Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.
Па рече Сара Авраму: гле, Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.
И Сара жена Аврамова узе Агару, Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година, од како се настани Аврам у земљи Хананској.
И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.
А Сара рече Авраму: увреда моја пада на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.
Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
И рече јој: Агаро, робињо Сарина, од куда идеш, куда ли идеш? А она, рече: бјежим од Саре госпође своје.
А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој, и покори јој се.
Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се не ће моћи пребројити од множине.
Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.
А биће човјек убојица: рука ће се његова дизати на свакога, а свачија рука на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који име видје?
Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему којега му роди Агара име Исмаило.
А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.