Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим.
А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.
И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста, гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја,
До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва име Господње.
А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.
И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно,
И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.
Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.
Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.
Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља, Мисирска, све до Зогора, прије него Господ затр Содом и Гомор.
И Лог изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:
Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.
А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома.
А Господ рече Авраму, по што се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад.
Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека.
И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје.
Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.
И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамвријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.
Ascendit ergo Abram de Ægypto, ipse et uxor ejus, et omnia quæ habebat, et Lot cum eo, ad australem plagam.
Erat autem dives valde in possessione auri et argenti.
Reversusque est per iter, quo venerat, a meridie in Bethel, usque ad locum ubi prius fixerat tabernaculum inter Bethel et Hai,
in loco altaris quod fecerat prius: et invocavit ibi nomen Domini.
Sed et Lot qui erat cum Abram, fuerunt greges ovium, et armenta, et tabernacula.
Nec poterat eos capere terra, ut habitarent simul: erat quippe substantia eorum multa, et nequibant habitare communiter.
Unde et facta est rixa inter pastores gregum Abram et Lot. Eo autem tempore Chananæus et Pherezæus habitabant in terra illa.
Dixit ergo Abram ad Lot: Ne quæso sit jurgium inter me et te, et inter pastores meos et pastores tuos: fratres enim sumus.
Ecce universa terra coram te est: recede a me, obsecro: si ad sinistram ieris, ego dexteram tenebo: si tu dexteram elegeris, ego ad sinistram pergam.
Elevatis itaque Lot oculis, vidit omnem circa regionem Jordanis, quæ universa irrigabatur antequam subverteret Dominus Sodomam et Gomorrham, sicut paradisus Domini, et sicut Ægyptus venientibus in Segor.
Elegitque sibi Lot regionem circa Jordanem, et recessit ab oriente: divisique sunt alterutrum a fratre suo.
Abram habitavit in terra Chanaan ; Lot vero moratus est in oppidis, quæ erant circa Jordanem, et habitavit in Sodomis.
Homines autem Sodomitæ pessimi erant, et peccatores coram Domino nimis.
Dixitque Dominus ad Abram, postquam divisus est ab eo Lot: Leva oculos tuos et vide a loco, in quo nunc es, ad aquilonem et meridiem, ad orientem et occidentem.
Omnem terram, quam conspicis, tibi dabo, et semini tuo usque in sempiternum.
Faciamque semen tuum sicut pulverem terræ: si quis potest hominum numerare pulverem terræ, semen quoque tuum numerare poterit.
Surge, et perambula terram in longitudine et in latitudine sua: quia tibi daturus sum eam.
Movens igitur tabernaculum suum Abram, venit, et habitavit juxta convallem Mambre, quæ est in Hebron: ædificavitque ibi altare Domino.