Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим.
А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.
И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста, гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја,
До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва име Господње.
А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.
И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно,
И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.
Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.
Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.
Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља, Мисирска, све до Зогора, прије него Господ затр Содом и Гомор.
И Лог изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:
Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.
А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома.
А Господ рече Авраму, по што се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад.
Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека.
И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје.
Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.
И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамвријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.
А Аврамь изиђе изъ Египта, онъ и жена му и сва нѣгова и Лотъ съ ньимъ у пустыню.
Бяше пакъ Аврамъ врло, богатъ и марвомъ и сребромъ и златомъ.
И пође откуд є дошао, у пустиню до Ветиля, до мѣста гдѣ му є найпре была кућа међу Ветилѣмъ и међу Агге,
къ мѣсту жертвеника, гдѣ га є отпре подигао, и тамо призове Аврамь име Господнѣ.
И Лоту, идућем’ съ Аврамомъ, быше овцы и волови и колебе,
па ихъ не могаше смѣстити земля, да живу скупа, єръ многа су имъ иманя, па не могоше, живити скупа.
И буде свађа међу Пастырма Аврамове стоке и међу Пастырма стоке Лотове; а онда на той земльи живише Феризейцы и Хананцы.
И рече Аврамъ Лоту: нек' не буде свађе међу мномъ и тобомъ, и међу Пастырма моима єръ смо мы люди браћа.
Ніе ето сва земля предъ тобомъ? растанисе ты отъ мене; ако ћешь на лѣво, я ћу на десно; ако ћешь пакъ на десно, я ћу на лево.
А Лотъ уздигне очи свое и види сву околну страну Іорданску, да се сва водомъ напая, пре него є Богъ упропастіо Содомъ и Гоморрь, као Рай Божій и као земля Египетска све докъ се дође до Зогора.
И избере себи Лотъ сву околну страну Іорданску, и отиде Лотъ съ востока, пакъ се разстану свак отъ брата свога.
А Аврамъ уселисе у земльи Ханаанской; Лотъ пакъ уселисе у граду околныхъ страна’.
Но люди су у Содому зли и врло грѣшни предъ Богомъ,
па Богъ рече Авраму, кад’ се Лотъ отъ нѣга разстане: погледай очима твоима и види съ мѣста, гдѣ си сад’, къ сѣверу и югу и востоку и мору;
єръ сву землю, кою видишь, теби ћу дати ю и сѣмену твоме навѣкъ.
И учинићу сѣме твое као песакъ земный ако тко може изброити песакъ земный, то ће изброяти и потомство твое.
Устай па прођи землю у дужину нѣну и ширину, єръ теби ћу дати ю и потомству твоме заувѣкъ.
И отселисе Аврамъ‚ и дође те се усели кодъ дуба Мамврійскога, кой бяше у Хеврону, и ту подигне жертвеникъ Господу.