14.1
14.2
14.3
14.4
14.5
14.6
14.7
14.8
14.9
14.10
14.11
14.12
14.13
14.14
14.15
14.16
14.17
14.18
14.19
14.20
14.21
14.22
14.23
14.24
А кад бјеше Амарвал цар Сенарски, Ариох цар Еласарски, Ходологомор цар Еламски и Таргал цар Гојимски,
Завојштише на Валу цара Содомскога, и на Варсу цара Гоморскога, и на Сенара цара Адамскога, и на Симовора цара Севојимскога и на цара од Валаке, која је сада Сигор.
Сви се ови скупише у долини Сидимској, која је сада слано море.
Дванаест година бјеху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.
А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који бијаху с њим, и побише Рафаје у Астароту Карнајинском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу Киријатајском,
И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.
Отуда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исјекоше све који живљаху у земљи Амаличкој, и Амореје који живљаху у Асасон-Тамару.
Тада изиде цар Содомски и цар Адамски и цар Севојимски и цар од Валаке, која је сада Сигор, изидоше на њих у долину Сидимску,
На Ходологомора, цара Еламскога, и на Таргала цара Гојимскога, и на Амарфала цара Сенарскога, и на Ариоха цара Еласарскога, четири цара на пет.
А у долини Сидимској бијаше много рупа из којих се вадила смола; и побјеже цар Содомски и цар Гоморски, и ондје падоше, а што оста побјеже у планину.
И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
Узеше и Лота, синовца Аврамова, и благо његово, и отидоше, јер живљаше у Содому.
А дође један који бјеше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живљаше у равни Мамврија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који бјеху у вјери с Аврамом.
А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, три ста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потјеру до Дана.
Ондје разредивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отјера их до Ховала, који је на лијево од Дамаска,
И поврати све благо; поврати и Лота синовца својега с благом његовијем, и жене и људе.
А цар Содомски изиде му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што бијаху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.
А Мелхиседек цар Салимски изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога вишњега.
И благослови га говорећи: благословен да је Аврам Богу вишњему, чије је небо и земља!
И благословен да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.
А цар Содомски рече Авраму: дај мени људе, а благо узми себи.
А Аврам рече цару Содомском: дижем руку своју ка Господу Богу вишњему, чије је небо и земља, заклињући се:
Ни конца ни ремена од обуће неђу узети од свега што је твоје, да не речеш: ја сам обогатио Аврама;
Осим што су појели момци и осим дијела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамврију, они нека узму свој дио.
Бы́сть же въ ца́рство а҆марфа́ла царѧ̀ сеннаа́рска, и҆ а҆рїѡ́хъ ца́рь є҆лласа́рскъ, и҆ ходоллогомо́ръ ца́рь є҆ла́мскъ, и҆ ѳарга́лъ ца́рь ꙗ҆зы́ческїй
сотвори́ша ра́ть съ ва́ллою царе́мъ содо́мскимъ и҆ съ варсо́ю царе́мъ гомо́ррскимъ, и҆ съ сеннаа́ромъ царе́мъ а҆дамы̀ и҆ съ сѷмово́ромъ царе́мъ севоі́мскимъ, и҆ съ царе́мъ вала́ки: сїѧ̀ є҆́сть сигѡ́ръ.
Всѝ сі́и совѣща́шасѧ на ю҆до́ль сла́нꙋю: сїѐ є҆́сть мо́ре сла́ное.
Двана́десѧть лѣ́тъ ті́и рабо́таша ходоллогомо́рꙋ: тре́тїѧгѡ же на́десѧть лѣ́та ѿстꙋпи́ша.
И҆ въ четве́ртое на́десѧть лѣ́то, прїи́де ходоллогомо́ръ, и҆ цари̑ и҆̀же съ ни́мъ, и҆ и҆зсѣко́ша и҆споли́нѡвъ сꙋ́щихъ во а҆старѡ́ѳѣ и҆ въ карнаі́нѣ, и҆ ꙗ҆зы́ки крѣ̑пки вкꙋ́пѣ съ ни́ми, и҆ ѻ҆ме́ѡвъ, и҆̀же въ саѵѝ гра́дѣ,
и҆ хорре́ѡвъ, и҆̀же въ гора́хъ сиі́рскихъ, да́же до тереві́нѳа фара́нѧ, и҆́же є҆́сть въ пꙋсты́ни.
И҆ возврати́вшесѧ прїидо́ша ко и҆сто́чникꙋ сꙋ́дномꙋ, и҆́же є҆́сть ка́дисъ: и҆ ссѣко́ша всѧ̑ кнѧ̑зи а҆мали́кѡвы, и҆ а҆морре́ѡвъ живꙋ́щихъ во а҆сасанѳама́рѣ.
И҆зы́де же ца́рь содо́мскїй и҆ ца́рь гомо́ррскїй, и҆ ца́рь а҆дама́нскїй и҆ ца́рь севоі́мскїй, и҆ ца́рь вала́ки, сїѧ̀ є҆́сть сигѡ́ръ: и҆ ѡ҆полчи́шасѧ проти́вꙋ и҆́хъ на бра́нь во ю҆до́ли сла́ной,
на ходоллогомо́ра царѧ̀ є҆ла́мска и҆ ѳарга́ла царѧ̀ ꙗ҆зы́ческа, и҆ а҆марфа́ла царѧ̀ сеннаа́рска и҆ а҆рїѡ́ха царѧ̀ є҆лласа́рска: четы́ри царѝ на пѧ́ть.
Ю҆до́ль же сла́наѧ и҆мѧ́ше кла̑дѧзи смолѧны̑ѧ. И҆ побѣжѐ ца́рь содо́мскїй и҆ ца́рь гомо́ррскїй, и҆ падо́ша та́мѡ: ѡ҆ста́вшїисѧ же бѣжа́ша въ гѡ́рнѧѧ (и҆ ѡ҆держа́ша ѧ҆̀).
Взѧ́ша же всѧ̑ кѡ́нныѧ содѡ́мскїѧ и҆ гомѡ́ррскїѧ и҆ всѧ̑ бра̑шна и҆́хъ, и҆ ѿидо́ша.
Взѧ́ша же и҆ лѡ́та сы́на бра́та а҆вра́мова и҆ и҆мѣ́нїе є҆гѡ̀, и҆ ѿидо́ша: бѣ́ бо въ содо́мѣхъ живы́й.
Прише́дъ же є҆ди́нъ ѿ ᲂу҆цѣлѣ́вшихъ, возвѣстѝ а҆вра́мꙋ прише́льцꙋ, и҆́же живѧ́ше ᲂу҆ дꙋ́ба мамврі́йскагѡ, а҆морре́а бра́та є҆схѡ́лѧ и҆ бра́та а҆ѵна́нѧ, и҆̀же бѣ́ша сою̑зницы а҆вра́мѡвы.
Слы́шавъ же а҆вра́мъ, ꙗ҆́кѡ плѣне́нъ бы́сть лѡ́тъ брата́ничь є҆гѡ̀, сочтѐ домоча́дцы своѧ̑ три́ста и҆ ѻ҆смьна́десѧть, и҆ погна̀ в̾слѣ́дъ и҆́хъ да́же до да́на.
И҆ нападѐ на нѧ̀ но́щїю са́мъ и҆ ѻ҆́троцы є҆гѡ̀ (съ ни́мъ): и҆ поразѝ и҆̀хъ и҆ гонѝ и҆̀хъ да́же до хова́ла, и҆́же є҆́сть ѡ҆шꙋ́юю дама́ска:
и҆ возвратѝ всѧ̑ кѡ́нныѧ содѡ́мскїѧ, и҆ лѡ́та сы́на бра́та своегѡ̀ возвратѝ, и҆ всѧ̑ и҆мѣ̑нїѧ є҆гѡ̀, и҆ жєны̀, и҆ лю́ди.
И҆зы́де же ца́рь содо́мскїй въ срѣ́тенїе є҆мꙋ̀, повнегда̀ возврати́тисѧ є҆мꙋ̀ ѿ сѣ́ча ходоллогомо́рскагѡ, и҆ царе́й сꙋ́щихъ съ ни́мъ, въ ю҆до́ль саѵи́нꙋ: сїе́ же бѧ́ше по́ле царе́во:
и҆ мелхїседе́къ цр҃ь сали́мскїй и҆знесѐ хлѣ́бы и҆ вїно̀: бѧ́ше же сщ҃е́нникъ бг҃а вы́шнѧгѡ.
И҆ благословѝ а҆вра́ма, и҆ речѐ: блгⷭ҇ве́нъ а҆вра́мъ бг҃омъ вы́шнимъ, и҆́же созда̀ не́бо и҆ зе́млю:
и҆ блгⷭ҇ве́нъ бг҃ъ вы́шнїй, и҆́же предадѐ врагѝ твоѧ̑ под̾ рꙋ́ки тебѣ̀. И҆ дадѐ є҆мꙋ̀ десѧти́нꙋ а҆вра́мъ ѿ всегѡ̀.
Рече́ же ца́рь содо́мскїй ко а҆вра́мꙋ: да́ждь мѝ мꙋ́жы, а҆ кѡ́ни возмѝ себѣ̀.
Рече́ же а҆вра́мъ къ царю̀ содо́мскꙋ: воздви́гнꙋ рꙋ́кꙋ мою̀ ко гдⷭ҇ꙋ бг҃ꙋ вы́шнемꙋ, и҆́же сотворѝ не́бо и҆ зе́млю:
а҆́ще ѿ ни́ти до реме́нѧ сапо́жнагѡ возмꙋ̀ ѿ всегѡ̀ твоегѡ̀, да не рече́ши, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ ѡ҆богати́хъ а҆вра́ма:
кромѣ̀ си́хъ, ꙗ҆̀же снѣдо́ша ѻ҆́троцы, и҆ ча́сти мꙋже́й, и҆̀же ходи́ша со мно́ю, є҆схѡ́лъ, а҆ѵна́нъ, мамврі́й: сі́и да во́змꙋтъ ча̑сти (своѧ̑).
Претходна глава
Следећа глава