Послије му се јави Господ у равници Мамвријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у по дне.
Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека, стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;
И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.
Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.
И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па, онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна, и испеци погаче.
Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
Па онда изнесе масла, и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором.
А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.
За то се насмија Сара у себи говорећи: по што сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар.
Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?
Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
А Сара удари у бах говорећи: нијесам се смијала, Јер се уплаши. Али он рече: није истина, него си се смијала.
По том усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; и Аврам пође с њима да их испрати.
А Господ рече: како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи
Јер знам да ће заповједити синовима својим и дому својему након себе да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.
И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика и гријех је њихов грдан.
За то ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
И приступив Аврам рече: хоћеш ли погубити и праведнога с неправедни?
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и не ћеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему?
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље не ће судити право?
И рече Господ: ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради.
А Аврам одговори и рече: гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет затрти сав град? Одговори: не ћу, ако нађем четрдесет и пет.
И стаде даље говорити, и рече: може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: не ћу ради онијех четрдесет.
По том рече: немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: не ћу, ако нађем тридесет.
Опет рече: гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: не ћу их погубити за онијех двадесет.
Најпослије рече: немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: не ћу их погубити ради онијех десет.
И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.
И яви му се Богъ кодъ дуба Мамрійска седећем' у полдне предъ враты сѣнице свое.
Кад' погледи очима своима и види‚ гле! три мужа стояше предъ ньимъ; па видећи притрчи имъ на срѣтенѣ отъ врата сѣнице свое, и поклонисе до землѣ,
и рекне: Господе! ако имамъ наклоность предъ тобомъ, не мимоиђи слугу твога;
нека се донесе вода, и оперу ноге ваше, и расхладитесе подъ дрветомъ;
и донећу хлѣбъ да єдете, па потомъ ћете поћи на путъ свой, рад’ кога се уклонисте къ слуги вашему. И рекоше: учини тако, као што си говоріо.
И похити Авраамъ у сѣницу къ Сарри, па іой рекне: брже замѣси три мѣре чиста брашна, те умѣси плетице.
А Авраамъ отрчи међу краве, и узме теле младо и здраво, па даде слуги своме, да га што пре сготови.
И узме масло и млеко и теле, кое сготови, пакъ изнесоше имъ, те єдоше, а самъ стая подъ дрветомъ предъ ньима.
И рече му: гдѣ ти є Сарра жена твоя; а онъ отговоривши рече: ено є у сѣницы.
А онъ рече: ево ћу я у повратку доћи къ теби у ово доба и часъ, и Сарра жена твоя родиће сына. А Сарра, стоећи предъ враты сѣнице, чуе то;
Аврамъ пакъ и Сарра стари бяху, и оматоривши престаше Сарри бывати женска,
па се Сарра насмѣе у себи говорећи: не бяше ми све досад’, а и Господаръ ми остари.
И рече Господъ Аврааму: што се насмѣя Сарра у себи говорећи: заиста ли ћу родити? та остарила самь я.
Еда ли ће изнемоћи у Бога слово? у ово доба и часъ вратићусе къ теби, и у Сарре быће сынъ,
А Сарра отрыцаше говорећи: нисамь се насмеяла, єръ се бояла. И рече іой не, но; насмѣала си се.
И уставши отуда мужеви‚ погледе на лице Содона и Гомора; а Авраамъ иђаше съ ньима пратећи ихь.
И рече Господъ: Еда ли ћу я утаити отъ Авраама слуге Мога она, коя Я чинимъ?
та Авраамъ ће растећи быти народъ великъ и многъ, и по нѣму благословитисе сви народи земни.
Єръ знамъ‚ да ѣе заповѣдити сыновма своима и дому своме по себи, хранити путове Господнѣ, творити правду и судъ, како да наведе Господъ на Авраама сва, коя му є говоріо.
И рече Господъ: вика Содомока и Гоморрска умножисе къ мени, и грѣси ньихови врло су велики.
Сићићу дакле и видити, да ли быва по вики ньиховой долазећой къ Мени; да ли не, да дознамъ.
И кренувшисе мужеви отуда дођу у Содомъ; а Авраамъ іоште бяше стоећи предъ Господемъ.
И приближившисе Авраамъ рече: хоћешь ли погубити праведнога съ нечестивымъ‚ па ће быти праведникъ као нечестивый?
Ако буде петдесетъ праведника' у граду, хоћешь ли погубити? нећешь ли поштедити сво мѣсто ради петдесетъ праведника', ако ихъ буде у нѣму?
Никако Ты учинити нећешь по той рѣчи‚ да убіешь праведника съ нечестивымъ, па да буде праведникъ као нечестивый никако; кой судишъ свой земльи, нећешь ли учинити судъ?
А Господъ рече: ако буде у Содому граду петдесетъ праведника’, оставићу цѣо градъ и сво мѣсто ньихъ ради.
Авраамъ отговори и рекне: већь самь почео бесѣдити Господу моме, а я самь земля и пепео;
ако ли се смая брой петдесетъ праведника' на четрдесетъ петъ хоѣешь ли погубити и съ овыма четрдесетъ петъ савъ градъ? И рече: нећу погубити, ако нађемъ тамо четрдесеть петъ.
И дода іошт’ говорити му, па рече: ако ли се нађу тамо четрдесетъ? И рече: ни рад’ четрдесетъ нећу погубити.
И рече: шта, Господе, да рекнемъ, и тридесетъ ако се тамо нађу? И рече: нећу погубити сбогъ тридесетъ.
И рече: кад' имамъ говорити Господу; ако ли се тамо нађу двадесетъ. И рече: нећу погубити, ако се нађу тамо двадесеть.
И рече: шта, Господе, ако рекнемъ іошт' едаредъ? ако ли се нађу тамо 'десетъ? И рече: нећу погубити рад’ десетъ.
И отиде Господъ‚ еръ преста говорити Аврааму; а Авраамъ вратисе на свое мѣсто.