dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.

Па рече Сара Авраму: гле, Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.

И Сара жена Аврамова узе Агару, Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година, од како се настани Аврам у земљи Хананској.

И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.

А Сара рече Авраму: увреда моја пада на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.

А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.

Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.

И рече јој: Агаро, робињо Сарина, од куда идеш, куда ли идеш? А она, рече: бјежим од Саре госпође своје.

А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој, и покори јој се.

Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се не ће моћи пребројити од множине.

Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.

А биће човјек убојица: рука ће се његова дизати на свакога, а свачија рука на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.

Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који име видје?

Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.

И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему којега му роди Агара име Исмаило.

А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.

Са́ра же жена̀ а҆вра́млѧ, не ражда́ше е҆мꙋ· Бѧ́ше же раба̀ оу҆ неѧ̀ е҆гѷптѧныни, се́и и҆́мѧ а҆га́ръ,

рече́ же са́ра къ а҆вра́мꙋ, с҄е заключи́ мѧ г҃ь не ражда́ти, въни́ди оу҆́бо къ рабѣ мое́и и҆ роди́ши ѿ неѧ̀· Послꙋша́ же а҆вра́мъ гл҃анїѧ са́рина,

и҆ пои́мши жена̀ а҆вра́млѧ, а҆га́ръ е҆гѷптѧныню рабꙋ свою̀ по і҃ мъ лѣтѣ все́ленїа а҆вра́млѧ въ зе́млю ханаа́ню, и҆ дадѐ ю҆̀ въ женꙋ̀ а҆вра́мꙋ мꙋжꙋ свое̑мꙋ·

И҆ въни́де къ а҆гарѣ и҆ зача́тъ· И҆ вѣдѣ ꙗ҆́ко въ оу҆тро́бѣ и҆́мать, и҆ въ оу҆кори́знѣ бысть гжⷵа е҆ѧ̀ предъ не́ю·

И҆ ре́че са́ра къ а҆вра́мꙋ, ѻ҆би́да ми ѿ тебѐ, с҄е а҆́зъ даⷯ рабꙋ̀ мою въ рꙋцѣ твоѝ· ѻ҆на же ви́дѣвши ꙗ҆́ко въ оу҆тро́бѣ и҆́мать, въ оу҆кори́знѣ быхъ ѿ неѧ̀, сꙋдѝ б҃ъ междꙋ мно́ю, и҆ тобо́ю·

Рече же а҆вра́мъ къ са́рѣ, с҄е раба̀ твоѧ̀ въ рꙋкꙋ твое́ю, творѝ е́й ꙗ҆́коже т҄и е҆сть го́днѣ· И҆ бѣ́дно е́й сътворѝ са́ра и҆ пробѣжѐ ѿ лица̀ еѧ̀·

И҆ ѻ҆брѣте ю҆̀ а҆гг҃лъ г҃а б҃а, оу҆ и҆сто́чника воды̀ въ пꙋсты́ни на землѝ, на пꙋтѝ сѷръ·

И҆ рече е́и а҆́гг҃лъ гн҃ь а҆га́ръ раба̀ са́рина ѿкꙋдꙋ и҆́деши и҆ ка́мо грѧде́ши· ѻ҆на́ же ѿвѣща̀ ѿ лица̀ са́ры гжⷵа мое́ѧ, а҆зъ пробѣга́ю·

Рече же а҆гг҃лъ гн҃ь, ѻ҆брати́сѧ къ гжⷵи свое́и, и҆ покори́сѧ поⷣ рꙋкꙋ еѧ̀·

И҆ рече а҆гг҃лъ гн҃ь, мно́жа оу҆мно́жꙋ сѣмѧ твоѐ, и҆ не съчтеⷮсѧ ѿ мно́жества.

И҆ рече е́и а҆́гг҃лъ гн҃ь, с҄е ты̀ въ оу҆тро́бѣ и҆́маши и҆ роди́ши сн҃ъ и҆ нарече́ши и҆́мѧ е҆мꙋ и҆зма́и̑лъ· Ꙗ҆́ко призрѣ г҃ь на смире́нїе твоѐ·

Се́й бꙋдетъ по́лныи чл҃къ, рꙋцѣ е҆го на всⷯѣ и҆ рꙋки всⷯѣ на не́мъ, и҆ преⷣ лице́мъ всеѧ̀ братїа свое́ѧ въсели́тсѧ·

И҆ призва̀ а҆га́ръ и҆́мѧ гн҃е гл҃ющаго къ не́и, т҄ы б҃ъ и҆же призрѣ на́ мѧ, ꙗ҆́ко реко́хъ с҄е ви́дѣхъ прѧ́мо мн҄ѣ ви́дѧщаго м҄ѧ,

сего ради прозва̀ кла́дѧзь то́и кла́дѧзь и҆же преⷣ ни́ми ви́дѣхъ с҄е межⷣꙋ кадиⷵ и҆ межⷣꙋ вара́дъ·

И родѝ а҆га́ръ сн҃а а҆вра́мꙋ, и҆ наречѐ а҆вра́мъ и҆́мѧ сн҃ꙋ свое̑мꙋ и҆же родѝ е҆мꙋ а҆га́ръ и҆зма́илъ

а҆вра́м же б҄ѣ лⷮѣ п҃ѕ, е҆гда̀ родѝ а҆га́ръ а҆вра́мꙋ и҆зма́ила·

Σαρα δὲ ἡ γυνὴ Αβραμ οὐκ ἔτικτεν αὐτῷ. ἦν δὲ αὐτῇ παιδίσκη Αἰγυπτία, ᾗ ὄνομα Αγαρ.

εἶπεν δὲ Σαρα πρὸς Αβραμ Ἰδοὺ συνέκλεισέν με κύριος τοῦ μὴ τίκτειν· εἴσελθε οὖν πρὸς τὴν παιδίσκην μου, ἵνα τεκνοποιήσῃς ἐξ αὐτῆς. ὑπήκουσεν δὲ Αβραμ τῆς φωνῆς Σαρας.

καὶ λαβοῦσα Σαρα ἡ γυνὴ Αβραμ Αγαρ τὴν Αἰγυπτίαν τὴν ἑαυτῆς παιδίσκην – μετὰ δέκα ἔτη τοῦ οἰκῆσαι Αβραμ ἐν γῇ Χανααν – καὶ ἔδωκεν αὐτὴν Αβραμ τῷ ἀνδρὶ αὐτῆς αὐτῷ γυναῖκα.

καὶ εἰσῆλθεν πρὸς Αγαρ, καὶ συνέλαβεν καὶ εἶδεν ὅτι ἐν γαστρὶ ἔχει, καὶ ἠτιμάσθη ἡ κυρία ἐναντίον αὐτῆς.

εἶπεν δὲ Σαρα πρὸς Αβραμ Ἀδικοῦμαι ἐκ σοῦ· ἐγὼ δέδωκα τὴν παιδίσκην μου εἰς τὸν κόλπον σου, ἰδοῦσα δὲ ὅτι ἐν γαστρὶ ἔχει, ἠτιμάσθην ἐναντίον αὐτῆς· κρίναι ὁ θεὸς ἀνὰ μέσον ἐμοῦ καὶ σοῦ.

εἶπεν δὲ Αβραμ πρὸς Σαραν Ἰδοὺ ἡ παιδίσκη σου ἐν ταῖς χερσίν σου· χρῶ αὐτῇ, ὡς ἄν σοι ἀρεστὸν ᾖ. καὶ ἐκάκωσεν αὐτὴν Σαρα, καὶ ἀπέδρα ἀπὸ προσώπου αὐτῆς.

Εὗρεν δὲ αὐτὴν ἄγγελος κυρίου ἐπὶ τῆς πηγῆς τοῦ ὕδατος ἐν τῇ ἐρήμῳ, ἐπὶ τῆς πηγῆς ἐν τῇ ὁδῷ Σουρ.

καὶ εἶπεν αὐτῇ ὁ ἄγγελος κυρίου Αγαρ παιδίσκη Σαρας, πόθεν ἔρχῃ καὶ ποῦ πορεύῃ; καὶ εἶπεν Ἀπὸ προσώπου Σαρας τῆς κυρίας μου ἐγὼ ἀποδιδράσκω.

εἶπεν δὲ αὐτῇ ὁ ἄγγελος κυρίου Ἀποστράφητι πρὸς τὴν κυρίαν σου καὶ ταπεινώθητι ὑπὸ τὰς χεῖρας αὐτῆς.

καὶ εἶπεν αὐτῇ ὁ ἄγγελος κυρίου Πληθύνων πληθυνῶ τὸ σπέρμα σου, καὶ οὐκ ἀριθμηθήσεται ἀπὸ τοῦ πλήθους.

καὶ εἶπεν αὐτῇ ὁ ἄγγελος κυρίου Ἰδοὺ σὺ ἐν γαστρὶ ἔχεις καὶ τέξῃ υἱὸν καὶ καλέσεις τὸ ὄνομα αὐτοῦ Ισμαηλ, ὅτι ἐπήκουσεν κύριος τῇ ταπεινώσει σου.

οὗτος ἔσται ἄγροικος ἄνθρωπος· αἱ χεῖρες αὐτοῦ ἐπὶ πάντας, καὶ αἱ χεῖρες πάντων ἐπ’ αὐτόν, καὶ κατὰ πρόσωπον πάντων τῶν ἀδελφῶν αὐτοῦ κατοικήσει.

καὶ ἐκάλεσεν Αγαρ τὸ ὄνομα κυρίου τοῦ λαλοῦντος πρὸς αὐτήν Σὺ ὁ θεὸς ὁ ἐπιδών με· ὅτι εἶπεν Καὶ γὰρ ἐνώπιον εἶδον ὀφθέντα μοι.

ἕνεκεν τούτου ἐκάλεσεν τὸ φρέαρ Φρέαρ οὗ ἐνώπιον εἶδον· ἰδοὺ ἀνὰ μέσον Καδης καὶ ἀνὰ μέσον Βαραδ.

Καὶ ἔτεκεν Αγαρ τῷ Αβραμ υἱόν, καὶ ἐκάλεσεν Αβραμ τὸ ὄνομα τοῦ υἱοῦ αὐτοῦ, ὃν ἔτεκεν αὐτῷ Αγαρ, Ισμαηλ.

Αβραμ δὲ ἦν ὀγδοήκοντα ἓξ ἐτῶν, ἡνίκα ἔτεκεν Αγαρ τὸν Ισμαηλ τῷ Αβραμ.