15.1
15.2
15.3
15.4
15.5
15.6
15.7
15.8
15.9
15.10
15.11
15.12
15.13
15.14
15.15
15.16
15.17
15.18
15.19
15.20
15.21
Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)
close
Послије овијех ствари дође Авраму ријеч Господња у утвари говорећи: не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.
А Аврам рече: Господе, Господе, шта ћеш ми дати, кад живим без дјеце, а на ком ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
Још рече Аврам: ето мени нијеси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој нашљедник.
А гле, Господ му проговори: не ће тај бити нашљедник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити нашљедник.
Па га изведе на поље и рече му: погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: тако ће бити сјеме твоје.
И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.
И рече му: ја сам Господ, који те изведох из Ура Халдејскога да ти дам земљу ову да буде твоја.
А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?
И рече му: принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голулче.
И он узе све то, и расијече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расијече птица.
А птице слијетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгоњаше.
А кад сунце бјеше на заходу, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
И Господ рече Авраму: знај за цијело да ће сјеме твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.
Али ћу судити и народу којему ће служити; а послије ће они изаћи с великим благом.
А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.
А они ће се у четвртом кољену вратити овамо; јер гријесима Аморејским још није крај.
А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између онијех дијелова.
Тај дан учини Господ завјет с Аврамом говорећи: сјемену твојему дадох земљу ову од воде Мисирске до велике воде, воде Ефрата,
Кенејску, Кенезејску и Кедмонејску,
И Хетејску и Ферезејску и Рафајинску,
И Аморејску и Хананејску и Гергесејску и Јевусејску.
Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)
close
Црквенословенски (Јел.) Црквенословенски (Ост.) Црк-слв. (Парим. XII-XII в.) Српски (Атанацковић) Српски (Даничић 1865) Грчки (Ралфс) Латински (Tremellius) Латински (Vulgata Clem.) Латински (Nova Vulgata) Јеврејски (Мас.) Сирски (Пешита)
His itaque transactis, factus est sermo Domini ad Abram per visionem dicens: "Noli timere, Abram! Ego protector tuus sum, et merces tua magna erit nimis ".
Dixitque Abram: " Domine Deus, quid dabis mihi? Ego vadam absque liberis, et heres domus meae erit Damascenus Eliezer ".
Addiditque Abram: " En mihi non dedisti semen, et ecce vernaculus meus heres meus erit ".
Sed ecce sermo Domini factus est ad eum: "Non erit hic heres tuus, sed qui egredietur de visceribus tuis, ipsum habebis heredem ".
Eduxitque eum foras et ait illi: " Suspice caelum et numera stellas, si potes ". Et dixit ei: " Sic erit semen tuum ".
Credidit Domino, et reputatum est ei ad iustitiam.
Dixitque ad eum: " Ego Dominus, qui eduxi te de Ur Chaldaeorum, ut darem tibi terram istam, et possideres eam ".
Et ille ait: " Domine Deus, unde scire possum quod possessurus sim eam?.
Respondens Dominus: " Sume, inquit, mihi vitulam triennem et capram trimam et arietem annorum trium, turturem quoque et columbam ".
Qui tollens universa haec divisit ea per medium et utrasque partes contra se altrinsecus posuit; aves autem non divisit.
Descenderuntque volucres super cadavera, et abigebat eas Abram.
Cumque sol occumberet, sopor irruit super Abram, et ecce horror magnus et tenebrosus invasit eum.
Dictumque est ad eum: " Scito praenoscens quod peregrinum futurum sit semen tuum in terra non sua, et subicient eos servituti et affligent quadringentis annis.
Verumtamen et gentem, cui servituri sunt, ego iudicabo, et post haec egredientur cum magna substantia.
Tu autem ibis ad patres tuos in pace, sepultus in senectute bona.
Generatione autem quarta revertentur huc; necdum enim completae sunt iniquitates Amorraeorum usque ad praesens tempus ".
Cum ergo occubuisset sol, facta est caligo tenebrosa, et apparuit clibanus fumans et lampas ignis transiens inter divisiones illas.
In illo die pepigit Dominus cum Abram foedus dicens: " Semini tuo dabo terram hanc a fluvio Aegypti usque ad magnum fluvium Euphraten,
Cinaeos et Cenezaeos, Cedmonaeos
et Hetthaeos et Pherezaeos, Raphaim quoque
et Amorraeos et Chananaeos et Gergesaeos et Iebusaeos ".
Претходна глава
←
Следећа глава
→