dan1865 | Димитрија Рашљић

Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)

Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.

А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати, кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?

Још рече Аврам: ето мени нијеси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој нашљедник.

А гле, Господ му проговори: не ће тај бити нашљедник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити нашљедник.

Па га изведе на поље и рече му: погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: тако ће бити сјеме твоје.

И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.

И рече му: ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.

А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?

И рече му: принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голулче.

И он узе све то, и расијече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расијече птица.

А птице слијетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше.

А кад сунце бјеше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.

И Господ рече Авраму: знај за цијело да ће сјеме твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.

Али ћу судити и народу којему ће служити; а послије ће они изаћи с великим благом.

А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.

А они ће се у четвртом кољену вратити овамо; јер гријесима Аморејским још није крај.

А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између онијех дијелова.

Тај дан учини Господ завјет с Аврамом говорећи: сјемену твојему дадох земљу ову од воде Мисирске до велике воде, воде Ефрата,

Кенејску, Кенезејску и Кедмонејску,

И Хетејску и Ферезејску и Рафајинску,

И Аморејску и Хананејску и Гергесејску и Јевусејску.

По глаго́лѣхъ же си́хъ, бы́сть сло́во гдⷭ҇не ко а҆вра́мꙋ въ видѣ́нїи но́щїю, гл҃ѧ: не бо́йсѧ, а҆вра́ме: а҆́зъ защища́ю тѧ̀, мзда̀ твоѧ̀ мно́га бꙋ́детъ ѕѣлѡ̀.

Глаго́ла же а҆вра́мъ: влⷣко гдⷭ҇и, что́ ми да́си; а҆́зъ же ѿпꙋща́юсѧ безча́денъ: сы́нъ же масе́къ домоча́дицы моеѧ̀, се́й дама́скъ є҆лїе́зеръ.

И҆ речѐ а҆вра́мъ: поне́же мнѣ̀ не да́лъ є҆сѝ сѣ́мене, домоча́децъ же мо́й наслѣ́дникъ мо́й бꙋ́детъ.

И҆ а҆́бїе гла́съ гдⷭ҇ень бы́сть къ немꙋ̀, гл҃ющїй: не бꙋ́детъ се́й наслѣ́дникъ тво́й, но и҆́же и҆зы́детъ и҆з̾ тебє̀, то́й бꙋ́детъ наслѣ́дникъ тебѣ̀.

И҆зведе́ же є҆го̀ во́нъ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: воззрѝ на не́бо и҆ и҆зочтѝ ѕвѣ́зды, а҆́ще возмо́жеши и҆счестѝ ѧ҆̀. И҆ речѐ: та́кѡ бꙋ́детъ сѣ́мѧ твоѐ.

И҆ вѣ́рова а҆вра́мъ бг҃ꙋ, и҆ вмѣни́сѧ є҆мꙋ̀ въ пра́вдꙋ.

Рече́ же къ немꙋ̀: а҆́зъ (є҆́смь) бг҃ъ и҆зведы́й тѧ̀ ѿ страны̀ халде́йскїѧ, ꙗ҆́кѡ да́ти тебѣ̀ зе́млю сїю̀ наслѣ́дствовати.

И҆ речѐ: влⷣко гдⷭ҇и, по чесомꙋ̀ ᲂу҆разꙋмѣ́ю, ꙗ҆́кѡ наслѣ́дити ю҆̀ и҆́мамъ;

Рече́ же къ немꙋ̀: возмѝ мнѣ̀ ю҆́ницꙋ трилѣ́тнꙋ и҆ ко́зꙋ трилѣ́тнꙋ и҆ ѻ҆вна̀ трилѣ́тна, и҆ го́рлицꙋ и҆ го́лꙋбѧ.

Взѧ́ же ѻ҆́нъ всѧ̑ сїѧ̑ и҆ раздѣлѝ ѧ҆̀ на по́лы, и҆ положѝ ѧ҆̀ противоли̑чна є҆ди́на ко дрꙋго́мꙋ: пти́цъ же не раздѣлѝ.

Слетѣ́ша же пти̑цы на тѣлеса̀ растє́санаѧ и҆́хъ: и҆ сѣ́де бли́зꙋ и҆́хъ а҆вра́мъ.

Заходѧ́щꙋ же со́лнцꙋ, ᲂу҆́жасъ нападѐ на а҆вра́ма, и҆ сѐ, стра́хъ те́менъ ве́лїй нападѐ на́нь.

И҆ рече́но бы́сть ко а҆вра́мꙋ: вѣ́дый ᲂу҆вѣ́си, ꙗ҆́кѡ пресе́льно бꙋ́детъ сѣ́мѧ твоѐ въ землѝ не свое́й, и҆ порабо́тѧтъ ѧ҆̀, и҆ ѡ҆ѕло́бѧтъ ѧ҆̀, и҆ смирѧ́тъ ѧ҆̀ лѣ́тъ четы́риста:

ꙗ҆зы́кꙋ же, є҆мꙋ́же порабо́таютъ, сꙋждꙋ̀ а҆́зъ: по си́хъ же и҆зы́дꙋтъ сѣ́мѡ со и҆мѣ́нїемъ мно́гимъ:

ты́ же ѿи́деши ко ѻ҆тцє́мъ твои̑мъ въ ми́рѣ, препита́нъ въ ста́рости до́брѣй:

въ четве́ртѣмъ же ро́дѣ возвратѧ́тсѧ сѣ́мѡ: не бо̀ и҆спо́лнишасѧ грѣсѝ а҆морре́ѡвъ до нн҃ѣ.

Є҆гда́ же бы́сть со́лнце на за́падѣ, пла́мень бы́сть: и҆ сѐ, пе́щь дымѧ́щисѧ, и҆ свѣщы̀ ѻ҆́гнєнны, ꙗ҆̀же проидо́ша междꙋ̀ растеса̑нїи си́ми.

Въ де́нь то́й завѣща̀ гдⷭ҇ь а҆вра́мꙋ завѣ́тъ, гл҃ѧ: сѣ́мени твоемꙋ̀ да́мъ зе́млю сїю̀ ѿ рѣкѝ є҆гѵ́петскїѧ да́же до рѣкѝ вели́кїѧ є҆ѵфра́та:

кене́ѡвъ и҆ кенезе́ѡвъ и҆ кедмѡне́ѡвъ,

и҆ хетте́ѡвъ и҆ ферезе́ѡвъ и҆ рафаі́нѡвъ,

и҆ а҆морре́ѡвъ и҆ ханане́ѡвъ, и҆ є҆ѵе́ѡвъ и҆ гергесе́ѡвъ и҆ і҆евꙋсе́ѡвъ.

His itaque transactis, factus est sermo Domini ad Abram per visionem dicens: Noli timere, Abram: ego protector tuus sum, et merces tua magna nimis.

Dixitque Abram: Domine Deus, quid dabis mihi? ego vadam absque liberis, et filius procuratoris domus meæ iste Damascus Eliezer.

Addiditque Abram: Mihi autem non dedisti semen, et ecce vernaculus meus, hæres meus erit.

Statimque sermo Domini factus est ad eum, dicens: Non erit hic hæres tuus, sed qui egredietur de utero tuo, ipsum habebis hæredem.

Eduxitque eum foras, et ait illi: Suscipe cælum, et numera stellas, si potes. Et dixit ei: Sic erit semen tuum.

Credidit Abram Deo, et reputatum est illi ad justitiam.

Dixitque ad eum: Ego Dominus qui eduxi te de Ur Chaldæorum ut darem tibi terram istam, et possideres eam.

At ille ait: Domine Deus, unde scire possum quod possessurus sim eam?

Et respondens Dominus: Sume, inquit, mihi vaccam trienem, et capram trimam, et arietem annorum trium, turturem quoque et columbam.

Qui tollens universa hæc, divisit ea per medium, et utrasque partes contra se altrinsecus posuit ; aves autem non divisit.

Descenderuntque volucres super cadavera, et abigebat eas Abram.

Cumque sol occumberet, sopor irruit super Abram, et horror magnus et tenebrosus invasit eum.

Dictumque est ad eum: Scito prænoscens quod peregrinum futurum sit semen tuum in terra non sua, et subjicient eos servituti, et affligent quadringentis annis.

Verumtamen gentem, cui servituri sunt, ego judicabo: et post hæc egredientur cum magna substantia.

Tu autem ibis ad patres tuos in pace, sepultus in senectute bona.

Generatione autem quarta revertentur huc: necdum enim completæ sunt iniquitates Amorrhæorum usque ad præsens tempus.

Cum ergo occubuisset sol, facta est caligo tenebrosa, et apparuit clibanus fumans, et lampas ignis transiens inter divisiones illas.

In illo die pepigit Dominus fœdus cum Abram, dicens: Semini tuo dabo terram hanc a fluvio Ægypti usque ad fluvium magnum Euphraten,

Cinæos, et Cenezæos, Cedmonæos,

et Hethæos, et Pherezæos, Raphaim quoque,

et Amorrhæos, et Chananæos, et Gergesæos, et Jebusæos.