17.1
17.2
17.3
17.4
17.5
17.6
17.7
17.8
17.9
17.10
17.11
17.12
17.13
17.14
17.15
17.16
17.17
17.18
17.19
17.20
17.21
17.22
17.23
17.24
17.25
17.26
17.27
А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.
И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.
А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
За то се више не ћеш звати Аврам, него ће ти име бити А̀вра̂м, јер сам те учинио оцем многих народа;
Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе;
И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог.
И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена.
А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, који ћете држати: да се обрезује између вас све мушкиње.
А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас.
Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.
Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан.
А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега, јер поквари завјет мој.
И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара, него нека јој буде име Са́ра.
И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
Тада паде Аврам ничице, и насмија се говорећи у срцу својем: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити?
И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом!
И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега.
А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ.
А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.
И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог.
А бјеше Авраму деведесет и девет година, кад обреза окрајак тијела својега.
А Исманлу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова.
У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.
Бы́сть же, а҆вра́мꙋ лⷮѣ ч҃ѳ· И҆ ꙗ҆́ви́сѧ г҃ь а҆вра́мꙋ, и҆ ре́че е҆мꙋ а҆́зъ е҆смь б҃ъ тво́и, бл҃гоѹ҆годѝ предо мно́ю, и҆ бꙋди непоро́ченъ·
И҆ положꙋ̀ завⷮѣ мо́и межⷣꙋ мно́ю и҆ межⷣꙋ тобо́ю, і҆ оу҆мно́жꙋ т҄ѧ ѕѣло̀·
И҆ падѐ а҆вра́мъ на лицы̀ своеⷨ· И҆ гл҃а е҆мꙋ б҃ъ рекїи,
азъ и҆ завѣтъ мо́и с тобо́ю, и҆ бꙋ́деши ѿц҃ъ мно́гимъ ꙗ҆́зы́комъ·
И҆ не прозове́тсѧ ктомꙋ̀ и҆́мѧ твоѐ а҆враⷨ н҄о бꙋ́детъ и҆́мѧ твое а҆враа́мъ· Ꙗ҆́ко ѿц҃а мно́гим̾ ꙗ҆́зы́комъ положиⷯ т҄ѧ,
и҆ възра́щꙋ т҄ѧ ѕѣло̀ ѕѣло̀ и҆ поста́влю тѧ въ наро́ды, и҆ цр҃и и҆с тебѐ изы́дꙋтъ,
и҆ поста́влю завѣт̾ мо́й межⷣꙋ мно́ю и҆ межⷣꙋ тобо́ю, и҆ межⷣꙋ сѣменемъ твоиⷨ, по тебѣ в роⷣ‍ꙵ и҆хъ, въ завѣтъ вѣ́ченъ· И҆ бꙋ́дꙋ тебѣ б҃ъ, и҆ сѣмени твое̑мꙋ по тебѣ,
и҆ даⷨ тебѣ и҆ сѣ́мени твое̑мꙋ, землю̀ въ не́йже ты ѻ҆биталъ е҆си, вс҄ю землю̀ ханаа́ньскꙋ, въ ѻ҆дръжа́нїе вѣ́чно, и҆ бꙋ́дꙋ и҆мъ б҃ъ·
И҆ рече б҃ъ къ а҆враа́мꙋ, т҄ы же завѣтъ мои сънабдѝ, и҆ сѣмѧ твое с тобо́ю въ родъ иⷯ,
с҄е еⷵ завѣт̾ е҆гоже съблюдеши межⷣꙋ мно́ю и҆ тобо́ю, и҆ сѣ́менемъ твоиⷨ по тебѣ в ро́дѣхъ и҆хъ.
ѻбрѣжет̾ же сѧ всѧк̾ мꙋ́жескъ полъ, ѻ҆брѣ́жете плоть коне́чнꙋю вашꙋ, и҆ бꙋ́детъ въ зна́менїе завѣтꙋ, междꙋ̀ мно́ю и҆ вами.
и҆ младенцы ваши, въ и҃ дн҃ь ѻ҆брѣжете весь мꙋ́жескїи полъ въ ро́дѣ вашемъ· домоча́дець и҆ кꙋ́пленыи , и҆ всѧкъ и҆же нѣста ѿ плода твое̑го ѻ҆брѣ́занїемъ ѻ҆брѣ́жетсѧ, домоча́дець до́мꙋ твое́го и҆ кꙋ́пленыи·
И҆ бꙋдеть завѣтъ мои на плоти ва́шеи въ завѣтъ вѣ́ченъ·
Неѻ҆брѣ́заныи же мꙋ́жескыи полъ, и҆же не ѻбрѣжеⷮ с҄и плоти коне́чныѧ е҆мꙋ въ дн҃ь ѻ́смыи погꙋби́тсѧ дш҃а т҄а ѿ ро́да свое̑го, ꙗ҆ко завѣтъ мои разорѝ·
И҆ рече б҃ъ а҆враа́мꙋ са́ра жена твоа, не прозовеⷮсѧ ктомꙋ сара. н҄о са́рра бꙋ́ди и҆мѧ е҆й,
и҆ блⷵвлю ю҆̀, и҆ дамъ тебѣ ѿ неа ча́до, и҆ блⷵвлю е҆̀, и҆ бꙋ́деⷮ въ ꙗ҆́зы́кы. и҆ цр҃и ꙗ҆зы́комъ и҆з него и҆зы́идꙋтъ·
Паде же а҆враа́мъ на лицы свое̑мъ, и҆ посмѣѧ́сѧ и҆ помысли въ оу҆мѣ своеⷨ гл҃ѧ. а҆ще, р҃. лѣтъ мꙋжꙋ родиⷮсѧ сн҃ъ, а҆ще же и҆ са́рра, ч҃ лѣтъ сꙋщи родиⷮ·
И҆ рече а҆враа́мъ къ б҃ꙋ. и҆зма́илъ с҄и да живе́тъ преⷣ тобо́ю·
Речеⷤ‍ⷷ б҃ъ къ а҆враа́мꙋ бꙋ́ди, и с҄е са́рра жена твоа̀ роди́тъ тебѣ сн҃ъ, и҆ нарече́ши и҆мѧ е҆мꙋ і҆саа́къ, и҆ положꙋ завⷮѣ мой къ немꙋ̀, въ завѣтъ вѣ́ченъ, быти е҆мꙋ въ б҃ъ, и҆ сѣмени е҆го по неⷨ и҆зма́ила же радѝ,
с҄е послꙋшⷯа тебе. и҆ блⷵвихъ и҆̀, и҆ възвращꙋ и҆̀, и҆ оу҆мно́жꙋ и҆̀ ѕѣло. в҃і. ꙗ҆́зы́ка роди́т̾. и҆ сътворю и҆̀ въ ꙗ҆́зы́къ ве́лїи.
и҆ завⷮѣ мо́и поста́влю къ і҆саа́кꙋ е҆гоⷤ‍ⷷ роди́тъ тебѣ са́рра, въ врѣмѧ нн҃ѣшнеѐ. въ лѣто второ́е,
сконча же б҃ъ гл҃ъ къ а҆враа́мꙋ, и҆ възы́де бг҃ъ ѿ авраа́ма·
И҆ поѧ̀ а҆враа́мъ. и҆зма́ила сн҃а свое̑го, и҆ вс҄ѧ домочаⷣца своѧ. и҆ вс҄ѧ кꙋпленыѧ своѧ̀, и҆ ве́сь и҆ мꙋ́жескъ полъ домꙋ свое̑го, и҆ ѻ҆брѣ́за плоⷮ коне́чнꙋю иⷯ, въ врѣмѧ дн҃и того, ꙗ҆коже гл҄а е҆мꙋ б҃ъ·
А҆враа́мꙋ же быⷵ лѣтъ , ч҃ и҆ ѳ҃. е҆гда ѻ҆брѣ́за плоть коне́чнꙋю е҆мꙋ,
[...]
въ врѣмѧ дн҃и того ѻ҆брѣ́засѧ а҆враа́мъ, і҆ и҆зма́илъ сн҃ъ е҆го,
и҆ вс҄и мꙋжи до́мꙋ е҆го, и҆ вс҄и домочаⷣц́ы. и҆ кꙋ́пленыи, ѿ всѣхъ наро́довъ. ѻ҆брѣза ѧ҆̀·
Претходна глава
Следећа глава