16.1
16.2
16.3
16.4
16.5
16.6
16.7
16.8
16.9
16.10
16.11
16.12
16.13
16.14
16.15
16.16
Али Сара жена Аврамова не рађаше му дјеце. А имаше робињу Мисирку, по имену Агару.
Па рече Сара Авраму: гле, Господ ме је затворио да не родим; него иди к робињи мојој, не бих ли добила дјеце од ње. И Аврам приста на ријеч Сарину.
И Сара жена Аврамова узе Агару, Мисирку робињу своју, и даде је за жену Авраму мужу својему послије десет година, од како се настани Аврам у земљи Хананској.
И он отиде к Агари, и она затрудње; а кад видје да је трудна, понесе се од госпође своје.
А Сара рече Авраму: увреда моја пада на тебе; ја ти метнух на крило робињу своју, а она видјевши да је трудна понесе се од мене. Господ ће судити мени и теби.
А Аврам рече Сари: ето, робиња је твоја у твојим рукама, чини с њом што ти је воља. И Сара је стаде злоставити, те она побјеже од ње.
Али анђео Господњи нађе је код студенца у пустињи, код студенца на путу у Сур.
И рече јој: Агаро, робињо Сарина, од куда идеш, куда ли идеш? А она, рече: бјежим од Саре госпође своје.
А анђео јој Господњи рече: врати се госпођи својој, и покори јој се.
Опет јој рече анђео Господњи: умножићу веома сјеме твоје, да се не ће моћи пребројити од множине.
Јоште јој рече анђео Господњи: ето си трудна, и родићеш сина, и надјени му име Исмаило; јер је Господ видио муку твоју.
А биће човјек убојица: рука ће се његова дизати на свакога, а свачија рука на њега, и наставаће на погледу свој браћи својој.
Тада Агара призва име Господа који говори с њом: ти си Бог, који види. Јер говораше: зар још гледам иза онога који име видје?
Тога ради зове се студенац онај студенац живога који ме види; а он је између Кадиса и Варада.
И роди Агара Авраму сина; и надједе Аврам сину својему којега му роди Агара име Исмаило.
А бјеше Авраму осамдесет и шест година кад му Агара роди Исмаила.
А Сара жена Аврамова не рађаше му: но бяше іой служкиня Египтянка по имену Агарь.
И рече Сара Авраму: єво мене затвори Господъ, да не рађамъ: уђи дакле служкиньи моіой, да одъ нѣ узимамъ дѣце. Аврамъ послуша гласт Саринъ,
и Сара жена Аврамова, узевши служкиню свою Агарь, послѣ десет година’ уселеня Аврамова у землю Ханаанску‚ даде ю за жену мужу своме.
И уће къ Агари, те зачне; а видивши, да има у утроби, укорена буде Госпа нѣна отъ нѣ.
И рече Сара Авраму: неправо ми ѣ отъ тебе; я дадохъ служкиню мою у твое нѣдро, а она видивши да има у утроби, коре ме: нека Богъ суди међу мномъ и тобомъ.
А Аврамъ Сари рече: єто є служкиня твоя у твоима рукама: ради съ ньомъ, како ти є угодно‚ и Сара ю озлоби, и она отбѣгне съ очію іой.
Ангелъ Господань нађе ю у пустиньи кодъ извора воде, кодъ источника на путу Суръ.
И рече іой Ангелъ Господань: Агаро служкиньо Сарина! откуда идешь, и куда тежишь? Она рече: съ очію Сари Госпи бежимъ.
А Ангелъ Господань рекне іой; вратисе къ Госпи своіой, и покорисе руцы нѣной.
Іошт’ іой рече Ангелъ Господань: множећи умножићу сѣме твое‚ да се неће изброяти отъ множства.
И рече іой Аггелъ Господань: єто ты имашь у утроби, на ћешь родити сына и надѣнути му име Ісмаилъ‚ єръ услыша Господъ пониженѣ твоє.
Тай ће быти човѣкъ несталанъ‚ руке ће му противу свію, противу нѣга пакъ руке свію‚ и предъ лицемъ све браће свое населяћесе.
И Агарь призове име Господа, Кой іой говораше: Ты си Богъ‚ Кой си погледао на ме; єръ видихъ‚ рече, преда мномъ, Явившега ми се.
Тога ради назове кладезъ тай: кладезъ; гдѣ видихъ преда мномъ, єто међу Кадисомъ и међу Варадомъ.
И роди Агарь Авраму сына, и нарече Аврамъ име сыну своме, кога му роди Агарь, Ісмаилъ.
А Авраму бяше осамдесетъ шестъ година’, кад’ роди Агарь Авраму Ісмаила.
Претходна глава
Следећа глава