Послије му се јави Господ у равници Мамвријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у по дне.
Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека, стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;
И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.
Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом.
И изнијећу мало хљеба, те поткријепите срце своје, па, онда пођите, кад идете поред слуге својега. И рекоше: учини што си казао.
И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: брже замијеси три копање бијелога брашна, и испеци погаче.
Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.
Па онда изнесе масла, и млијека и теле које бјеше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху.
И они му рекоше: гдје је Сара жена твоја? А он рече: ено је под шатором.
А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина. А Сара слушаше на вратима од шатора иза њега.
А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена.
За то се насмија Сара у себи говорећи: по што сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар.
Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела?
Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.
А Сара удари у бах говорећи: нијесам се смијала, Јер се уплаши. Али он рече: није истина, него си се смијала.
По том усташе људи оданде, и пођоше пут Содома; и Аврам пође с њима да их испрати.
А Господ рече: како бих тајио од Аврама шта ћу учинити,
Кад ће од Аврама постати велик и силан народ, и у њему ће се благословити сви народи на земљи
Јер знам да ће заповједити синовима својим и дому својему након себе да се држе путова Господњих и да чине што је право и добро, да би Господ навршио на Авраму што му је обећао.
И рече Господ: вика је у Содому и Гомору велика и гријех је њихов грдан.
За то ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако, да знам.
И људи окренувши се пођоше пут Содома; али Аврам још стајаше пред Господом,
И приступив Аврам рече: хоћеш ли погубити и праведнога с неправедни?
Може бити да има педесет праведника у граду; хоћеш ли и њих погубити, и не ћеш опростити мјесту за онијех педесет праведника што су у њему?
Немој то чинити, ни губити праведника с неправедником, да буде праведнику као и неправеднику; немој; еда ли судија цијеле земље не ће судити право?
И рече Господ: ако нађем у Содому педесет праведника у граду, опростићу цијелом мјесту њих ради.
А Аврам одговори и рече: гле, сада бих проговорио Господу, ако и јесам прах и пепео.
Може бити праведника педесет мање пет, хоћеш ли за овијех пет затрти сав град? Одговори: не ћу, ако нађем четрдесет и пет.
И стаде даље говорити, и рече: може бити да ће се наћи четрдесет. Рече: не ћу ради онијех четрдесет.
По том рече: немој се гњевити, Господе, што ћу рећи; може бити да ће се наћи тридесет. И рече: не ћу, ако нађем тридесет.
Опет рече: гле, сада бих проговорио Господу; може бити да ће се наћи двадесет. Рече: не ћу их погубити за онијех двадесет.
Најпослије рече: немој се гњевити, Господе, што ћу још једном проговорити; може бити да ће се наћи десет. Рече: не ћу их погубити ради онијех десет.
И Господ отиде свршивши разговор с Аврамом; а Аврам се врати на своје мјесто.