14.1
14.2
14.3
14.4
14.5
14.6
14.7
14.8
14.9
14.10
14.11
14.12
14.13
14.14
14.15
14.16
14.17
14.18
14.19
14.20
14.21
14.22
14.23
14.24
А кад бјеше Амарвал цар Сенарски, Ариох цар Еласарски, Ходологомор цар Еламски и Таргал цар Гојимски,
Завојштише на Валу цара Содомскога, и на Варсу цара Гоморскога, и на Сенара цара Адамскога, и на Симовора цара Севојимскога и на цара од Валаке, која је сада Сигор.
Сви се ови скупише у долини Сидимској, која је сада слано море.
Дванаест година бјеху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.
А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који бијаху с њим, и побише Рафаје у Астароту Карнајинском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу Киријатајском,
И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.
Отуда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исјекоше све који живљаху у земљи Амаличкој, и Амореје који живљаху у Асасон-Тамару.
Тада изиде цар Содомски и цар Адамски и цар Севојимски и цар од Валаке, која је сада Сигор, изидоше на њих у долину Сидимску,
На Ходологомора, цара Еламскога, и на Таргала цара Гојимскога, и на Амарфала цара Сенарскога, и на Ариоха цара Еласарскога, четири цара на пет.
А у долини Сидимској бијаше много рупа из којих се вадила смола; и побјеже цар Содомски и цар Гоморски, и ондје падоше, а што оста побјеже у планину.
И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
Узеше и Лота, синовца Аврамова, и благо његово, и отидоше, јер живљаше у Содому.
А дође један који бјеше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живљаше у равни Мамврија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који бјеху у вјери с Аврамом.
А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, три ста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потјеру до Дана.
Ондје разредивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отјера их до Ховала, који је на лијево од Дамаска,
И поврати све благо; поврати и Лота синовца својега с благом његовијем, и жене и људе.
А цар Содомски изиде му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што бијаху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.
А Мелхиседек цар Салимски изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога вишњега.
И благослови га говорећи: благословен да је Аврам Богу вишњему, чије је небо и земља!
И благословен да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.
А цар Содомски рече Авраму: дај мени људе, а благо узми себи.
А Аврам рече цару Содомском: дижем руку своју ка Господу Богу вишњему, чије је небо и земља, заклињући се:
Ни конца ни ремена од обуће неђу узети од свега што је твоје, да не речеш: ја сам обогатио Аврама;
Осим што су појели момци и осим дијела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамврију, они нека узму свој дио.
Б ы́сть же въ црⷵтво марфа́ле цр҃ѧ сеннаа́рьска, и҆ ариѻ҆́хъ цр҃ь е҆ласа́рескъ , и҆ ходо́логоморъ цр҃ь е҆ламе́рескь, и҆ ѳар̾галъ цр҃ь ꙗ҆́зы́ческїи·
И҆ сътвориша ра́ть, съ вала́комъ цр҃емъ содо́мъскимъ, и҆ съ вар̾са́вою цр҃емъ гомо́рскїмъ, и҆ съ сеннаа́ромъ цр҃емъ а҆дама́ньскимъ, и҆ симово́ромъ цр҃ем̾ севоим̾скимъ· И҆ цр҃емъ вала́комъ се́и е҆́сть сиго́ръ,
и҆ вс҄и совѣща́шасѧ на де́брь лѷкїю, с҄е е҆сть море солиⷳ‍҇ное
в҃і лⷮѣ, рабо́таша ходологомо́рю· тре́тїа̑го же на́десѧть лѣта, ѿверъго́шасѧ е҆го·
И҆ въ д҃і лѣто, прїиде ходологомо́ръ, и҆ цр҃и и҆же с ниⷨ и҆ съсѣко́ша гига́нты і҆ е́же въ настаро́ѳѣ и҆ въ канаи́ме, и҆ ꙗ҆́зы́цы крѣ́пки въкꙋ́пѣ с ни́ми. и҆ съмѣѧ́ и҆же въ са́вѣ гра́дѣ и҆
хор̾ре́ѧ и҆же въ гораⷯ сѷи́ръскиⷯ. до тереми́нѳа фараѻ́нѧ, и҆же е҆сть въ пꙋсты́ни·
И҆ ѻ҆брати́вшесѧ прїидо́ша къ и҆сто́чникꙋ сꙋ́дномꙋ. е҆же е҆сть кади́съ, и҆ съсѣко́ша кн҃ѕѧ а҆мали́чески, і҆ а҆мор̾ре́ѧ живꙋщаѧ въ а҆саⷩ‍҇ ѳама́рѣ,
и҆зы́де же цр҃ь содоⷨскїи и҆ цр҃ь гомо́рскїи, и҆ цр҃ь а҆дама́ньскїи, и҆ цр҃ь севои́мскъ, и҆ цр҃ь валаⷦ‍҇ с҄и е҆сть сиго́рскїи, и҆ въполчи́шасѧ на сѣ́чю въ ю҆до́лїи лѷкїи
на ходологомо́ра, цр҃ѧ е҆ла́мска. и҆ ѳарга́ла цр҃ѧ ꙗ҆́зы́ческа, і҆ а҆марфа́ла цр҃ѧ сеннаа́рска. і҆ а҆рїѻ҆́ха цр҃ѧ е҆ласа́рска, четы́ри цр҃и на е҃ ю̀.
доли́на же алѷкїѧ, и҆мѧ́ше кла́дези вѣ́верны· И҆ побѣже цр҃ь содо́мъскїи, и҆ цр҃ь гомо́рскїи и҆ въпадо́ша в нѧ̀, ѻ҆ста́вльшїи же бѣжа́ша въ горꙋ і҆ ѻ҆держа́ша ю҆̀·
И҆ поѧ́ша вс҄ѧ конѧ̀ содо́м̾скїи и҆ гомо́рскїи, и҆ вс҄е ѻ҆рꙋжїе и҆хъ и҆ ѿи̑до́ша·
Поѧ́ша же и҆ ло́та сн҃а брата а҆вра́мова, і҆ и҆мѣнїе е҆го и҆ ѿи̑до́ша· Бѣ б҄о въ содо́мѣх̾ живыи,
пришеⷣ же е҆ді́нъ ѿ и҆сцелѣвшиⷯ повѣда а҆вра́мꙋ прише́лцꙋ· А҆враⷨ же жи́тъ оу҆ дꙋба мам̾врїѧ· А҆море́и же бра́та е҆схо́лѧ, и҆ бра́та е҆ѹ҆на́нѧ, и҆же бѣша ро́тницы а҆вра́мовы·
оу҆слы́шаⷡ‍҇ же а҆вра́мъ, ꙗ҆́ко плѣни́ша ло́та снв҃ца е҆го, и҆ събра̀ вс҄ѧ домочаⷣца , т҃ и҆ и҃і. и҆ гна́ша въ слѣдъ и҆х̾ до до́на,
и҆ нападѐ на́ нѧ но́щїю, саⷨ и҆ ѻ҆́троцы е҆го с нимъ. и҆ поразѝ и҆хъ и҆ гонѝ и҆́хъ до сова́ла, ꙗ҆же е҆сть ѻ҆шꙋюю̀ дама́ска·
И҆ възвратѝ вс҄ѧ и҆ конѝ содо́мъска и҆ ло́та сн҃а бра́та своегѡ̀ возъвра́тѝ, и҆ всѧ̀ и҆мѣнїа е҆го и҆ жены̀ и҆ лю́ди·
И҆зы́де же цр҃ь содо́м̾скїи въ стрѣте́нїе е҆мꙋ, е҆гда̀ въз̾врати́сѧ ѿ сѣ́чѧ ходологомо́ра и҆ цр҃еи сꙋщиⷯ с ниⷨ въ оу҆до́ле са́винѣ, сїе бѧ́ше поле цр҃во·
И҆ мелхиседе́къ цр҃ь сали́меск̾, и҆знесѐ хлⷠ‍҇ѣ и҆ вино̀, бѧ́ше же сщ҃енниⷦ‍҇ б҃а вы́шнего.
и҆ блⷵви а҆вра́ма и҆ рече, блⷵвен̾ а҆вра́мъ б҃ꙋ вы́шнемꙋ, и҆же създа̀ нб҃о и҆ зе́млю,
и҆ блⷵвенъ б҃ъ вы́шнїи, и҆же преда̀ врагѝ твоѧ в рꙋцѣ твоѝ, и҆ да́сть е҆мꙋ десѧти́нꙋ а҆враⷨ ѿ всего̀·
Рече же цр҃ь содо́мескъ къ а҆вра́мꙋ. дажⷣь м҄и мꙋжа, а҆ конѧ̀ възмѝ себѣ.
рече же а҆враⷨ къ цр҃ю содоⷨскꙋ, въздви́гнꙋ рꙋкꙋ мою къ г҃ꙋ б҃ꙋ вы́шнемꙋ, и҆же сътворѝ нб҃о и҆ землю,
а҆ще ѿ ве́рви до възвꙋ́зы сапо́жныѧ, възмꙋ̀ ѿ всеⷢ‍҇ твое̑го, да не рече́ши ѻ҆богатиⷯ а҆вра́ма,
ра́звѣ и҆же сꙋть и҆зъѧ́ли ѻ҆́троцы, и҆ ча́сть мꙋжїи, и҆же сꙋть ходи́ли со мно́ю, е҆схо́лъ і҆ еѹ҆на́нъ маⷨвре, сїи да во́змꙋтъ ча́сти своѧ̀·
Претходна глава
Следећа глава