dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.

Па рече Сара Авраму: гле, Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.

И Сара жена Аврамова узе Агару, Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година, од како се настани Аврам у земљи Хананској.

И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.

А Сара рече Авраму: увреда моја пада на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.

Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

И рече јој: Агаро, робињо Сарина, од куда идеш, куда ли идеш? А она, рече: бјежим од Саре госпође своје.

А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој, и покори јој се.

Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се не ће моћи пребројити од множине.

Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.

А биће човјек убојица: рука ће се његова дизати на свакога, а свачија рука на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који име видје?

Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему којега му роди Агара име Исмаило.

А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

Са́ра же жена̀ а҆вра́млѧ не ражда́ше є҆мꙋ̀: бѧ́ше же є҆́й раба̀ є҆гѵ́птѧнынѧ, є҆́йже и҆́мѧ а҆́гарь.

Рече́ же са́ра ко а҆вра́мꙋ: сѐ, заключи́ мѧ гдⷭ҇ь, є҆́же не ражда́ти: вни́ди ᲂу҆̀бо къ рабѣ̀ мое́й, да ча̑да сотворю̀ ѿ неѧ̀. Послꙋ́ша же а҆вра́мъ гла́са са́рина.

И҆ пои́мши са́ра жена̀ а҆вра́млѧ а҆́гарь є҆гѵ́птѧныню рабꙋ̀ свою̀, по десѧтѝ лѣ́тѣхъ вселе́нїѧ а҆вра́млѧ въ землѝ ханаа́ни, дадѐ ю҆̀ въ женꙋ̀ а҆вра́мꙋ мꙋ́жꙋ своемꙋ̀.

И҆ вни́де ко а҆́гари, и҆ зача́тъ: и҆ ви́дѣ, ꙗ҆́кѡ во чре́вѣ и҆́мать, и҆ ᲂу҆коре́на бы́сть госпожа̀ (є҆ѧ̀) пред̾ не́ю.

И҆ речѐ са́ра ко а҆вра́мꙋ: ѡ҆би́да мѝ ѿ тебє̀: а҆́зъ да́хъ рабꙋ̀ мою̀ въ нѣ́дро твоѐ: ѻ҆на́ же ви́дѣвши, ꙗ҆́кѡ во чре́вѣ и҆́мать, ᲂу҆коре́на бы́хъ пред̾ не́ю: сꙋдѝ бг҃ъ междꙋ̀ мно́ю и҆ тобо́ю.

Рече́ же а҆вра́мъ къ са́рѣ: сѐ, раба̀ твоѧ̀ въ рꙋкꙋ̀ твоє́ю: творѝ є҆́й, ꙗ҆́коже тѝ є҆́сть ᲂу҆го́дно. И҆ ѡ҆ѕло́би ю҆̀ са́ра: и҆ ѿбѣжѐ ѿ лица̀ є҆ѧ̀.

И҆ ѡ҆брѣ́те ю҆̀ а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень ᲂу҆ и҆сто́чника воды̀ въ пꙋсты́ни, ᲂу҆ и҆сто́чника на пꙋтѝ сꙋ́ръ.

И҆ речѐ є҆́й а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень: а҆́гарь, рабо̀ са́рина, ѿкꙋ́дꙋ и҆́деши и҆ ка́мѡ грѧде́ши; И҆ речѐ: ѿ лица̀ са́ры госпожѝ моеѧ̀ а҆́зъ бѣгꙋ̀.

Рече́ же є҆́й а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень: возврати́сѧ къ госпожѣ̀ свое́й и҆ покори́сѧ под̾ рꙋкꙋ̀ є҆ѧ̀.

И҆ речѐ є҆́й а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень: ᲂу҆множа́ѧ ᲂу҆мно́жꙋ сѣ́мѧ твоѐ, и҆ не сочте́тсѧ ѿ мно́жества.

И҆ речѐ є҆́й а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень: сѐ, ты̀ во чре́вѣ и҆́маши и҆ роди́ши сы́на, и҆ нарече́ши и҆́мѧ є҆мꙋ̀ і҆сма́илъ: ꙗ҆́кѡ ᲂу҆слы́ша гдⷭ҇ь смире́нїе твоѐ:

се́й бꙋ́детъ се́льный человѣ́къ: рꙋ́цѣ є҆гѡ̀ на всѣ́хъ, и҆ рꙋ́ки всѣ́хъ на него̀, и҆ пред̾ лице́мъ всеѧ̀ бра́тїи своеѧ̀ всели́тсѧ.

И҆ призва̀ а҆́гарь и҆́мѧ гдⷭ҇а гл҃ющагѡ къ не́й: ты̀ бг҃ъ призрѣ́вый на мѧ̀: ꙗ҆́кѡ речѐ: и҆́бо предо мно́ю ви́дѣхъ ꙗ҆́вльшагосѧ мнѣ̀.

Сегѡ̀ ра́ди прозва̀ кла́дѧзь то́й: кла́дѧзь, и҆дѣ́же предо мно́ю ви́дѣхъ: сѐ междꙋ̀ ка́дисомъ и҆ междꙋ̀ вара́домъ.

И҆ родѝ а҆́гарь а҆вра́мꙋ сы́на, и҆ наречѐ а҆вра́мъ и҆́мѧ сы́нꙋ своемꙋ̀, є҆го́же родѝ є҆мꙋ̀ а҆́гарь, і҆сма́илъ.

А҆вра́мъ же бѣ̀ лѣ́тъ ѻ҆сми́десѧти шестѝ, є҆гда̀ родѝ а҆́гарь а҆вра́мꙋ і҆сма́ила.