А кад бјеше Амарвал цар Сенарски, Ариох цар Еласарски, Ходологомор цар Еламски и Таргал цар Гојимски,
Завојштише на Валу цара Содомскога, и на Варсу цара Гоморскога, и на Сенара цара Адамскога, и на Симовора цара Севојимскога и на цара од Валаке, која је сада Сигор.
Сви се ови скупише у долини Сидимској, која је сада слано море.
Дванаест година бјеху служили Ходологомору, па тринаесте године одметнуше се.
А четрнаесте године дође Ходологомор и цареви који бијаху с њим, и побише Рафаје у Астароту Карнајинском и Зузеје у Аму и Омеје у пољу Киријатајском,
И Хореје у планини њиховој Сиру до равнице Фаранске покрај пустиње.
Отуда вративши се дођоше у Ен-Миспат, који је сада Кадис, и исјекоше све који живљаху у земљи Амаличкој, и Амореје који живљаху у Асасон-Тамару.
Тада изиде цар Содомски и цар Адамски и цар Севојимски и цар од Валаке, која је сада Сигор, изидоше на њих у долину Сидимску,
На Ходологомора, цара Еламскога, и на Таргала цара Гојимскога, и на Амарфала цара Сенарскога, и на Ариоха цара Еласарскога, четири цара на пет.
А у долини Сидимској бијаше много рупа из којих се вадила смола; и побјеже цар Содомски и цар Гоморски, и ондје падоше, а што оста побјеже у планину.
И узеше све благо у Содому и Гомору и сву храну њихову, и отидоше.
Узеше и Лота, синовца Аврамова, и благо његово, и отидоше, јер живљаше у Содому.
А дође један који бјеше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живљаше у равни Мамврија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који бјеху у вјери с Аврамом.
А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, три ста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потјеру до Дана.
Ондје разредивши своје удари на њих ноћу са слугама својим, и разби их, и отјера их до Ховала, који је на лијево од Дамаска,
И поврати све благо; поврати и Лота синовца својега с благом његовијем, и жене и људе.
А цар Содомски изиде му на сусрет кад се врати разбивши Ходологомора и цареве што бијаху с њим, у долину Савину, које је сада долина царева.
А Мелхиседек цар Салимски изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога вишњега.
И благослови га говорећи: благословен да је Аврам Богу вишњему, чије је небо и земља!
И благословен да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.
А цар Содомски рече Авраму: дај мени људе, а благо узми себи.
А Аврам рече цару Содомском: дижем руку своју ка Господу Богу вишњему, чије је небо и земља, заклињући се:
Ни конца ни ремена од обуће неђу узети од свега што је твоје, да не речеш: ја сам обогатио Аврама;
Осим што су појели момци и осим дијела људима који су ишли са мном, Есхолу, Авнану и Мамврију, они нека узму свој дио.
За цареваня Амарфала Цара Сеннарска догодисе, да Аріохъ Царъ Еллеарскій, и Ходоллогоморскъ Царъ Єламскій, и Таргалъ Царъ язычничкій,
заметну ратъ съ Валломъ Царемъ Содомскимъ, и съ Варсомъ Царемъ Гоморрскимъ, и са Сеннаромъ Царемъ Адаме, и са Симоворомъ Царемъ Севоимскимъ, и съ Царемъ Валаке, коя є Сігоръ.
Сви ови договоресе противу долине слане, кол є море слано.
Дванайстъ година’ ратоваше тіи на Ходоллогомора, а тринайсте године отступише.
У четрнайсту пакъ годину дође Ходоллогоморъ и Цареви кои су съ ньимъ, па изсѣку диве налазећесе у Астароту и у Карнаіни, и народе яке скупа съ ньима, и Омеове у граду Сави,
и Хорреове по горама Сиирскима, до са мога Теревінта Фаранова, кой є у пустиньи.
И повратившисе дођу къ извору судноме, кой є Кадисъ, и изсѣку све Князеве Амаликове и Аморрейце живеће у Асасантамару.
А Царъ Содомскій, и Царъ Гоморрскій, и Царъ Адамскій, и Царъ Совоимскій, и Царъ Валаке, коя є Сігоръ, изиђу стати на браникъ противу ньихъ у долини сланой,
противу Холлогомора Цара Єламска и Таргала Цара язычничка, и Амарфала Цара Сенаарска, и Аріоха Елласарска; четыр' цара на петъ.
Долина пакъ слана имађаше кладезе смоляве; и побћгне Царъ Содомскій, и Царъ Гоморрскій, и падоше, и заоставши бѣжаше у планину и одрже ю,
узевши изъ Содома и Гоморра све, што є за конѣ, и сву раану, пакъ отиду.
Узели су и Лота, сына брату Аврамову и иманѣ нѣгово, пакъ отиду; єръ є у Содому живіо.
И дође еданъ отъ оныхъ, кои су утекли, яви Авраму пришелцу, кой є живіо кодъ дуба ` Мамврійскога Амореа брата Єхолѣва и брата Авнанѣва, кои су были саюзницы Аврамови.
А Аврамъ, чувши да є зароблѣнъ Лотъ братанићъ нѣговъ, скупи свое домаће триста и осамдесетъ, пакъ потера за ньима до самога Дана.
И нападне на ньи ноћу и самъ и момцы нѣгови съ ньимъ, и порази ихъ, тераюћи ихъ све до Ховала, кой є слѣва Дамаску.
И поврати сву пићу за конѣ Гоморрску, и Лота сына брату своме, и све иманѣ нѣгово и жене и люде.
И изиђе Царъ Содомскій насусрѣтъ му, кад’ се онъ повраћао отъ сѣче Ходоллогоморске и Царева бывшихъ съ ньимъ, у долину Савину, а то є было полѣ Царево.
А Мелхіседекъ, Царъ Салімскій, изнесе хлѣбове и віно; быо є пакъ Свештеникъ Бога вышнѣга,
па благослови Аврама, и рекне благословенъ Аврамъ Богомъ вышньимъ, Кой є створіо небо и землю;
и благословенъ вышньій Богъ, Кой предаде непріятелѣ твое подъ твое руке; а Аврамъ му даде десетину отъ свега.
Царъ пакъ Содомскій ‘рече Авраму: дай ми момке, а люде узми себи.
Но Аврамъ отговори Цару Содомскоме: дигнућу руку мою къ Господу Богу вышнѣму, Кой створи небо и землю,
да нећу отъ свега твога отъ нита’ до ремена обућнога узети, да не рекнешь: я богатихъ Аврама,
осимъ што су поєли момцы; и што є припало мужевма кои идоше са мномъ, Есхолъ, Авнанъ, Мамвріа; и ови нека узму што имъ припада.