17.1
17.2
17.3
17.4
17.5
17.6
17.7
17.8
17.9
17.10
17.11
17.12
17.13
17.14
17.15
17.16
17.17
17.18
17.19
17.20
17.21
17.22
17.23
17.24
17.25
17.26
17.27
Бы́сть же а҆вра́мꙋ лѣ́тъ де́вѧтьдесѧтъ де́вѧть: и҆ ꙗ҆ви́сѧ гдⷭ҇ь а҆вра́мꙋ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: а҆́зъ є҆́смь бг҃ъ тво́й, благоꙋгожда́й предо мно́ю и҆ бꙋ́ди непоро́ченъ:
и҆ положꙋ̀ завѣ́тъ мо́й междꙋ̀ мно́ю и҆ междꙋ̀ тобо́ю: и҆ ᲂу҆мно́жꙋ тѧ̀ ѕѣлѡ̀.
И҆ падѐ а҆вра́мъ на лицы̀ свое́мъ, и҆ речѐ є҆мꙋ̀ бг҃ъ, гл҃ѧ:
и҆ а҆́зъ сѐ, завѣ́тъ мо́й съ тобо́ю, и҆ бꙋ́деши ѻ҆те́цъ мно́жества ꙗ҆зы́кѡвъ:
и҆ не нарече́тсѧ ктомꙋ̀ и҆́мѧ твоѐ а҆вра́мъ, но бꙋ́детъ и҆́мѧ твоѐ а҆враа́мъ: ꙗ҆́кѡ ѻ҆тца̀ мно́гихъ ꙗ҆зы́кѡвъ положи́хъ тѧ̀:
и҆ возращꙋ́ тѧ ѕѣлѡ̀ ѕѣлѡ̀, и҆ положꙋ́ тѧ въ наро́ды, и҆ ца́рїе и҆з̾ тебє̀ и҆зы́дꙋтъ:
и҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й междꙋ̀ мно́ю и҆ междꙋ̀ тобо́ю, и҆ междꙋ̀ сѣ́менемъ твои́мъ по тебѣ̀ въ ро́ды и҆́хъ, въ завѣ́тъ вѣ́ченъ, да бꙋ́дꙋ тебѣ̀ бг҃ъ и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ по тебѣ̀:
и҆ да́мъ тебѣ̀ и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ по тебѣ̀ зе́млю, въ не́йже ѡ҆бита́еши, всю̀ зе́млю ханаа́ню во ѡ҆держа́нїе вѣ́чное, и҆ бꙋ́дꙋ и҆̀мъ бг҃ъ.
И҆ речѐ бг҃ъ ко а҆враа́мꙋ: ты́ же завѣ́тъ мо́й соблюде́ши, ты̀ и҆ сѣ́мѧ твоѐ по тебѣ̀ въ ро́ды и҆́хъ.
И҆ се́й завѣ́тъ, є҆го́же соблюде́ши междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми, и҆ междꙋ̀ сѣ́менемъ твои́мъ по тебѣ̀ въ ро́ды и҆́хъ: ѡ҆брѣ́жетсѧ ѿ ва́съ всѧ́къ мꙋ́жескъ по́лъ,
и҆ ѡ҆брѣ́жете пло́ть кра́йнюю ва́шꙋ, и҆ бꙋ́детъ въ зна́менїе завѣ́та междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми.
И҆ младе́нецъ ѻ҆смѝ дні́й ѡ҆брѣ́жетсѧ ва́мъ, всѧ́къ мꙋ́жескїй по́лъ въ родѣ́хъ ва́шихъ: и҆ домоча́децъ, и҆ кꙋ́пленый ѿ всѧ́кагѡ сы́на чꙋжда́гѡ, и҆́же нѣ́сть ѿ сѣ́мене твоегѡ̀: ѡ҆брѣ́занїемъ ѡ҆брѣ́жетсѧ домоча́децъ до́мꙋ твоегѡ̀ и҆ кꙋ́пленый.
И҆ бꙋ́детъ завѣ́тъ мо́й на пло́ти ва́шей въ завѣ́тъ вѣ́ченъ.
Неѡбрѣ́заный же мꙋ́жескїй по́лъ, и҆́же не ѡ҆брѣ́жетъ пло́ти кра́йнїѧ своеѧ̀ въ де́нь ѻ҆смы́й, погꙋби́тсѧ дꙋша̀ та̀ ѿ ро́да своегѡ̀: ꙗ҆́кѡ завѣ́тъ мо́й разорѝ.
И҆ речѐ бг҃ъ а҆враа́мꙋ: са́ра жена̀ твоѧ̀ не нарече́тсѧ и҆́мѧ є҆ѧ̀ са́ра, но са́рра бꙋ́детъ и҆́мѧ є҆́й:
блгⷭ҇влю́ же ю҆̀ и҆ да́мъ тебѣ̀ ѿ неѧ̀ ча́до: и҆ блгⷭ҇влю̀ є҆̀, и҆ бꙋ́детъ въ ꙗ҆зы́ки, и҆ ца́рїе ꙗ҆зы́кѡвъ и҆з̾ негѡ̀ бꙋ́дꙋтъ.
И҆ падѐ а҆враа́мъ на лицѐ своѐ, и҆ посмѣѧ́сѧ, и҆ речѐ въ мы́сли свое́й, глаго́лѧ: є҆да̀ столѣ́тномꙋ (мꙋ́жꙋ) роди́тсѧ сы́нъ; є҆да̀ и҆ са́рра девѧти́десѧти лѣ́тъ (сꙋ́щи) роди́тъ;
Рече́ же а҆враа́мъ къ бг҃ꙋ: і҆сма́илъ се́й да живе́тъ пред̾ тобо́ю.
Рече́ же бг҃ъ ко а҆враа́мꙋ: вои́стиннꙋ, сѐ, са́рра жена̀ твоѧ̀ роди́тъ тебѣ̀ сы́на, и҆ нарече́ши и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆саа́къ: и҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й съ ни́мъ въ завѣ́тъ вѣ́ченъ, да бꙋ́дꙋ є҆мꙋ̀ въ бг҃а и҆ сѣ́мени є҆гѡ̀ по не́мъ.
Ѡ҆ і҆сма́илѣ же сѐ послꙋ́шахъ тебѐ: и҆ сѐ блгⷭ҇ви́хъ є҆го̀, и҆ возращꙋ̀ є҆го̀, и҆ ᲂу҆мно́жꙋ є҆го̀ ѕѣлѡ̀: двана́десѧть ꙗ҆зы́ки роди́тъ: и҆ да́мъ є҆го̀ въ ꙗ҆зы́къ ве́лїй.
Завѣ́тъ же мо́й поста́влю со і҆саа́комъ, є҆го́же роди́тъ тебѣ̀ са́рра, во вре́мѧ сїѐ, въ лѣ́то второ́е.
Сконча́ же (бг҃ъ) гл҃ѧ къ немꙋ̀, и҆ взы́де бг҃ъ ѿ а҆враа́ма.
И҆ поѧ̀ а҆враа́мъ і҆сма́ила сы́на своего̀, и҆ всѧ̑ домоча́дцы своѧ̑ и҆ всѧ̑ кꙋ́плєныѧ, и҆ ве́сь мꙋ́жескъ по́лъ мꙋже́й, и҆̀же въ домꙋ̀ а҆враа́мли, и҆ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю и҆́хъ во вре́мѧ днѐ тогѡ̀, ꙗ҆́коже гл҃а є҆мꙋ̀ бг҃ъ.
А҆враа́мъ же девѧти́десѧти девѧтѝ лѣ́тъ бѧ́ше, є҆гда̀ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю свою̀.
І҆сма́илъ же сы́нъ є҆гѡ̀ бѧ́ше лѣ́тъ трехна́десѧти, є҆гда̀ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю свою̀.
Во вре́мѧ (же) днѐ ѻ҆́нагѡ ѡ҆брѣ́засѧ а҆враа́мъ и҆ і҆сма́илъ сы́нъ є҆гѡ̀,
и҆ всѝ мꙋ́жїе до́мꙋ є҆гѡ̀, и҆ домоча́дцы (є҆гѡ̀) и҆ кꙋ́пленїи ѿ и҆норо́дныхъ ꙗ҆зы́кѡвъ, и҆ ѡ҆брѣ́за ѧ҆̀.
Кад' бяше Авраму деветдесетъ деветъ година, явисе Господъ Авраму, и рече му: Я самь Богъ твой, благоугађай преда Мномъ, и буди непорочанъ.
Пакъ ћу ставити завѣтъ Мой међу Мномъ и тобомъ, и умножићу те врло.
И паде Аврамъ на лице свое; а Богъ му рече, говорећи:
Я самь, и ево завѣть Мой съ тобомъ: быћешь отацъ множства народа’;
нити ћесе отсад’ звати име твое Аврамъ, него Авраамъ быће име твое, єръ самь те учиніо отцемъ многихъ народа’.
И подићићу те врло врло, разширићу те на народе, и Цареви ће изъ тебе изићи.
И поставићу завѣтъ Мой међу Мномъ и тобомъ и међу сѣменемъ твоимъ послѣ тебе у ньихове родове, завѣтъ вѣчанъ, да ћу ти быти Богъ, и сѣмену твоме послѣ тебе.
И даћу теби и сѣмену твоме послѣ тебе землю; на коіой живишъ‚ сву землю Ханаанску, да ю држе вѣчито, и бићу имъ Богъ.
Іошт' рече Богъ Аврааму: ти ћешь пакъ и сѣме твое послѣ тебе по родовы’ ньиховых’ сачувати завѣтъ Мой.
А завѣтъ, кой ћешь сачувати међу Мномъ и вама и међу сѣменемъ твоимъ послѣ тебе по родовы’ ньиховы', овай є: обрѣзаћесе отъ васъ свакій мужкій полъ,
и обрезаћете тѣло ваше крайнѣ, пакъ ће быти знаменѣмъ завѣта међу Мномъ и вама.
И обрѣзаће вамъ се младенацъ оть осамъ дана’, свакій мужкій полъ по родовы ваши’, домочадац и куплѣный отъ свакога сына туђега, кой ніе отъ сѣмена твога; обрѣзанѣмъ обрѣзаћесе домочадацъ дома твога и куплѣный;
пакъ ће быти завѣтъ Мой на тѣлу вашемъ завѣтомъ вѣчнимъ.
А необрѣзаный мужкій полъ, кой не обрѣже крайнѣга тѣла свога у осмый данъ, погубићесе душа та одъ рода свога, што разори завѣтъ Мой.
И рече Богъ Аврааму: Сара жена твоя нећесе звати Сара именемъ, но Сарра быће іой име.
И благословићу ю, и оть нѣ ћу дати теби чадо, и ово ћу благословити‚ па ће отъ нѣга постати народи, и Цареви народа' изъ нѣга ће быти.
И падне Авраамъ на лице свое, па се насмѣе, и рекне у мысли своіой говорећи: стогодишнѣму ли ће се човеку родити Сынъ? еда ли ће и Сарра отъ деветдесетъ година’ родити?
И рече Богу Авраамъ: Ісмаилъ овай нека живи предъ Тобомъ.
А Богъ рече Аврааму: заиста, гле! Сарра жена твоя родиће теби сына, па ћешь му надѣнути име Ісаакъ; съ ньимъ ћу завѣтъ Мой учинити завѣтомъ вѣчнымъ, да му будемъ Богъ и сѣмену нѣговом’ послѣ нѣга.
А за Ісмаила те ево послушахъ, и гле! поволянъ ми є, и подигнућу га и умножићу га врло; дванайстъ ће народа' родити, и учинићу га народомь великимъ.
Но завѣтъ Мой поставићу са Ісаакомъ, кога ће ти родити Сарра у ово време друге године.
И сврши Богъ говорити му, и узнесесе Богъ отъ Авраама.
А Авраамъ узме сына свога и све домочадце свое и све куплѣне, и савъ мужкій полъ людій‚ кои су у дому Аврамовомъ, и обрѣже крайнѣ тѣло ньихово у време дана тога, као што му є рекао Богъ.
Аврааму пакь было є деветдесетъ деветъ година‚ кад’ є обрѣзао крайнѣ тѣло свое.
А Ісмаилъ сынъ нѣговъ имао є тринайстъ година’, кад’ обрѣза тѣло крайнѣ свое.
И у време онога дана обрѣзасе Авраамъ, и Ісмаилъ сынъ нѣговъ,
и сви мужки дома нѣговога, и домочадцы нѣгови, и куплѣни отъ инородныхъ народа’, и обрѣже ихъ.
Postquam Abram nonaginta et novem annorum factus est, apparuit ei Dominus dixitque ad eum: " Ego Deus omnipotens, ambula coram me et esto perfectus.
Ponamque foedus meum inter me et te et multiplicabo te vehementer nimis.
Cecidit Abram pronus in faciem.
Dixitque ei Deus: " Ecce pactum meum tecum. Erisque pater multarum gentium,
nec ultra vocabitur nomen tuum Abram, sed Abraham erit nomen tuum, quia patrem multarum gentium constitui te.
Faciamque te crescere vehementissime et ponam te in gentes; regesque ex te egredientur.
Et statuam pactum meum inter me et te et inter semen tuum post te in generationibus suis foedere sempiterno, ut sim Deus tuus et seminis tui post te.
Daboque tibi et semini tuo post te terram peregrinationis tuae, omnem terram Chanaan in possessionem aeternam; eroque Deus eorum ".
Dixit iterum Deus ad Abraham: " Tu autem pactum meum custodies, et semen tuum post te in generationibus suis.
Hoc est pactum meum, quod observabitis, inter me et vos et semen tuum post te. Circumcidetur ex vobis omne masculinum,
et circumcidetis carnem praeputii vestri, ut sit in signum foederis inter me et vos.
Infans octo dierum circumcidetur in vobis: omne masculinum in generationibus vestris, tam vernaculus quam empticius ex omnibus alienigenis, quicumque non fuerit de stirpe vestra.
Circumcidetur vernaculus et empticius, eritque pactum meum in carne vestra in foedus aeternum.
Masculus, cuius praeputii caro circumcisa non fuerit, delebitur anima illa de populo suo; pactum meum irritum fecit.
Dixit quoque Deus ad Abraham: " Sarai uxorem tuam non vocabis nomen eius Sarai, sed Sara erit nomen eius.
Et benedicam ei; et ex illa quoque dabo tibi filium. Benedicturus sum eam, eritque in nationes; reges populorum orientur ex ea ".
Cecidit Abraham in faciem suam et risit dicens in corde suo: " Putasne centenario nascetur filius? Et Sara nonagenaria pariet? ".
Dixitque ad Deum: " Utinam Ismael vivat coram te ".
Et ait Deus: " Sara uxor tua pariet tibi filium, vocabisque nomen eius Isaac; et constituam pactum meum illi in foedus sempiternum et semini eius post eum.
Super Ismael quoque exaudivi te: ecce benedicam ei et crescere faciam et multiplicabo eum vehementissime; duodecim duces generabit, et faciam illum in gentem magnam.
Pactum vero meum statuam ad Isaac, quem pariet tibi Sara tempore isto in anno altero ".
Cumque cessasset loqui cum eo, ascendit Deus ab Abraham.
Tulit ergo Abraham Ismael filium suum et omnes vernaculos domus suae universosque, quos emerat: cunctos mares ex omnibus viris domus suae; et circumcidit carnem praeputii eorum statim in ipsa die, sicut praeceperat ei Deus.
Abraham nonaginta novem erat annorum, quando circumcisus est in carne praeputii sui;
et Ismael filius eius tredecim annos impleverat tempore circumcisionis suae.
Eadem die circumcisus est Abraham et Ismael filius eius;
et omnes viri domus illius, tam vernaculi quam empticii ex alienigenis, circumcisi sunt cum eo.
Претходна глава
Следећа глава