А у вече дођоше два анђела у Содом; а Лот сјеђаше на вратима Содомским; и кад их угледа, устаде те их срете, и поклони се лицем до земље,
И рече: ходите, господо, у кућу слуге својега, и преноћите и оперите ноге своје; па сјутра рано кад устанете пођите својим путем. А они рекоше: не, него ћемо преноћити на улици.
Али он навали на њих, те се увратише к њему и уђоше у кућу његову, и он их угости, и испече хљебова пријесних, и једоше.
И још не бјеху легли, а грађани Содомљани слегоше се око куће, старо и младо, сав народ са свијех крајева,
И викаху Лота и говораху му: гдје су људи што дођоше синоћ к теби изведи их к нама да их познамо.
А Лот изиде к њима пред врата затворив врата за собом,
И рече им: немојте, браћо, чинити зла.
Ево имам двије кћери, које још не познаше човјека; њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; само не дирајте у ове људе, јер су за то ушли под мој кров.
А они му рекоше: ходи амо. Па онда рекоше: овај је сам дошао амо да живи као дошљак, па још хоће да нам суди; сад ћемо теби учинити горе него њима. Па навалише јако на човјека, на Лота, и стадоше истављати врата.
А она два човјека дигоше руке, и увукоше Лота к себи у кућу, и затворише врата.
А људе што бијаху пред вратима кућним у један пут ослијепише од најмањега до највећега, те не могаху наћи врата.
Тада она два човјека рекоше Лоту: ако имаш овдје још кога свога, или зета или сина или кћер, или кога год свога у овом граду, гледај нек иду одавде;
Јер хоћемо да затремо мјесто ово, јер је вика њихова велика пред Господом, па нас посла Господ да га затремо.
И изиде Лот, и каза зетовима својима, за које шћаше дати кћери своје, и рече им: устајте, идите из мјеста овога, јер ће сада затрти Господ град овај. Али се зетовима, његовијем учини да се шали.
А кад зора забијеље, навалише анђели на Лота говорећи: устани, узми жену своју и двије кћери своје које су ту, да не погинеш у безакоњу града тога.
А он се стаде шчињати, те људи узеше за руку њега и жену његову и двије кћери његове, јер га бјеше жао Господу; и изведоше га и пустише га иза града.
И кад их изведоше на поље, рече један: избави душу своју и не о6зири се натраг, и у цијелој овој равни да нијеси стао; бјежи на оно брдо, да не погинеш.
А Лот им рече: немој, Господе!
Гле, слуга твој нађе милост пред тобом, и милост је твоја превелика, коју ми учини сачувавши ми живот; али не могу утећи на брдо да ме не стигне зло и не погинем.
Ено град близу; онамо се може утећи, а мали је; да бјежим онамо; та мали је, те ћу остати жив.
А он му рече: ето послушаћу те и за то, и не ћу затрти града, за који рече.
Брже бјежи онамо; јер не могу чинити ништа докле не стигнеш онамо. За то се прозва онај град Сигор.
И кад сунце ограну по земљи, Лот дође у Сигор.
Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
И затр оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски.
Али жена Лотова бјеше се обазрела идући за њим, и поста слан камен.
А сјутрадан рано уставши Аврам, отиде на мјесто гдје је стајао пред Господом;
И погледа на Содом и Гомор и сву околину по оној равни, и угледа, а то се дизаше дим од земље као дим из пећи.
Али кад Бог затираше градове у оној равни, опомену се Бог Аврама, и изведе Лота из пропасти кад затр градове гдје живљаше Лот.
А Лот отиде из Сигора, и стани се на оном брду с двије кћери своје, јер се бојаше остати у Сигору; и живљаше у пећини с двије кћери своје.
А старија рече млађој: наш је отац стар, а нема никога на земљи да дође к нама као што је обичај по свој земљи.
Хајде да дамо оцу вина нека се опије, па да легнемо с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
И дадоше оцу вина ону ноћ; и дошавши старија леже с оцем својим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.
А сјутрадан рече старија млађој: гле, ноћас спавах с оцем својим. Да му дамо вина и до вече, па иди ти и лези с њим, еда бисмо сачувале сјеме оцу својему.
Па и то вече дадоше оцу вина, и уставши млађа леже с њим, и он не осјети ни кад она леже ни кад устаде.
И обје кћери Лотове затрудњеше од оца својега.
И старија роди сина, и надједе му име Моав; од њега су Моавци до данашњега дана.
Па и млађа роди сина, и надједе му име Аман; од њега су Аманци до данашњега дана.
Два Ангела дођу у Содомъ увече, а Лотъ сѣђаше предъ враты Содомски’. Видивши
ихъ Лоть, устане имъ на срѣтенѣ, и поклонисе лицемъ до землѣ,
па рекне ево, Господо, склонитесе у домъ слуге вашега, и отпочините‚ и оперите ноге ваше, пакъ ћете уранивши поћи на свой путъ. А они рекну: не, но на улицы ћемо отпочинути.
И принуди ихъ склонити се къ нѣму, те уђу у домъ нѣговъ; и сготови имъ вечеру, и испече имъ опрѣсноке, и єдоше.
Но пре него што ће лећи спавати люди Содомляни обколу домъ отъ младића до самога старца, савъ народъ скупа.
И иззываху Лота говорећи му, гдѣ су тіи мужеви ушавши ноћасъ къ теби? изведи ихъ къ нама, да будемо съ ньима.
И изиђе Лотъ къ ньима предъ врата, а за собомь затвори врата;
па рекне имъ: немой те, браћо, не чините зла!
У мене су двѣ кћери, кое непознаше мужа; извесћу ихъ къ вама, па чините съ ньима како вамъ є угодно; само мужевма овыма не чините обиде, єръ тога ради уђоше подъ дома мога кров.
А они му рекоше: иди одатлѣ; дошао си амо учити насъ‚ еда ли и судъ судити? сад’ ћемо тебе напасти горе неголи оне; и насилствоваше мужа Лота врло.
Но мужеви простру руке, и увуку Лота къ себи у собу‚ па заключаю собна врата;
а люде, кои быше предъ враты дома‚ поразе слѣпоћомъ отъ мала све до велика, те не могоше тражећи наћи врата.
И рекну мужеви Лоту: имашь ли ты овдѣ зетове или сынове или кћери, или ако ти є другій тко у граду, изведи ихъ изъ овога мѣста;
єръ мы упропасћуемо мѣсто ово; єръ уздигнусе вика ньихова предъ Господемъ, пакъ посла насъ уништити га.
И изиђе Лотъ, пакъ каже зетовма своима узевшима кћери нѣгове, и рекне: устайте и изиђите изъ мѣста овога, єръ Господъ упропасћуе градъ. А зетови држаше, да се шали.
Кад’ се заютри, нудише Ангели Лота говорећи: устай, узми жену твою и две кћери твое, кое имашь, пакъ изиђи, да непогинешь и ты съ беззаконима у граду.
И смутишесе, а Ангели узму за руку нѣга, и жену му за руку, и двѣ кћери му за руке, єръ ихъ поштеди Господъ.
И, кад’ изведу ихъ наполѣ, рекну: спасаюћи спаси твою душу; не обзирисе натрагъ, нити постой у цѣломъ предѣлу овомъ; спасайсе у гору‚ да скупа ухваћенъ не будешь кадгодъ.
А Лотъ имъ рече: молимъ, Господе,
кад’ нађе слуга Твой милость предъ Тобомъ, и увеличао си правду Твою, кою чинишь нада мномъ, да ми душа живи; я нећу моћи спастисе у гору, и умрећу;
ево є овай градъ близу, кой ніє ли маленъ? да тамо утечемъ, и тамо се спасемъ‚ па да жива буде душа моя Тебе ради.
И рече му: гле! удивихсе лицу твоме и рѣчи той, да се не погуби градъ, о комъ си говоріо.
Похити дакле тамо; єръ не могу учинити дѣло‚ докъ не уђешь тамо; зато назове име граду томе Сигоръ.
Сунце изиђе на землю а Лотъ уђе у Сигоръ.
И пусти Господъ кишу сумпора на Содомъ и Гоморръ, и буде ватра отъ Господа съ неба.
И упропасти градове те и сву околну страну, и све живеће у градовы и сво былѣ на земльи.
А жена нѣгова обазрѣсе натрагъ, и постане стубомъ сланымъ.
Авраамъ пакъ уставши уютру отиде на мѣсто‚ гдѣ є стаяо предъ господемъ,
и погледи на лице Содома и Гоморра‚ и дизашесе пламенъ отъ землѣ као дымъ изъ пећи.
А кад’ упропасти Богъ све градове тога предѣла‚ сѣтисе Богъ Авраама, и изшалѣ Лота изъ сред’ пропасти, кад’ упропасти Господъ градове, у коима живяше Лотъ.
И изиђе Лотъ изъ Сигора, и сѣде у гори самъ и двѣ кћери нѣгове съ ньимъ; єръ се бояо живити у Сигору, па се усели у пештеру самъ и двѣ кћери нѣгове съ ньимъ.
И рече старія млађой: отацъ є нашъ старъ‚ а никога на земльи, кой ће ући къ нама‚ као што є обычно цѣломе свѣту;
ходи дакле да опоимо отца нашега віномъ, и преспавамо съ ньимъ, на ћемо подићи отъ отца нашега сѣме.
И опою отца свога віномъ оне ноћи, и ушавши старія преспава съ отцемъ своимъ ту ноћь и онъ не дознаде ни кад’ є спавао ни кад’ е устао.
И буде ютро, и рече старіа млађой: я ето преспавахъ юче съ отцемъ нашимъ, опоймога віномъ и ову ноћь, пакъ ушавши преспавай съ ньимъ, и подићемо отъ отца нашега сѣме.
И опоише те ноћи отца свога віномъ, пакъ ушавши млађа преспава съ отцемъ своимъ; а онъ не дознаде ни кад’ є спавао, ни кад’ є устао.
И обадвѣ кћери Лотове зачну отъ отца свога; старія роди сина, и нарече му име Моавъ, говорећи: отъ отца є мога; тай є отацъ Моавићана' све до данашнѣга дана.
Роди и млађа сына‚ и нарече му име Аммани, говорећи: сынъ є рода мога; тай є отацъ Амманића' до данашнѣга дана.