexit.
Altera quoque die dixit maior ad minorem: " Ecce, dormivi heri cum patre meo; demus ei bibere vinum etiam hac nocte, et ingressa dormies cum eo, ut salvemus semen de patre nostro ".
Dederunt et illa nocte patri suo bibere vinum, ingressaque minor filia dormivit cum eo; et ne tunc quidem sensit, quando illa concubuerit vel quando surrexerit.
Conceperunt ergo duae filiae Lot de patre suo.
Peperitque maior filium et vocavit nomen eius Moab; ipse est pater Moabitarum usque in praesentem diem.
Minor quoque peperit filium et vocavit nomen eius Benammi (id est Filius populi mei); ipse est pater Ammonitarum usque hodie.
А у вече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
И рече: ходите, господо, у кућу слуге својега, и преноћите и оперите ноге своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, него ћемо преноћити на улици.
Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хљебова пријесних, и једоше.
И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева,
И викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби изведи их к нама да их познамо.
А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом,
И рече им: немојте, браћо, чинити зла.
Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су за то ушли под мој кров.
А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата.
А она два човјека дигоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата.
А људе што бијаху пред вратима кућним у један пут ослијепише од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата.
Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде;
Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
И изиде Лот, и каза зетовима својима, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима, његовијем учини да се шали.
А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога.
А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу; и изведоше га и пустише га иза града.
И кад их изведоше на поље, рече један: избави душу своју и не о6зири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо, да не погинеш.
А Лот им рече: немој, Господе!
Гле, слуга твој нађе милост пред тобом, и милост је твоја превелика, коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежим онамо; та мали је, те ћу остати жив.
А он му рече: ето послушаћу те и за то, и не ћу затрти града, за који рече.
Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа докле не стигнеш онамо. За то се прозва онај град Сигор.
И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом;
И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр градове гдје живљаше Лот.
А Лот отиде из Сигора, и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје.
А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи.
Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.
А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и до вече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.
И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега.
И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана.
Па и млађа роди сина, и надједе му име Аман; од њега су Аманци до данашњега дана.
Два Ангела дођу у Содомъ увече, а Лотъ сѣђаше предъ враты Содомски’. Видивши
ихъ Лоть, устане имъ на срѣтенѣ, и поклонисе лицемъ до землѣ,
па рекне ево, Господо, склонитесе у домъ слуге вашега, и отпочините‚ и оперите ноге ваше, пакъ ћете уранивши поћи на свой путъ. А они рекну: не, но на улицы ћемо отпочинути.
И принуди ихъ склонити се къ нѣму, те уђу у домъ нѣговъ; и сготови имъ вечеру, и испече имъ опрѣсноке, и єдоше.
Но пре него што ће лећи спавати люди Содомляни обколу домъ отъ младића до самога старца, савъ народъ скупа.
И иззываху Лота говорећи му, гдѣ су тіи мужеви ушавши ноћасъ къ теби? изведи ихъ къ нама, да будемо съ ньима.
И изиђе Лотъ къ ньима предъ врата, а за собомь затвори врата;
па рекне имъ: немой те, браћо, не чините зла!
У мене су двѣ кћери, кое непознаше мужа; извесћу ихъ къ вама, па чините съ ньима како вамъ є угодно; само мужевма овыма не чините обиде, єръ тога ради уђоше подъ дома мога кров.
А они му рекоше: иди одатлѣ; дошао си амо учити насъ‚ еда ли и судъ судити? сад’ ћемо тебе напасти горе неголи оне; и насилствоваше мужа Лота врло.
Но мужеви простру руке, и увуку Лота къ себи у собу‚ па заключаю собна врата;
а люде, кои быше предъ враты дома‚ поразе слѣпоћомъ отъ мала све до велика, те не могоше тражећи наћи врата.
И рекну мужеви Лоту: имашь ли ты овдѣ зетове или сынове или кћери, или ако ти є другій тко у граду, изведи ихъ изъ овога мѣста;
єръ мы упропасћуемо мѣсто ово; єръ уздигнусе вика ньихова предъ Господемъ, пакъ посла насъ уништити га.
И изиђе Лотъ, пакъ каже зетовма своима узевшима кћери нѣгове, и рекне: устайте и изиђите изъ мѣста овога, єръ Господъ упропасћуе градъ. А зетови држаше, да се шали.
Кад’ се заютри, нудише Ангели Лота говорећи: устай, узми жену твою и две кћери твое, кое имашь, пакъ изиђи, да непогинешь и ты съ беззаконима у граду.
И смутишесе, а Ангели узму за руку нѣга, и жену му за руку, и двѣ кћери му за руке, єръ ихъ поштеди Господъ.
И, кад’ изведу ихъ наполѣ, рекну: спасаюћи спаси твою душу; не обзирисе натрагъ, нити постой у цѣломъ предѣлу овомъ; спасайсе у гору‚ да скупа ухваћенъ не будешь кадгодъ.
А Лотъ имъ рече: молимъ, Господе,
кад’ нађе слуга Твой милость предъ Тобомъ, и увеличао си правду Твою, кою чинишь нада мномъ, да ми душа живи; я нећу моћи спастисе у гору, и умрећу;
ево є овай градъ близу, кой ніє ли маленъ? да тамо утечемъ, и тамо се спасемъ‚ па да жива буде душа моя Тебе ради.
И рече му: гле! удивихсе лицу твоме и рѣчи той, да се не погуби градъ, о комъ си говоріо.
Похити дакле тамо; єръ не могу учинити дѣло‚ докъ не уђешь тамо; зато назове име граду томе Сигоръ.
Сунце изиђе на землю а Лотъ уђе у Сигоръ.
И пусти Господъ кишу сумпора на Содомъ и Гоморръ, и буде ватра отъ Господа съ неба.
И упропасти градове те и сву околну страну, и све живеће у градовы и сво былѣ на земльи.
А жена нѣгова обазрѣсе натрагъ, и постане стубомъ сланымъ.
Авраамъ пакъ уставши уютру отиде на мѣсто‚ гдѣ є стаяо предъ господемъ,
и погледи на лице Содома и Гоморра‚ и дизашесе пламенъ отъ землѣ као дымъ изъ пећи.
А кад’ упропасти Богъ све градове тога предѣла‚ сѣтисе Богъ Авраама, и изшалѣ Лота изъ сред’ пропасти, кад’ упропасти Господъ градове, у коима живяше Лотъ.
И изиђе Лотъ изъ Сигора, и сѣде у гори самъ и двѣ кћери нѣгове съ ньимъ; єръ се бояо живити у Сигору, па се усели у пештеру самъ и двѣ кћери нѣгове съ ньимъ.
И рече старія млађой: отацъ є нашъ старъ‚ а никога на земльи, кой ће ући къ нама‚ као што є обычно цѣломе свѣту;
ходи дакле да опоимо отца нашега віномъ, и преспавамо съ ньимъ, на ћемо подићи отъ отца нашега сѣме.
И опою отца свога віномъ оне ноћи, и ушавши старія преспава съ отцемъ своимъ ту ноћь и онъ не дознаде ни кад’ є спавао ни кад’ е устао.
И буде ютро, и рече старіа млађой: я ето преспавахъ юче съ отцемъ нашимъ, опоймога віномъ и ову ноћь, пакъ ушавши преспавай съ ньимъ, и подићемо отъ отца нашега сѣме.
И опоише те ноћи отца свога віномъ, пакъ ушавши млађа преспава съ отцемъ своимъ; а онъ не дознаде ни кад’ є спавао, ни кад’ є устао.
И обадвѣ кћери Лотове зачну отъ отца свога; старія роди сина, и нарече му име Моавъ, говорећи: отъ отца є мога; тай є отацъ Моавићана' све до данашнѣга дана.
Роди и млађа сына‚ и нарече му име Аммани, говорећи: сынъ є рода мога; тай є отацъ Амманића' до данашнѣга дана.