18.1
18.2
18.3
18.4
18.5
18.6
18.7
18.8
18.9
18.10
18.11
18.12
18.13
18.14
18.15
18.16
18.17
18.18
18.19
18.20
18.21
18.22
18.23
18.24
18.25
18.26
18.27
18.28
18.29
18.30
18.31
18.32
18.33
ܘܐܸܬܼܓܿܠܝܼ ܥܠܵܘܗܝ ܡܵܪܝܵܐ ܒܹܝܬ ܒܲܠܘܼܛܵܐ ܕܡܲܡܪܹܐ: ܘܗܘ̤ ܝܵܬܸܒ݂ ܒܬܲܪܥܵܐ ܕܡܲܫܟܢܵܐ ܟܲܕ݂ ܚܵܡ ܝܵܘܡܵܐ.
ܘܐܲܪܝܼܡ ܥܲܝܢܵܘ̈ܗܝ ܘܲܚܙܵܐ: ܘܗܵܐ ܬܠܵܬܼܵܐ ܓܲܒ݂ܪܝܼܢ ܩܵܝܡܝܼܢ ܠܥܸܠ ܡܸܢܹܗ: ܘܲܚܙܵܐ ܐܸܢܘܿܢ ܘܲܪܗܸܛ ܠܐܘܼܪܥܗܘܿܢ ܡ̣ܢ ܬܲܪܥܵܐ ܕܡܲܫܟܿܢܵܐ: ܘܲܣܓܸܕ݂ ܥܲܠ ܐܲܪܥܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝ: ܐܸܢ ܐܸܫܟܿܚܹܬܼ ܪܲܚܡܹܐ ܒܥܲܝܢܲܝܟ: ܠܵܐ ܬܸܥܒܲܪ ܡ̣ܢ ܥܲܒ݂ܕܵܟ.
ܐܸܣܲܒ݂ ܩܲܠܝܼܠ ܡܲܝ̈ܵܐ ܘܐܲܫܝܼܓܼܘ ܪܸܓܼܠܲܝܟܿܘܿܢ: ܘܐܸܣܬܿܡܸܟ݂ܘ ܬܚܹܝܬܼ ܐܝܼܠܵܢܵܐ.
ܘܣܲܒ݂ܘ ܦܸܬܿܬܼܵܐ ܕܠܲܚܡܵܐ ܘܲܣܡܘܿܟ݂ܘ ܠܸܒܟ݂ܘܿܢ: ܘܒ݂ܵܬܸܪܟܸܿܢ ܬܸܥܒܿܪܘܼܢ: ܡܸܛܠ ܕܗܵܟܲܢܵܐ ܥܒܲܪܬܿܘܿܢ ܥܲܠ ܥܲܒ݂ܕܟ݂ܘܿܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ ܗܵܟܲܢܵܐ ܬܸܥܒܸܿܕ ܐܲܝܟ ܕܐܸܡܲܪܬ.
ܘܐܸܣܬܲܪܗܲܒ݂ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ: ܘܲܪܗܸܛ ܠܡܲܫܟܿܢܵܐ ܠܘܵܬܼ ܣܲܪܵܐ: ܘܐܸܡܲܪ݂: ܒܲܥܓܲܠ ܬܠܵܬܼ ܣܵܐܝܼ̈ܢ ܩܲܡܚܵܐ ܢܫܝܼܦܵܐ: ܠܘܼܫܝ ܘܲܥܒܸܕ݂ܝ ܪܲܥܦܵܐ.
ܘܲܠܒܲܩܪܵܐ ܪܗܸܛ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ: ܘܲܢܣܲܒ݂ ܥܸܓܼܠܵܐ ܚܲܕ݂ ܕܫܲܡܝܼܢ ܘܛܵܒ݂: ܘܝܲܗ̄ܒܹܿܗܿ ܠܛܲܠܝܵܐ ܘܣܲܪܗܸܒ݂ ܕܢܸܥܒܿܕ݂ܝܼܘܗܝ.
ܘܲܢܣܲܒ݂ ܚܹܐܘܬܼܵܐ ܘܚܲܠܒ݂ܵܐ ܘܥܸܓܼܠܵܐ ܕܲܥܒܲܕ݂: ܘܣܵܡ ܩܕ݂ܵܡܲܝܗܘܿܢ: ܘܗܘ̤ ܩܵܐܹܡ ܗ̄ܘܵܐ ܠܥܸܠ ܡܸܢܗܘܿܢ ܬܚܹܝܬܼ ܐܝܼܠܵܢܵܐ: ܘܐܸܟܲܠܘ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ܘ ܠܹܗ: ܐܲܝܟܵܐ ܗ̄ܝܼ ܣܲܪܵܐ ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܟ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܗܵܐ ܒܡܲܫܟܿܢܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܹܗ ܡܸܗܦܲܟ ܐܸܗܦܘܿܟ ܠܘܵܬܼܵܟ݂ ܠܙܲܒ݂ܢܵܐ ܗܵܢܵܐ ܟܲܕ݂ ܗܝ̤ ܚܲܝܵܐ: ܘܢܸܗܘ̤ܐ ܒܪܵܐ ܠܣܲܪܵܐ ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܟ: ܘܣܲܪܵܐ ܫܸܡܥܲܬܼ ܒܬܲܪܥܵܐ ܕܡܲܫܟܿܢܵܐ: ܘܗܘ̤ ܒܸܣܬܿܪܵܗܿ.
ܘܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܘܣܲܪܵܐ ܣܐܸܒ݂ܘ ܘܥܲܠܘ ܒܲܫܢܲܝܵ̈ܐ: ܥܒܲܪ ܡ̣ܢ ܕܲܠܡܸܗܘܵܐ ܠܣܲܪܵܐ ܐܘܼܪܚܵܐ ܕܢܸܫܹ̈ܐ.
ܘܓܸܚܟܲܬܼ ܣܲܪܵܐ ܒܠܸܒܵܗܿ ܘܐܸܡܪܲܬܼ: ܡ̣ܢ ܒܵܬܲܪ ܕܲܒ݂ܠܝܼܬܼ ܗܵܘ̇ܝܵܐ ܠܝܼ ܥܠܲܝܡܘܼܬܼܵܐ: ܘܡܵܪܝ ܣܐܸܒ݂.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝܵܐ ܠܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ: ܠܡܵܢܵܐ ܓܸܚܟܲܬܼ ܣܲܪܵܐ ܘܐܸܡܪܲܬܼ: ܫܲܪܝܼܪܵܐܝܼܬܼ ܐܹܠܲܕ݂ ܐܸܢܵܐ ܕܣܸܐܒܹܬܼ.
ܪܲܒܵܐ ܗ̄ܝܼ ܨܒ݂ܘܼܬܼܵܐ ܡ̣ܢ ܡܵܪܝܵܐ: ܕܲܠܙܲܒ݂ܢܵܐ ܗܵܢܵܐ ܐܸܗܦܘܿܟ ܠܘܵܬܵܟ݂ ܟܲܕ݂ ܗܝܼ ܚܲܝܵܐ: ܘܢܸܗܘܸܐ ܒܪܵܐ ܠܣܲܪܵܐ ܐܲܢ̄ܬܿܬܼܵܟ.
ܘܟܸܦܪܲܬܼ ܣܲܪܵܐ ܘܐܸܡܪܲܬܼ ܠܵܐ ܓܸܚܟܹܿܬܼ: ܡܸܛܠ ܕܕܸܚܠܲܬܼ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ: ܒܪܲܡ ܓܲܚܸܟ݂ܬܿܝ.
ܘܩܵܡܘ ܡ̣ܢ ܬܲܡܵܢ ܓܲܒ݂ܪܹ̈ܐ ܘܚܵܪܘ ܠܐܲܦܲܝ̈ ܣܕ݂ܘܿܡ: ܘܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܐܸܙܲܠ ܥܲܡܗܘܿܢ ܕܢܸܠܘܸܐ ܐܸܢܘܿܢ.
ܘܡܵܪܝܵܐ ܐܸܡܲܪ: ܡܟܲܣܸܐ ܐ̄ܢܵܐ ܡ̣ܢ ܥܲܒ݂ܕܲܝ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܡܸܕܸܡ ܕܥܵܒܸܕ݂ ܐ̄ܢܵܐ.
ܘܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܡܸܗܘܵܐ ܢܸܗܘܸܐ ܠܥܲܡܵܐ ܪܲܒܵܐ ܘܣܲܓܿܝܼܐܵܐ: ܘܢܸܬܼܒܲܪܟ݂ܘܼܢ ܒܹܗ ܟܠܗܘܿܢ ܥܲܡܡܹ̈ܐ ܕܐܲܪܥܵܐ.
ܡܸܛܠ ܕܝܵܕܲܥ ܐ̄ܢܵܐ ܠܹܗ: ܕܲܡܦܲܩܸܕ݂ ܠܲܒ݂ܢܵܘ̈ܗܝ ܘܠܼܲܒ݂ܢܲܝ̈ ܒܲܝܬܹܿܗ ܡ̣ܢ ܒܵܬܼܪܹܗ: ܕܢܸܛܪܘܼܢ ܐܘܼܪܚܵܬܹܗ ܕܡܵܪܝܵܐ: ܠܡܸܥܒܲܕ݂ ܙܲܕܝܼܩܘܼܬܼܵܐ ܘܕ݂ܝܼܢܵܐ ܡܸܛܠ ܕܢܲܝܬܹܿܐ ܡܵܪܝܵܐ ܥܲܠ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܡܸܕܸܡ ܕܐܸܡܲܪ ܥܠܵܘܗܝ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝܵܐ: ܓܥܵܬܼܵܐ ܕܲܣܕ݂ܘܿܡ ܘܲܕ݂ܥܵܡܘܿܪܵܐ ܥܸܠܲܬܼ ܩܕ݂ܵܡܲܝ: ܘܲܚܛܵܗܲܝܗܘܿܢ ܛܵܒ݂ ܥܫܸܢܘ.
ܐܸܚܘܿܬܼ ܘܐܸܚܙܸܐ: ܐܸܢ ܐܲܝܟ ܓܥܵܬܼܵܐ ܕܥܸܠܲܬܼ ܠܘܵܬܼܝ ܥܒܸܕ݂ܘ ܘܫܲܡܠܝܼܘ. ܘܐܸܢ ܠܵܐ: ܐܸܕܲܥ.
ܘܐܸܬܼܦܢܝܼܘ ܡ̣ܢ ܬܲܡܵܢ ܓܲܒ݂ܪܹ̈ܐ ܘܐܸܙܲܠܘ ܠܲܣܕ݂ܘܿܡ: ܘܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܥܕܲܟܹܿܝܐ ܩܵܐܹܡ ܗ̄ܘܵܐ ܩܕ݂ܵܡ ܡܵܪܝܵܐ.
ܘܲܩܪܸܒ݂ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܘܐܸܡܲܪ݂: ܒܚܲܕ݂ ܪܘܼܓܼܙܵܐ ܡܵܘܒܸܿܕ݂ ܐܲܢ̄ܬ ܙܲܕܝܼܩܵܐ ܥܲܡ ܚܲܛܵܝܵܐ.
ܐܸܢ ܐܝܼܬܼ ܚܲܡܫܝܼܢ ܙܲܕܝܼܩܝܼܢ ܒܓ݂ܵܘ ܩܪܝܼܬܼܵܐ: ܒܪܘܼܓܼܙܵܐ ܚܲܕ݂ ܡܵܘܒܸܿܕ ܐܲܢ̄ܬ: ܘܠܵܐ ܫܵܒܸܩ ܐܲܢ̄ܬ ܠܐܲܬܼܪܵܐ: ܡܸܛܠ ܚܲܡܫܝܼܢ ܙܲܕܝܼܩܝܼܢ ܕܲܒ݂ܓ݂ܵܘܵܗܿ.
ܚܵܣ ܠܵܟ݂ ܕܬܸܥܒܸܿܕ݂ ܦܸܬܼܓ݂ܵܡܵܐ ܗܵܢܵܐ: ܕܬܸܩܛܘܿܠ ܙܲܟܵܝܵܐ ܥܲܡ ܚܲܝܵܒ݂ܵܐ: ܘܢܸܗܘܸܐ ܙܲܟܵܝܵܐ ܐܲܝܟ ܚܲܝܵܒ݂ܵܐ: ܚܵܣ ܠܵܟ݂ ܕܲܝܵܢܵܐ ܕܟ݂ܠܵܗ ܐܲܪܥܵܐ : ܠܵܐ ܢܸܬܼܥܒܸܕ݂ ܕܝܼܢܵܐ ܗܵܢܵܐ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܡܵܪܝܵܐ: ܐܸܢ ܐܸܫܟܲܚ ܒܲܣܕ݂ܘܿܡ ܚܲܡܫܝܼܢ ܙܲܕܝܼܩܝܼܢ ܒܓ݂ܵܘ ܩܪܝܼܬܼܵܐ: ܐܸܫܒܿܘܿܩ ܠܟ݂ܠܹܗܿ ܐܲܬܼܪܵܐ ܡܸܛܠܵܬܼܗܘܿܢ.
ܘܲܥܢܵܐ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܘܐܸܡܲܪ݂: ܗܵܐ ܫܲܪܝܼܬܼ ܠܲܡܡܲܠܵܠܘܼ ܩܕ݂ܵܡ ܡܵܪܝܵܐ: ܘܐܸܢܵܐ ܥܲܦܪܵܐ ܐ̄ܢܵܐ ܘܩܸܛܡܵܐ.
ܘܐܸܢ ܚܲܣܝܼܪܝܼܢ ܡ̣ܢ ܚܲܡܫܝܼܢ ܙܲܕܝܼܩܝܼܢ ܚܲܡܫܵܐ: ܡܚܲܒܸܿܠ ܐܲܢ̄ܬ ܡܸܛܠ ܚܲܡܫܵܐ ܟܠܵܗܿ ܩܪܝܼܬܼܵܐ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܐܹܚܲܒܸܿܠ ܐܸܢ ܐܸܫܟܲܚ ܬܲܡܵܢ ܐܲܪܒܿܥܝܼܢ ܘܚܲܡܫܵܐ.
ܘܐܵܘܣܸܦ ܬܒ݂ܘܼ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܠܡܹܐܡܲܪ ܠܹܗ: ܘܐܸܢ ܡܸܫܬܲܟ݂ܚܝܼܢ ܬܲܡܵܢ ܐܲܪܒܿܥܝܼܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܐܹܚܲܒܸܿܠ ܐܸܢ ܐܸܫܟܲܚ ܬܲܡܵܢ ܐܲܪܒܿܥܝܼܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܢܸܬܼܒܿܐܸܫ ܠܡܵܪܝܵܐ ܘܐܹܡܲܠܸܠ: ܘܐܸܢ ܡܸܫܬܲܟ݂ܚܝܼܢ ܬܲܡܵܢ ܬܠܵܬܼܝܼܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܐܹܚܲܒܸܿܠ ܐܸܢ ܐܸܫܟܲܚ ܬܲܡܵܢ ܬܠܵܬܼܝܼܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂ ܗܵܐ ܫܲܪܝܼܬܼ ܠܲܡܡܲܠܵܠܘܼ ܩܕ݂ܵܡ ܡܵܪܝܵܐ: ܘܐܸܢ ܡܸܫܬܲܟ݂ܚܝܼܢ ܬܲܡܵܢ ܥܸܣܪܝܼܢ: ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܐܹܚܲܒܸܿܠ ܡܸܛܠ ܥܸܣܪܝܼܢ.
ܘܐܸܡܲܪ݂: ܠܵܐ ܢܸܬܼܒܿܐܸܫ ܠܡܵܪܝܵܐ ܘܐܹܡܲܠܸܠ. ܒܲܠܚܘܿܕ݂ ܙܒܲܢ̄ܬܵܐ ܗܵܕܹܐ: ܘܐܸܢ ܡܸܫܬܲܟ݂ܚܝܼܢ ܬܲܡܵܢ ܥܸܣܪܵܐ. ܘܐܸܡܲܪ݂ ܠܵܐ ܐܹܚܲܒܸܿܠ ܡܸܛܠ ܥܸܣܪܵܐ.
ܘܐܸܙܲܠ ܡܵܪܝܵܐ ܟܲܕ݂ ܫܲܠܸܡ ܠܲܡܡܲܠܵܠܘܼ ܥܲܡ ܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ: ܘܐܲܒ݂ܪܵܗܵܡ ܗܦܲܟ ܠܐܲܬܼܪܹܗܿ.
И яви му се Богъ кодъ дуба Мамрійска седећем' у полдне предъ враты сѣнице свое.
Кад' погледи очима своима и види‚ гле! три мужа стояше предъ ньимъ; па видећи притрчи имъ на срѣтенѣ отъ врата сѣнице свое, и поклонисе до землѣ,
и рекне: Господе! ако имамъ наклоность предъ тобомъ, не мимоиђи слугу твога;
нека се донесе вода, и оперу ноге ваше, и расхладитесе подъ дрветомъ;
и донећу хлѣбъ да єдете, па потомъ ћете поћи на путъ свой, рад’ кога се уклонисте къ слуги вашему. И рекоше: учини тако, као што си говоріо.
И похити Авраамъ у сѣницу къ Сарри, па іой рекне: брже замѣси три мѣре чиста брашна, те умѣси плетице.
А Авраамъ отрчи међу краве, и узме теле младо и здраво, па даде слуги своме, да га што пре сготови.
И узме масло и млеко и теле, кое сготови, пакъ изнесоше имъ, те єдоше, а самъ стая подъ дрветомъ предъ ньима.
И рече му: гдѣ ти є Сарра жена твоя; а онъ отговоривши рече: ено є у сѣницы.
А онъ рече: ево ћу я у повратку доћи къ теби у ово доба и часъ, и Сарра жена твоя родиће сына. А Сарра, стоећи предъ враты сѣнице, чуе то;
Аврамъ пакъ и Сарра стари бяху, и оматоривши престаше Сарри бывати женска,
па се Сарра насмѣе у себи говорећи: не бяше ми све досад’, а и Господаръ ми остари.
И рече Господъ Аврааму: што се насмѣя Сарра у себи говорећи: заиста ли ћу родити? та остарила самь я.
Еда ли ће изнемоћи у Бога слово? у ово доба и часъ вратићусе къ теби, и у Сарре быће сынъ,
А Сарра отрыцаше говорећи: нисамь се насмеяла, єръ се бояла. И рече іой не, но; насмѣала си се.
И уставши отуда мужеви‚ погледе на лице Содона и Гомора; а Авраамъ иђаше съ ньима пратећи ихь.
И рече Господъ: Еда ли ћу я утаити отъ Авраама слуге Мога она, коя Я чинимъ?
та Авраамъ ће растећи быти народъ великъ и многъ, и по нѣму благословитисе сви народи земни.
Єръ знамъ‚ да ѣе заповѣдити сыновма своима и дому своме по себи, хранити путове Господнѣ, творити правду и судъ, како да наведе Господъ на Авраама сва, коя му є говоріо.
И рече Господъ: вика Содомока и Гоморрска умножисе къ мени, и грѣси ньихови врло су велики.
Сићићу дакле и видити, да ли быва по вики ньиховой долазећой къ Мени; да ли не, да дознамъ.
И кренувшисе мужеви отуда дођу у Содомъ; а Авраамъ іоште бяше стоећи предъ Господемъ.
И приближившисе Авраамъ рече: хоћешь ли погубити праведнога съ нечестивымъ‚ па ће быти праведникъ као нечестивый?
Ако буде петдесетъ праведника' у граду, хоћешь ли погубити? нећешь ли поштедити сво мѣсто ради петдесетъ праведника', ако ихъ буде у нѣму?
Никако Ты учинити нећешь по той рѣчи‚ да убіешь праведника съ нечестивымъ, па да буде праведникъ као нечестивый никако; кой судишъ свой земльи, нећешь ли учинити судъ?
А Господъ рече: ако буде у Содому граду петдесетъ праведника’, оставићу цѣо градъ и сво мѣсто ньихъ ради.
Авраамъ отговори и рекне: већь самь почео бесѣдити Господу моме, а я самь земля и пепео;
ако ли се смая брой петдесетъ праведника' на четрдесетъ петъ хоѣешь ли погубити и съ овыма четрдесетъ петъ савъ градъ? И рече: нећу погубити, ако нађемъ тамо четрдесеть петъ.
И дода іошт’ говорити му, па рече: ако ли се нађу тамо четрдесетъ? И рече: ни рад’ четрдесетъ нећу погубити.
И рече: шта, Господе, да рекнемъ, и тридесетъ ако се тамо нађу? И рече: нећу погубити сбогъ тридесетъ.
И рече: кад' имамъ говорити Господу; ако ли се тамо нађу двадесетъ. И рече: нећу погубити, ако се нађу тамо двадесеть.
И рече: шта, Господе, ако рекнемъ іошт' едаредъ? ако ли се нађу тамо 'десетъ? И рече: нећу погубити рад’ десетъ.
И отиде Господъ‚ еръ преста говорити Аврааму; а Авраамъ вратисе на свое мѣсто.
Претходна глава
Следећа глава