Посдѣ тыхъ рѣчій буде слово Господнѣ къ Авраму ноћу у сновиђеню, гласеће: не бойсе, Авраме, Я те заштиштавам;, наплата ће твоя быти врло велика.
А Аврамъ рекне: Владыко Гооподе! шта ћешь ми дати? та я се оппушлтамъ безчаданъ, а сынъ Масекъ мое домаћице, то є Дамаскъ Еліезеръ.
И рече Аврамь: кад’ ми ниси дао сѣмена, то ће домучедъ мой быти ми наслѣдникъ.
И таки буде му гласъ съ неба говорећи: неће тай быти наслѣдникъ теби.
И изведе га ванъ, па му рече: гледни на небо горе, и изброй звѣзде, ако узможешь изброити ихъ; и рече: тако ће быти сѣме твое.
И вѣрова Аврамъ Богу, и то му се прими за правду.
И рече му Господъ: Я самь Богъ, Кой самь те извео изъ предѣла Халдейска, да ти дамъ ову землю наслѣдити.
А Аврамъ рече: Владыко Господе! по чему ћу разумѣти, да ћу ю наслѣдити?
И рече му: юницу ми узми трогодицу; и козу трогодицу‚ и овна трогодца, и грлицу и голуба;
и онъ узме та сва, и раздѣли ихъ по поле, па ихъ положи противолично єдно другоме;
а птице се слете на раздѣлке, слетесе на тѣла та растесана; Аврамъ пакь сѣде близу ньихѣ.
А кад’ є залазило сунце, нападне ужасъ на Аврама и гле, страхъ великій нападне на нѣга.
И речено буде Аврааму: видећи дознаћешь, да ће сѣме твое преселно быти у земльи не своіой, и заробиће ихъ и озлобиће ихъ, и понизити ихъ крозъ четыри стотине година’.
Но народу, коме ће служити, Я ћу судити; послѣ пакъ изићиће амо съ многимъ иманѣмъ.
И ты ћешь отићи съ миромъ къ отцевма твоима раанѣнъ у старости повольвной.
У четвртомъ пакъ роду вратићесе амо; єръ се досад’ грѣси Аморреаца не испунише.
А кад бы сунце на западу, появисе пламенъ, и гле! пећь се дыми, и свѣће огнѣне, кое прођоше међу' растесаныма тыма.
У тай данъ завѣтуе Господъ Авраму, говорећи: сѣмену твоме даћу землю ову отъ рѣке Египетске све до рѣке велике Еуфрата:
Кенейце‚ и Кенезейце, и Кедмонейце,
и Хеттейце‚ и Ферезейце, и Рафаинце,
и Аморрейце, и Хананейце и Евейце, и Гергезейце, и Іевусейце.
His itaque transactis, factus est sermo Domini ad Abram per visionem dicens: "Noli timere, Abram! Ego protector tuus sum, et merces tua magna erit nimis ".
Dixitque Abram: " Domine Deus, quid dabis mihi? Ego vadam absque liberis, et heres domus meae erit Damascenus Eliezer ".
Addiditque Abram: " En mihi non dedisti semen, et ecce vernaculus meus heres meus erit ".
Sed ecce sermo Domini factus est ad eum: "Non erit hic heres tuus, sed qui egredietur de visceribus tuis, ipsum habebis heredem ".
Eduxitque eum foras et ait illi: " Suspice caelum et numera stellas, si potes ". Et dixit ei: " Sic erit semen tuum ".
Credidit Domino, et reputatum est ei ad iustitiam.
Dixitque ad eum: " Ego Dominus, qui eduxi te de Ur Chaldaeorum, ut darem tibi terram istam, et possideres eam ".
Et ille ait: " Domine Deus, unde scire possum quod possessurus sim eam?.
Respondens Dominus: " Sume, inquit, mihi vitulam triennem et capram trimam et arietem annorum trium, turturem quoque et columbam ".
Qui tollens universa haec divisit ea per medium et utrasque partes contra se altrinsecus posuit; aves autem non divisit.
Descenderuntque volucres super cadavera, et abigebat eas Abram.
Cumque sol occumberet, sopor irruit super Abram, et ecce horror magnus et tenebrosus invasit eum.
Dictumque est ad eum: " Scito praenoscens quod peregrinum futurum sit semen tuum in terra non sua, et subicient eos servituti et affligent quadringentis annis.
Verumtamen et gentem, cui servituri sunt, ego iudicabo, et post haec egredientur cum magna substantia.
Tu autem ibis ad patres tuos in pace, sepultus in senectute bona.
Generatione autem quarta revertentur huc; necdum enim completae sunt iniquitates Amorraeorum usque ad praesens tempus ".
Cum ergo occubuisset sol, facta est caligo tenebrosa, et apparuit clibanus fumans et lampas ignis transiens inter divisiones illas.
In illo die pepigit Dominus cum Abram foedus dicens: " Semini tuo dabo terram hanc a fluvio Aegypti usque ad magnum fluvium Euphraten,
Cinaeos et Cenezaeos, Cedmonaeos
et Hetthaeos et Pherezaeos, Raphaim quoque
et Amorraeos et Chananaeos et Gergesaeos et Iebusaeos ".