Кад' бяше Авраму деветдесетъ деветъ година, явисе Господъ Авраму, и рече му: Я самь Богъ твой, благоугађай преда Мномъ, и буди непорочанъ.
Пакъ ћу ставити завѣтъ Мой међу Мномъ и тобомъ, и умножићу те врло.
И паде Аврамъ на лице свое; а Богъ му рече, говорећи:
Я самь, и ево завѣть Мой съ тобомъ: быћешь отацъ множства народа’;
нити ћесе отсад’ звати име твое Аврамъ, него Авраамъ быће име твое, єръ самь те учиніо отцемъ многихъ народа’.
И подићићу те врло врло, разширићу те на народе, и Цареви ће изъ тебе изићи.
И поставићу завѣтъ Мой међу Мномъ и тобомъ и међу сѣменемъ твоимъ послѣ тебе у ньихове родове, завѣтъ вѣчанъ, да ћу ти быти Богъ, и сѣмену твоме послѣ тебе.
И даћу теби и сѣмену твоме послѣ тебе землю; на коіой живишъ‚ сву землю Ханаанску, да ю држе вѣчито, и бићу имъ Богъ.
Іошт' рече Богъ Аврааму: ти ћешь пакъ и сѣме твое послѣ тебе по родовы’ ньиховых’ сачувати завѣтъ Мой.
А завѣтъ, кой ћешь сачувати међу Мномъ и вама и међу сѣменемъ твоимъ послѣ тебе по родовы’ ньиховы', овай є: обрѣзаћесе отъ васъ свакій мужкій полъ,
и обрезаћете тѣло ваше крайнѣ, пакъ ће быти знаменѣмъ завѣта међу Мномъ и вама.
И обрѣзаће вамъ се младенацъ оть осамъ дана’, свакій мужкій полъ по родовы ваши’, домочадац и куплѣный отъ свакога сына туђега, кой ніе отъ сѣмена твога; обрѣзанѣмъ обрѣзаћесе домочадацъ дома твога и куплѣный;
пакъ ће быти завѣтъ Мой на тѣлу вашемъ завѣтомъ вѣчнимъ.
А необрѣзаный мужкій полъ, кой не обрѣже крайнѣга тѣла свога у осмый данъ, погубићесе душа та одъ рода свога, што разори завѣтъ Мой.
И рече Богъ Аврааму: Сара жена твоя нећесе звати Сара именемъ, но Сарра быће іой име.
И благословићу ю, и оть нѣ ћу дати теби чадо, и ово ћу благословити‚ па ће отъ нѣга постати народи, и Цареви народа' изъ нѣга ће быти.
И падне Авраамъ на лице свое, па се насмѣе, и рекне у мысли своіой говорећи: стогодишнѣму ли ће се човеку родити Сынъ? еда ли ће и Сарра отъ деветдесетъ година’ родити?
И рече Богу Авраамъ: Ісмаилъ овай нека живи предъ Тобомъ.
А Богъ рече Аврааму: заиста, гле! Сарра жена твоя родиће теби сына, па ћешь му надѣнути име Ісаакъ; съ ньимъ ћу завѣтъ Мой учинити завѣтомъ вѣчнымъ, да му будемъ Богъ и сѣмену нѣговом’ послѣ нѣга.
А за Ісмаила те ево послушахъ, и гле! поволянъ ми є, и подигнућу га и умножићу га врло; дванайстъ ће народа' родити, и учинићу га народомь великимъ.
Но завѣтъ Мой поставићу са Ісаакомъ, кога ће ти родити Сарра у ово време друге године.
И сврши Богъ говорити му, и узнесесе Богъ отъ Авраама.
А Авраамъ узме сына свога и све домочадце свое и све куплѣне, и савъ мужкій полъ людій‚ кои су у дому Аврамовомъ, и обрѣже крайнѣ тѣло ньихово у време дана тога, као што му є рекао Богъ.
Аврааму пакь было є деветдесетъ деветъ година‚ кад’ є обрѣзао крайнѣ тѣло свое.
А Ісмаилъ сынъ нѣговъ имао є тринайстъ година’, кад’ обрѣза тѣло крайнѣ свое.
И у време онога дана обрѣзасе Авраамъ, и Ісмаилъ сынъ нѣговъ,
и сви мужки дома нѣговога, и домочадцы нѣгови, и куплѣни отъ инородныхъ народа’, и обрѣже ихъ.
Кад' бяше Авраму деветдесетъ деветъ година, явисе Господъ Авраму, и рече му: Я самь Богъ твой, благоугађай преда Мномъ, и буди непорочанъ.
Пакъ ћу ставити завѣтъ Мой међу Мномъ и тобомъ, и умножићу те врло.
И паде Аврамъ на лице свое; а Богъ му рече, говорећи:
Я самь, и ево завѣть Мой съ тобомъ: быћешь отацъ множства народа’;
нити ћесе отсад’ звати име твое Аврамъ, него Авраамъ быће име твое, єръ самь те учиніо отцемъ многихъ народа’.
И подићићу те врло врло, разширићу те на народе, и Цареви ће изъ тебе изићи.
И поставићу завѣтъ Мой међу Мномъ и тобомъ и међу сѣменемъ твоимъ послѣ тебе у ньихове родове, завѣтъ вѣчанъ, да ћу ти быти Богъ, и сѣмену твоме послѣ тебе.
И даћу теби и сѣмену твоме послѣ тебе землю; на коіой живишъ‚ сву землю Ханаанску, да ю држе вѣчито, и бићу имъ Богъ.
Іошт' рече Богъ Аврааму: ти ћешь пакъ и сѣме твое послѣ тебе по родовы’ ньиховых’ сачувати завѣтъ Мой.
А завѣтъ, кой ћешь сачувати међу Мномъ и вама и међу сѣменемъ твоимъ послѣ тебе по родовы’ ньиховы', овай є: обрѣзаћесе отъ васъ свакій мужкій полъ,
и обрезаћете тѣло ваше крайнѣ, пакъ ће быти знаменѣмъ завѣта међу Мномъ и вама.
И обрѣзаће вамъ се младенацъ оть осамъ дана’, свакій мужкій полъ по родовы ваши’, домочадац и куплѣный отъ свакога сына туђега, кой ніе отъ сѣмена твога; обрѣзанѣмъ обрѣзаћесе домочадацъ дома твога и куплѣный;
пакъ ће быти завѣтъ Мой на тѣлу вашемъ завѣтомъ вѣчнимъ.
А необрѣзаный мужкій полъ, кой не обрѣже крайнѣга тѣла свога у осмый данъ, погубићесе душа та одъ рода свога, што разори завѣтъ Мой.
И рече Богъ Аврааму: Сара жена твоя нећесе звати Сара именемъ, но Сарра быће іой име.
И благословићу ю, и оть нѣ ћу дати теби чадо, и ово ћу благословити‚ па ће отъ нѣга постати народи, и Цареви народа' изъ нѣга ће быти.
И падне Авраамъ на лице свое, па се насмѣе, и рекне у мысли своіой говорећи: стогодишнѣму ли ће се човеку родити Сынъ? еда ли ће и Сарра отъ деветдесетъ година’ родити?
И рече Богу Авраамъ: Ісмаилъ овай нека живи предъ Тобомъ.
А Богъ рече Аврааму: заиста, гле! Сарра жена твоя родиће теби сына, па ћешь му надѣнути име Ісаакъ; съ ньимъ ћу завѣтъ Мой учинити завѣтомъ вѣчнымъ, да му будемъ Богъ и сѣмену нѣговом’ послѣ нѣга.
А за Ісмаила те ево послушахъ, и гле! поволянъ ми є, и подигнућу га и умножићу га врло; дванайстъ ће народа' родити, и учинићу га народомь великимъ.
Но завѣтъ Мой поставићу са Ісаакомъ, кога ће ти родити Сарра у ово време друге године.
И сврши Богъ говорити му, и узнесесе Богъ отъ Авраама.
А Авраамъ узме сына свога и све домочадце свое и све куплѣне, и савъ мужкій полъ людій‚ кои су у дому Аврамовомъ, и обрѣже крайнѣ тѣло ньихово у време дана тога, као што му є рекао Богъ.
Аврааму пакь было є деветдесетъ деветъ година‚ кад’ є обрѣзао крайнѣ тѣло свое.
А Ісмаилъ сынъ нѣговъ имао є тринайстъ година’, кад’ обрѣза тѣло крайнѣ свое.
И у време онога дана обрѣзасе Авраамъ, и Ісмаилъ сынъ нѣговъ,
и сви мужки дома нѣговога, и домочадцы нѣгови, и куплѣни отъ инородныхъ народа’, и обрѣже ихъ.