13.1
13.2
13.3
13.4
13.5
13.6
13.7
13.8
13.9
13.10
13.11
13.12
13.13
13.14
13.15
13.16
13.17
13.18
Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим.
А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом.
И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста, гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја,
До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва име Господње.
А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора.
И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно,
И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи.
Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа.
Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево.
Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља, Мисирска, све до Зогора, прије него Господ затр Содом и Гомор.
И Лог изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога:
Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома.
А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома.
А Господ рече Авраму, по што се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад.
Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека.
И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје.
Устани и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати.
И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамвријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.
А Аврамь изиђе изъ Египта, онъ и жена му и сва нѣгова и Лотъ съ ньимъ у пустыню.
Бяше пакъ Аврамъ врло, богатъ и марвомъ и сребромъ и златомъ.
И пође откуд є дошао, у пустиню до Ветиля, до мѣста гдѣ му є найпре была кућа међу Ветилѣмъ и међу Агге,
къ мѣсту жертвеника, гдѣ га є отпре подигао, и тамо призове Аврамь име Господнѣ.
И Лоту, идућем’ съ Аврамомъ, быше овцы и волови и колебе,
па ихъ не могаше смѣстити земля, да живу скупа, єръ многа су имъ иманя, па не могоше, живити скупа.
И буде свађа међу Пастырма Аврамове стоке и међу Пастырма стоке Лотове; а онда на той земльи живише Феризейцы и Хананцы.
И рече Аврамъ Лоту: нек' не буде свађе међу мномъ и тобомъ, и међу Пастырма моима єръ смо мы люди браћа.
Ніе ето сва земля предъ тобомъ? растанисе ты отъ мене; ако ћешь на лѣво, я ћу на десно; ако ћешь пакъ на десно, я ћу на лево.
А Лотъ уздигне очи свое и види сву околну страну Іорданску, да се сва водомъ напая, пре него є Богъ упропастіо Содомъ и Гоморрь, као Рай Божій и као земля Египетска све докъ се дође до Зогора.
И избере себи Лотъ сву околну страну Іорданску, и отиде Лотъ съ востока, пакъ се разстану свак отъ брата свога.
А Аврамъ уселисе у земльи Ханаанской; Лотъ пакъ уселисе у граду околныхъ страна’.
Но люди су у Содому зли и врло грѣшни предъ Богомъ,
па Богъ рече Авраму, кад’ се Лотъ отъ нѣга разстане: погледай очима твоима и види съ мѣста, гдѣ си сад’, къ сѣверу и югу и востоку и мору;
єръ сву землю, кою видишь, теби ћу дати ю и сѣмену твоме навѣкъ.
И учинићу сѣме твое као песакъ земный ако тко може изброити песакъ земный, то ће изброяти и потомство твое.
Устай па прођи землю у дужину нѣну и ширину, єръ теби ћу дати ю и потомству твоме заувѣкъ.
И отселисе Аврамъ‚ и дође те се усели кодъ дуба Мамврійскога, кой бяше у Хеврону, и ту подигне жертвеникъ Господу.
וַיַּעַל֩ אַבְרָ֨ם מִמִּצְרַ֜יִם ה֠וּא וְאִשְׁתֹּ֧ו וְכָל־אֲשֶׁר־לֹ֛ו וְלֹ֥וט עִמֹּ֖ו הַנֶּֽגְבָּה׃
וְאַבְרָ֖ם כָּבֵ֣ד מְאֹ֑ד בַּמִּקְנֶ֕ה בַּכֶּ֖סֶף וּבַזָּהָֽב׃
וַיֵּ֙לֶךְ֙ לְמַסָּעָ֔יו מִנֶּ֖גֶב וְעַד־בֵּֽית־אֵ֑ל עַד־הַמָּקֹ֗ום אֲשֶׁר־הָ֨יָה שָׁ֤ם *אָהֳלֹה (אֽ͏ָהֳלֹו֙) בַּתְּחִלָּ֔ה בֵּ֥ין בֵּֽית־אֵ֖ל וּבֵ֥ין הָעָֽי׃
אֶל־מְקֹום֙ הַמִּזְבֵּ֔חַ אֲשֶׁר־עָ֥שָׂה שָׁ֖ם בָּרִאשֹׁנָ֑ה וַיִּקְרָ֥א שָׁ֛ם אַבְרָ֖ם בְּשֵׁ֥ם יְהוָֽה׃
וְגַם־לְלֹ֔וט הַהֹלֵ֖ךְ אֶת־אַבְרָ֑ם הָיָ֥ה צֹאן־וּבָקָ֖ר וְאֹהָלִֽים׃
וְלֹא־נָשָׂ֥א אֹתָ֛ם הָאָ֖רֶץ לָשֶׁ֣בֶת יַחְדָּ֑ו כִּֽי־הָיָ֤ה רְכוּשָׁם֙ רָ֔ב וְלֹ֥א יָֽכְל֖וּ לָשֶׁ֥בֶת יַחְדָּֽו׃
וֽ͏ַיְהִי־רִ֗יב בֵּ֚ין רֹעֵ֣י מִקְנֵֽה־אַבְרָ֔ם וּבֵ֖ין רֹעֵ֣י מִקְנֵה־לֹ֑וט וְהַֽכְּנַעֲנִי֙ וְהַפְּרִזִּ֔י אָ֖ז יֹשֵׁ֥ב בָּאָֽרֶץ׃
וַיֹּ֨אמֶר אַבְרָ֜ם אֶל־לֹ֗וט אַל־נָ֨א תְהִ֤י מְרִיבָה֙ בֵּינִ֣י וּבֵינֶ֔יךָ וּבֵ֥ין רֹעַ֖י וּבֵ֣ין רֹעֶ֑יךָ כִּֽי־אֲנָשִׁ֥ים אַחִ֖ים אֲנָֽחְנוּ׃
הֲלֹ֤א כָל־הָאָ֙רֶץ֙ לְפָנֶ֔יךָ הִפָּ֥רֶד נָ֖א מֵעָלָ֑י אִם־הַשְּׂמֹ֣אל וְאֵימִ֔נָה וְאִם־הַיָּמִ֖ין וְאַשְׂמְאִֽילָה׃
וַיִּשָּׂא־לֹ֣וט אֶת־עֵינָ֗יו וַיַּרְא֙ אֶת־כָּל־כִּכַּ֣ר הַיַּרְדֵּ֔ן כִּ֥י כֻלָּ֖הּ מַשְׁקֶ֑ה לִפְנֵ֣י ׀ שַׁחֵ֣ת יְהוָ֗ה אֶת־סְדֹם֙ וְאֶת־עֲמֹרָ֔ה כְּגַן־יְהוָה֙ כְּאֶ֣רֶץ מִצְרַ֔יִם בֹּאֲכָ֖ה צֹֽעַר׃
וַיִּבְחַר־לֹ֣ו לֹ֗וט אֵ֚ת כָּל־כִּכַּ֣ר הַיַּרְדֵּ֔ן וַיִּסַּ֥ע לֹ֖וט מִקֶּ֑דֶם וַיִּפָּ֣רְד֔וּ אִ֖ישׁ מֵעַ֥ל אָחִֽיו׃
אַבְרָ֖ם יָשַׁ֣ב בְּאֶֽרֶץ־כְּנָ֑עַן וְלֹ֗וט יָשַׁב֙ בְּעָרֵ֣י הַכִּכָּ֔ר וַיֶּאֱהַ֖ל עַד־סְדֹֽם׃
וְאַנְשֵׁ֣י סְדֹ֔ם רָעִ֖ים וְחַטָּאִ֑ים לַיהוָ֖ה מְאֹֽד׃
וֽ͏ַיהוָ֞ה אָמַ֣ר אֶל־אַבְרָ֗ם אַחֲרֵי֙ הִפָּֽרֶד־לֹ֣וט מֽ͏ֵעִמֹּ֔ו שָׂ֣א נָ֤א עֵינֶ֙יךָ֙ וּרְאֵ֔ה מִן־הַמָּקֹ֖ום אֲשֶׁר־אַתָּ֣ה שָׁ֑ם צָפֹ֥נָה וָנֶ֖גְבָּה וָקֵ֥דְמָה וָיָֽמָּה׃
כִּ֧י אֶת־כָּל־הָאָ֛רֶץ אֲשֶׁר־אַתָּ֥ה רֹאֶ֖ה לְךָ֣ אֶתְּנֶ֑נָּה וּֽלְזַרְעֲךָ֖ עַד־עֹולָֽם׃
וְשַׂמְתִּ֥י אֶֽת־זַרְעֲךָ֖ כַּעֲפַ֣ר הָאָ֑רֶץ אֲשֶׁ֣ר ׀ אִם־יוּכַ֣ל אִ֗ישׁ לִמְנֹות֙ אֶת־עֲפַ֣ר הָאָ֔רֶץ גַּֽם־זַרְעֲךָ֖ יִמָּנֶֽה׃
ק֚וּם הִתְהַלֵּ֣ךְ בָּאָ֔רֶץ לְאָרְכָּ֖הּ וּלְרָחְבָּ֑הּ כִּ֥י לְךָ֖ אֶתְּנֶֽנָּה׃
וַיֶּאֱהַ֣ל אַבְרָ֗ם וַיָּבֹ֛א וַיֵּ֛שֶׁב בְּאֵלֹנֵ֥י מַמְרֵ֖א אֲשֶׁ֣ר בְּחֶבְרֹ֑ון וַיִּֽבֶן־שָׁ֥ם מִזְבֵּ֖חַ לֽ͏ַיהוָֽה׃ פ
Претходна глава
Следећа глава