Postquam vero nonaginta et novem annorum esse cœperat, apparuit ei Dominus, dixitque ad eum: Ego Deus omnipotens: ambula coram me, et esto perfectus.
Ponamque fœdus meum inter me et te, et multiplicabo te vehementer nimis.
Cecidit Abram pronus in faciem.
Dixitque ei Deus: Ego sum, et pactum meum tecum, erisque pater multarum gentium.
Nec ultra vocabitur nomen tuum Abram, sed appellaberis Abraham: quia patrem multarum gentium constitui te.
Faciamque te crescere vehementissime, et ponam te in gentibus, regesque ex te egredientur.
Et statuam pactum meum inter me et te, et inter semen tuum post te in generationibus suis, fœdere sempiterno: ut sim Deus tuus, et seminis tui post te.
Daboque tibi et semini tuo terram peregrinationis tuæ, omnem terram Chanaan in possessionem æternam, eroque Deus eorum.
Dixit iterum Deus ad Abraham: Et tu ergo custodies pactum meum, et semen tuum post te in generationibus suis.
Hoc est pactum meum quod observabitis inter me et vos, et semen tuum post te: circumcidetur ex vobis omne masculinum:
et circumcidetis carnem præputii vestri, ut sit in signum fœderis inter me et vos.
Infans octo dierum circumcidetur in vobis, omne masculinum in generationibus vestris: tam vernaculus, quam emptitius circumcidetur, et quicumque non fuerit de stirpe vestra:
eritque pactum meum in carne vestra in fœdus æternum.
Masculus, cujus præputii caro circumcisa non fuerit, delebitur anima illa de populo suo: quia pactum meum irritum fecit.
Dixit quoque Deus ad Abraham: Sarai uxorem tuam non vocabis Sarai, sed Saram.
Et benedicam ei, et ex illa dabo tibi filium cui benedicturus sum: eritque in nationes, et reges populorum orientur ex eo.
Cecidit Abraham in faciem suam, et risit, dicens in corde suo: Putasne centenario nascetur filius? et Sara nonagenaria pariet?
Dixitque ad Deum: Utinam Ismaël vivat coram te.
Et ait Deus ad Abraham: Sara uxor tua pariet tibi filium, vocabisque nomen ejus Isaac, et constituam pactum meum illi in fœdus sempiternum, et semini ejus post eum.
Super Ismaël quoque exaudivi te: ecce, benedicam ei, et augebo, et multiplicabo eum valde: duodecim duces generabit, et faciam illum in gentem magnam.
Pactum vero meum statuam ad Isaac, quem pariet tibi Sara tempore isto in anno altero.
Cumque finitus esset sermo loquentis cum eo, ascendit Deus ab Abraham.
Tulit autem Abraham Ismaël filium suum, et omnes vernaculos domus suæ, universosque quos emerat, cunctos mares ex omnibus viris domus suæ: et circumcidit carnem præputii eorum statim in ipsa die, sicut præceperat ei Deus.
Abraham nonaginta et novem erat annorum quando circumcidit carnem præputii sui.
Et Ismaël filius tredecim annos impleverat tempore circumcisionis suæ.
Eadem die circumcisus est Abraham et Ismaël filius ejus:
et omnes viri domus illius, tam vernaculi, quam emptitii et alienigenæ pariter circumcisi sunt.
А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.
И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.
А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
За то се више не ћеш звати Аврам, него ће ти име бити А̀вра̂м, јер сам те учинио оцем многих народа;
Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе;
И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог.
И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена.
А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, који ћете држати: да се обрезује између вас све мушкиње.
А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас.
Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.
Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан.
А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега, јер поквари завјет мој.
И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара, него нека јој буде име Са́ра.
И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
Тада паде Аврам ничице, и насмија се говорећи у срцу својем: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити?
И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом!
И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега.
А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ.
А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.
И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог.
А бјеше Авраму деведесет и девет година, кад обреза окрајак тијела својега.
А Исманлу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова.
У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.