dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.

И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.

А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:

Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.

За то се више не ћеш звати Аврам, него ће ти име бити А̀вра̂м, јер сам те учинио оцем многих народа;

Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.

А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе;

И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог.

И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена.

А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, који ћете држати: да се обрезује између вас све мушкиње.

А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас.

Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.

Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан.

А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега, јер поквари завјет мој.

И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара, него нека јој буде име Са́ра.

И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.

Тада паде Аврам ничице, и насмија се говорећи у срцу својем: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити?

И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом!

И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега.

А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ.

А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.

И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.

И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог.

А бјеше Авраму деведесет и девет година, кад обреза окрајак тијела својега.

А Исманлу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова.

У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,

И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.

Бы́сть же а҆вра́мꙋ лѣ́тъ де́вѧтьдесѧтъ де́вѧть: и҆ ꙗ҆ви́сѧ гдⷭ҇ь а҆вра́мꙋ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: а҆́зъ є҆́смь бг҃ъ тво́й, благоꙋгожда́й предо мно́ю и҆ бꙋ́ди непоро́ченъ:

и҆ положꙋ̀ завѣ́тъ мо́й междꙋ̀ мно́ю и҆ междꙋ̀ тобо́ю: и҆ ᲂу҆мно́жꙋ тѧ̀ ѕѣлѡ̀.

И҆ падѐ а҆вра́мъ на лицы̀ свое́мъ, и҆ речѐ є҆мꙋ̀ бг҃ъ, гл҃ѧ:

и҆ а҆́зъ сѐ, завѣ́тъ мо́й съ тобо́ю, и҆ бꙋ́деши ѻ҆те́цъ мно́жества ꙗ҆зы́кѡвъ:

и҆ не нарече́тсѧ ктомꙋ̀ и҆́мѧ твоѐ а҆вра́мъ, но бꙋ́детъ и҆́мѧ твоѐ а҆враа́мъ: ꙗ҆́кѡ ѻ҆тца̀ мно́гихъ ꙗ҆зы́кѡвъ положи́хъ тѧ̀:

и҆ возращꙋ́ тѧ ѕѣлѡ̀ ѕѣлѡ̀, и҆ положꙋ́ тѧ въ наро́ды, и҆ ца́рїе и҆з̾ тебє̀ и҆зы́дꙋтъ:

и҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й междꙋ̀ мно́ю и҆ междꙋ̀ тобо́ю, и҆ междꙋ̀ сѣ́менемъ твои́мъ по тебѣ̀ въ ро́ды и҆́хъ, въ завѣ́тъ вѣ́ченъ, да бꙋ́дꙋ тебѣ̀ бг҃ъ и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ по тебѣ̀:

и҆ да́мъ тебѣ̀ и҆ сѣ́мени твоемꙋ̀ по тебѣ̀ зе́млю, въ не́йже ѡ҆бита́еши, всю̀ зе́млю ханаа́ню во ѡ҆держа́нїе вѣ́чное, и҆ бꙋ́дꙋ и҆̀мъ бг҃ъ.

И҆ речѐ бг҃ъ ко а҆враа́мꙋ: ты́ же завѣ́тъ мо́й соблюде́ши, ты̀ и҆ сѣ́мѧ твоѐ по тебѣ̀ въ ро́ды и҆́хъ.

И҆ се́й завѣ́тъ, є҆го́же соблюде́ши междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми, и҆ междꙋ̀ сѣ́менемъ твои́мъ по тебѣ̀ въ ро́ды и҆́хъ: ѡ҆брѣ́жетсѧ ѿ ва́съ всѧ́къ мꙋ́жескъ по́лъ,

и҆ ѡ҆брѣ́жете пло́ть кра́йнюю ва́шꙋ, и҆ бꙋ́детъ въ зна́менїе завѣ́та междꙋ̀ мно́ю и҆ ва́ми.

И҆ младе́нецъ ѻ҆смѝ дні́й ѡ҆брѣ́жетсѧ ва́мъ, всѧ́къ мꙋ́жескїй по́лъ въ родѣ́хъ ва́шихъ: и҆ домоча́децъ, и҆ кꙋ́пленый ѿ всѧ́кагѡ сы́на чꙋжда́гѡ, и҆́же нѣ́сть ѿ сѣ́мене твоегѡ̀: ѡ҆брѣ́занїемъ ѡ҆брѣ́жетсѧ домоча́децъ до́мꙋ твоегѡ̀ и҆ кꙋ́пленый.

И҆ бꙋ́детъ завѣ́тъ мо́й на пло́ти ва́шей въ завѣ́тъ вѣ́ченъ.

Неѡбрѣ́заный же мꙋ́жескїй по́лъ, и҆́же не ѡ҆брѣ́жетъ пло́ти кра́йнїѧ своеѧ̀ въ де́нь ѻ҆смы́й, погꙋби́тсѧ дꙋша̀ та̀ ѿ ро́да своегѡ̀: ꙗ҆́кѡ завѣ́тъ мо́й разорѝ.

И҆ речѐ бг҃ъ а҆враа́мꙋ: са́ра жена̀ твоѧ̀ не нарече́тсѧ и҆́мѧ є҆ѧ̀ са́ра, но са́рра бꙋ́детъ и҆́мѧ є҆́й:

блгⷭ҇влю́ же ю҆̀ и҆ да́мъ тебѣ̀ ѿ неѧ̀ ча́до: и҆ блгⷭ҇влю̀ є҆̀, и҆ бꙋ́детъ въ ꙗ҆зы́ки, и҆ ца́рїе ꙗ҆зы́кѡвъ и҆з̾ негѡ̀ бꙋ́дꙋтъ.

И҆ падѐ а҆враа́мъ на лицѐ своѐ, и҆ посмѣѧ́сѧ, и҆ речѐ въ мы́сли свое́й, глаго́лѧ: є҆да̀ столѣ́тномꙋ (мꙋ́жꙋ) роди́тсѧ сы́нъ; є҆да̀ и҆ са́рра девѧти́десѧти лѣ́тъ (сꙋ́щи) роди́тъ;

Рече́ же а҆враа́мъ къ бг҃ꙋ: і҆сма́илъ се́й да живе́тъ пред̾ тобо́ю.

Рече́ же бг҃ъ ко а҆враа́мꙋ: вои́стиннꙋ, сѐ, са́рра жена̀ твоѧ̀ роди́тъ тебѣ̀ сы́на, и҆ нарече́ши и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆саа́къ: и҆ поста́влю завѣ́тъ мо́й съ ни́мъ въ завѣ́тъ вѣ́ченъ, да бꙋ́дꙋ є҆мꙋ̀ въ бг҃а и҆ сѣ́мени є҆гѡ̀ по не́мъ.

Ѡ҆ і҆сма́илѣ же сѐ послꙋ́шахъ тебѐ: и҆ сѐ блгⷭ҇ви́хъ є҆го̀, и҆ возращꙋ̀ є҆го̀, и҆ ᲂу҆мно́жꙋ є҆го̀ ѕѣлѡ̀: двана́десѧть ꙗ҆зы́ки роди́тъ: и҆ да́мъ є҆го̀ въ ꙗ҆зы́къ ве́лїй.

Завѣ́тъ же мо́й поста́влю со і҆саа́комъ, є҆го́же роди́тъ тебѣ̀ са́рра, во вре́мѧ сїѐ, въ лѣ́то второ́е.

Сконча́ же (бг҃ъ) гл҃ѧ къ немꙋ̀, и҆ взы́де бг҃ъ ѿ а҆враа́ма.

И҆ поѧ̀ а҆враа́мъ і҆сма́ила сы́на своего̀, и҆ всѧ̑ домоча́дцы своѧ̑ и҆ всѧ̑ кꙋ́плєныѧ, и҆ ве́сь мꙋ́жескъ по́лъ мꙋже́й, и҆̀же въ домꙋ̀ а҆враа́мли, и҆ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю и҆́хъ во вре́мѧ днѐ тогѡ̀, ꙗ҆́коже гл҃а є҆мꙋ̀ бг҃ъ.

А҆враа́мъ же девѧти́десѧти девѧтѝ лѣ́тъ бѧ́ше, є҆гда̀ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю свою̀.

І҆сма́илъ же сы́нъ є҆гѡ̀ бѧ́ше лѣ́тъ трехна́десѧти, є҆гда̀ ѡ҆брѣ́за пло́ть кра́йнюю свою̀.

Во вре́мѧ (же) днѐ ѻ҆́нагѡ ѡ҆брѣ́засѧ а҆враа́мъ и҆ і҆сма́илъ сы́нъ є҆гѡ̀,

и҆ всѝ мꙋ́жїе до́мꙋ є҆гѡ̀, и҆ домоча́дцы (є҆гѡ̀) и҆ кꙋ́пленїи ѿ и҆норо́дныхъ ꙗ҆зы́кѡвъ, и҆ ѡ҆брѣ́за ѧ҆̀.